Опасност куца на врата: Стварају ли Хрвати и Албанци базу против Србије и Срба
© Фото : Спутњику уступио Милан Петровић
Пратите нас
Меморандумом Хрватске, Албаније и такозваног Косова о сарадњи у области одбране нер крши се само Споразум о субрегионалној контроли наоружања из 1996. године, већ се крши и Резолуција 12 44, Кумановски споразум али и делови Дејтонског споразума. Може се сматрати да је то директно уперено против Србије и Републике Српске али и Црне Горе.
Ово за Спутњик каже генерал-мајор у пензији Митар Ковач додајући да се у складу са чланом 4, Анекса 1-Б Дејтонског споразума, овај споразум ослања на одредбе Уговора о конвенционалним оружаним снагама у Европи. Тако се ограничава број тенкова, оклопних борбених возила, артиљерије, борбених авиона и јуришних хеликоптера које стране у споразуму могу поседовати.
Шта подразумева споразум из 1996.
„Споразум није изненађење имајући у виду историјске интересе и Хрватске и Албаније. Они су увек били на страни пројекта који је супротан цивилизацији и мира у глобалу. Другим речима, увек су били уз агресоре и у Првом и у Другом светском раду, а сада су веома ангажовани на успостављању оружаних снага такозване државе Косово. Они су заговорници глобалистичке идеологије коју предводи ЕУ и већински део НАТО,“ каже Ковач.
Он подсећа да су ментори и Хрватске и Албаније исти они који су створили лажну државу Косово:
„Не треба сумњати да су бар неке чланице НАТО биле о овоме информисане али водеће земље сигурно да јесу. Као што је Велика Британија, Немачка или Фрацуска које директно утичу на процесе на југоистоку Европе и ништа се не дешава без њихове сагласности. Ми треба да знамо да када негде почну да се склапају војни споразуми да то значи да опасност куца на врата,“ каже он.
Нови споразум покривалица
По његовим речима, ми смо доста наивно улетели у Споразум о субрегионалној контроли наоружања из 1996. године јер смо форсирали отвореност и сарадњу у региону, која је очито схваћена погрешно што се види по споразуму који су потписали Албанија и Хрватска са делом српске покрајине.
„Мени овај споразум личи на покривалицу иза које се осим сарадње у обуци, стратешке комуникације и тако даље, крије и нешто друго, поготову ако видимо да и Албанија и Хрватска имају специфичну улогу у обуци оружаних снага такозване државе Косово,“ напомиње он.
Ковач подсећа и да су ове две државе у саставу војне мировне мисије Кфор на Косову и Метохији, што се коси са свим могућим правилима и постојећим законима и актима. Он сматра да би Србија требало да благовремено реагује на ово и у Уједињеним нацијама али и у нашим унутрашњим институцијама кроз Народну скупштину и Владу.
„Ово од нас захтева већу будност јер је јасно да је све усмерено против српских територија и унутар и ван Србије, ту мислим и на Републику Српски али и на Црну Гору која НАТО под овим режимом не одговара. Дакле, Црна Гора је њима била пожељна онаква каква је била у време Мила Ђукановића када је све што је српско било непожељно или упитно, а данас се сматра да је руководство Црне Горе под утицајем Србије,“ каже саговорник Спутњика.
Космет као база
Споразум о субрегионалној контроли наоружања је документ о ограничењу наоружања потписан 14. јуна 1996. у Фиренци, а у оквиру споразума, странке СР Југославије, Србија и Црна Гора, два ентитета Босне и Херцеговине, Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска, и Хрватска сваке године размењују информације и дозвољавају инспекцију својих војних фондова.
Споразум је потписан под надзором ОЕБС –а, а амандман на Споразум, који је на снази од 1. јануара 2015. године, окончава учешће ОЕБС-а, остављајући примену земљама потписницама.
У суштини, овим је омогућено да се тзв држава Косово вишестрано наоружава, дакле преко земаља чланица НАТО, преко сада овог споразума дакле са наоружањем које офанзивно. То може да послужи како у сврхе саме Приштине тако и у сврхе НАТО који има умрежене базе на Косову и Метохији као и наоружање и логистику које црпи, а не би смео из мисије Кфор, која је на простору Косова и Метохије уз одобрење Уједињених нација.
