Да ли је Трамп смислио трик да трећи пут буде председник или је све само - нови мамац за либерале

© Sputnik / Владимир Федоренко
/ Пратите нас
Иако Трамп најављује могућности за нову кандидатуру, противно америчком уставу и постојећим амандманима који омогућавају само два мандата, то не значи да ће своје речи спровести и у дело. Његова најава више је мамац за либерале и демократе, каже за Спутњик Небојша Малић.
Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да његова намера да се кандидује за трећи председнички мандат није шала, упркос томе што је то забрањено Уставом САД. Према америчком уставу, председници могу обављати ту функцију у највише два мандата, било узастопно или не. Трамп је у интервјуу за западне медије напоменуо да је ипак прерано размишљати о томе.
Трамп је рекао да још не постоје планови за покретање таквог поступка, али да зато постоје методе за његову реализацију, што је изазвало море различитих тумачења америчких закона, као и тражење рупа у истом.
Једна од спекулација је и та да садашњи потпредседник Џеј-Ди Венс може да се кандидује за председника, уз обећање да ће се, чим добије на изборима, повући са те позиције, остављајући свог тада потпредседника Трампа да обавља председничку дужност. Тако би Трамп остао у Белој кући, али сада би у њу ушао са потпредседничке функције. Тачније, не би ни учествовао на председничким изборима што му устав забрањује, али би наставио да обавља функцију председника.
Али, и та „рупа у закону“ је правно дискутабилна и могла би да изазове уставни и политички рат у САД. Свакако би то све било велики преседан, па би чак морао највероватније да се укључи и Врховни суд САД.

Део Трампове политике подразумева ,,замајавање" јавности наизглед сулудим темама док он са друге стране обавља своје планиране обавезе.
© AP Photo / Jose Luis Magana
Закони по Трампу
Дугогодишњи новинар РТ из Америке Небојша Малић каже за Спутњик да је идеја о Венсовој кандидатури и повлачењу теоретски могућа, али врло мало вероватна. Пластично разумевање 22. амандмана каже да је тако нешто неизводљиво, али Малић подсећа да то не би био први пут да Трамп пркоси америчким законима и поставља сопствене.
Моје разумевање 22 амандмана, који додуше никад није тестиран од постанка до сад, јесте да нико не може да буде у мандату више од осам година, односно два пуна мандата. Чак и потпредседници који ступају на дужност не могу да остану пуни мандат, него само један изабрани. О томе је било речи и кад су одлучили да им је Џо Бајден непотребан па су разматрали хоће ли Камала Харис преузети његово место. Од тога су одустали су јер би то значило да онда она уколико постане председник не би могла да се кандидује за још један мандат, рекао је Малић за Спутњик.
Многи би волели да виде ову врсту „ријалитија“ у којем би Трамп тестирао нове границе, баш као што је урадио и са законом о држављанству по рођењу, али с обзиром на то како се сада односи према судовима и у којем је проблему са федералним судијама, Малић чисто сумња да ће му овако нешто поћи за руком.
По важећем тумачењу 22. амандмана оног момента када Трамп заврши свој други мандат он више не може бити председник САД. Све остало би била интерпретација по моделу Владимира Зеленског, у смислу да се занемарују устав и закони због ванредног стања, међутим, то у Америци баш тако и не функционише.

Двадесет други амандман (1951) ограничава председника на два мандата то јест на 8 година, иако је могуће да појединац служи више од осам година. Иако ништа у Уставу није говорило на колико је мандата председник ограничен, први председник (Вашингтон) је одбио да се кандидује по трећи пут чиме је рекао да су два мандата довољна. Овај преседан је остао као неписано правило све док га Френклин Рузвелт, који се 1940. кандидовао за трећи мандат а 1944. године за четврти мандат, није прекршио.
© Sputnik / Виталий Белоусов
/ Мамац за либерале
Малић објашњава да је 22. амандман уведен још 1951. године након што је Френклин Рузвелт изабран четири пута за председника. За четири године Трамп ће бити још старији, а наш саговорник сматра да би требало да се препусти пензији и ужива са својим унучићима.
Не видим разлог да се о томе озбиљно прича. Имам утисак да је он то рекао чисто да баци коску својим противницима либералима, односно демократама, да имају шта да глођу и око чега да паниче, уместо да се баве неким другим стварима.
То је један део Трампове тактике, каже он. Поента је избацити било какву причу како би се сви заинтересовани „острвили“ на њу, уместо да гледају шта сам Трамп заправо ради на другој страни. Када је реч о стратегији медијске манипулације код куће, то је сасвим на месту, сматра Малић.

Џејмс Дејвид Венс амерички је политичар, адвокат, књижевник и морнарички ветеран. Од 2025. обавља функцију 50. потпредседника САД. Између 2023. и 2025. представљао је Охајо у Сенату САД. Члан је Републиканске странке.
© AP Photo / Jim Watson
Измена устава
Нереално и неоствариво би било да Трамп и Венс направе „рокаду“ попут оне коју су својевремено правили Путин и Медведев, каже наш саговорник. Теоретски је могуће да Трамп измени устав и промени амандмане па да се још неколико пута кандидује за председника, али у пракси је тешко оствариво.
За то би му требало 66 чланова Сената и већина у председничком дому коју у овом тренутку има, али само за два гласа. Питање је хоће ли је задржати после међуизбора следећег године ако пропадне сад у априлу на изборима за Врховни суд у Висконсину. Демократе су већ рекле да ако оне добију Врховни суд промениће изборне мапе у тој држави тако што ће избрисати два републиканска дистрикта. Тако би добили већину у представничком дому. То су све теоретски легитимне и легалне манипулације које можда нису по добром укусу и у доброј вољи, али то је тамо нормално.
Ипак, Мали не верује да ће долазити до било каквих промена у америчком уставу.

Сенат Сједињених Америчких Држава горњи је дом америчког Конгреса, који заједно са Представничким домом Сједињених Америчких Држава — доњим домом — чини законодавно тело Сједињених Америчких Држава.
© Sputnik / Владимир Астапкович
/ Председник из сенке
Наш саговорник је скептичан и према идеји да на следећим изборима Трамп „постави“ Џеј-Ди Венса на место председника, док он сам командује иза кулиса. Трамп није навикао да буде било чија „друга виолина“, сматра Малић, али то истовремено не би било у реди ни према Венсу који је сасвим у стању да води политику самостално.
Опет ми се чини да је Трамп започео све ово само да би либерали имали о чему да се расправљају и да не обраћају пажњу на друге ствари које он ради, а што се тиче Венса, имам утисак да је он апсолутни и достојни наследник Трампове политике.
Малић сматра да заиста нема потребе да Трамп постане доживотни председник све док не обезбеди да републиканци остану на власти, како после њега не би дошла још једна безначајна фигура попут претходног америчког председника којем је Сорош теледириговао.
Идеално би било да се глобалистичка америчка империја укине на један цивилизовани и миран начин, а да то не буде насилна пропаст која је затекла скоро све велике империје у историји. Али видећемо, закључује Малић.
Погледајте и:



