https://sputnikportal.rs/20250323/kajsija-stradala-i-do-95-odsto-mrazevi-u-srbiji-naneli-ogromnu-stetu-1183897312.html
Кајсија страдала и до 95 одсто: Мразеви у Србији нанели огромну штету
Кајсија страдала и до 95 одсто: Мразеви у Србији нанели огромну штету
Sputnik Србија
Снажни јутарњи мразеви који су протеклих дана захватили Србију нанели су огромну штету воћарској производњи, посебно у региону западне Србије. 23.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-23T17:50+0100
2025-03-23T17:50+0100
2025-03-23T17:50+0100
економија
србија – економија
привреда и пољопривреда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/17/1183896640_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_bc0baea14ff57d974a7d401f61ed5afb.jpg.webp
Највеће последице претрпели су засади раних сорти коштуњавог воћа, а према првим проценама стручњака из Института за воћарство у Чачку, кајсија је страдала и до 95одсто."Сматрамо да је негде на подручју Чачка и околине сигурно 95 одсторода кајсије уништено услед ниских температура. Највеће штете настале су јер је кајсија била у пуном цветању када су температуре пале и до минус пет степени", изјавио је за РИНУ Ненад Поповић из Института за воћарство.Поред кајсије, оштећења су регистрована и на засадима трешње и крушке. За сада нема већих последица на шљиву и јабуку, али Поповић упозорава да је ситуација и даље неизвесна:Када је реч о могућностима заштите од мраза, он истиче да постоји систем орошавања, али да је његова примена ограничена због високих трошкова и потребе за великим количинама воде."За кајсију је то додатни проблем јер се она углавном гаји на већим надморским висинама, где нема довољне количине воде нити инфраструктуре за такве системе. Лично знам свега неколико засада у Чачку који их имају", рекао је Поповић.Традиционалне методе, попут ложења ватре или спаљивања биљних остатака, све су теже применљиве."Када имате већу површину и више дана узастопних мразева, то постаје готово неизводљиво", поручује Поповић.И поред губитака, воћари још увек не одустају од гајења кајсије, нарочито миоковачке кајсије, аутохтоне и веома цењене сорте."То је део традиције. Иако кајсија роди једном у три-четири године, људи је и даље гаје, нарочито у Миоковцима. Неки се полако преусмеравају на шљиву јер је лакша за узгој, али то је и даље у мањем обиму", додаје Поповић.Из Института поручују да ће се потпуна процена штете знати тек за неколико недеља, а до тада остаје да се воћари и потрошачи надају повољнијем времену у априлу, пренео је Б92.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, привреда и пољопривреда
србија – економија, привреда и пољопривреда
Кајсија страдала и до 95 одсто: Мразеви у Србији нанели огромну штету
Снажни јутарњи мразеви који су протеклих дана захватили Србију нанели су огромну штету воћарској производњи, посебно у региону западне Србије.
Највеће последице претрпели су засади раних сорти коштуњавог воћа, а према првим проценама стручњака из Института за воћарство у Чачку, кајсија је страдала и до 95одсто.
"Сматрамо да је негде на подручју Чачка и околине сигурно 95 одсторода кајсије уништено услед ниских температура. Највеће штете настале су јер је кајсија била у пуном цветању када су температуре пале и до минус пет степени", изјавио је за РИНУ Ненад Поповић из Института за воћарство.
Поред кајсије, оштећења су регистрована и на засадима трешње и крушке. За сада нема већих последица на шљиву и јабуку, али Поповић упозорава да је ситуација и даље неизвесна:
"Још није крај – април тек долази, а знамо из искуства да може да буде најкритичнији месец за воћаре. Ако се ниске температуре понове у фази цветања шљиве и јабуке, и те врсте могу бити озбиљно угрожене", истиче Поповић.
Када је реч о могућностима заштите од мраза, он истиче да постоји систем орошавања, али да је његова примена ограничена због високих трошкова и потребе за великим количинама воде.
"За кајсију је то додатни проблем јер се она углавном гаји на већим надморским висинама, где нема довољне количине воде нити инфраструктуре за такве системе. Лично знам свега неколико засада у Чачку који их имају", рекао је Поповић.
Традиционалне методе, попут ложења ватре или спаљивања биљних остатака, све су теже применљиве.
"Када имате већу површину и више дана узастопних мразева, то постаје готово неизводљиво", поручује Поповић.
И поред губитака, воћари још увек не одустају од гајења кајсије, нарочито миоковачке кајсије, аутохтоне и веома цењене сорте.
"То је део традиције. Иако кајсија роди једном у три-четири године, људи је и даље гаје, нарочито у Миоковцима. Неки се полако преусмеравају на шљиву јер је лакша за узгој, али то је и даље у мањем обиму", додаје Поповић.
Из Института поручују да ће се потпуна процена штете знати тек за неколико недеља, а до тада остаје да се воћари и потрошачи надају повољнијем времену у априлу,
пренео је Б92.
