Свет гори, а ЕУ се чешља! Још једна уцена Србији: Крените са нама у антируски амбис
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Пратите нас
Безнадежност Европске уније и њених лидера који не разумеју епоху у којој живе поново је дошла до изражаја са резолуцијама Европског парламента. Они игноришу геополитички лом који им се пред очима одвија, настављајући пут ка амбису и вукући нас са собом. Сва срећа па се Србија не налази на том истом путу, а овакве одлуке ничим је не обавезују.
Посланици Европског парламента усвојили су две резолуције о заједничкој спољној, безбедносној и одбрамбеној политици Европске уније, у којима су позвали ЕУ да значајно повећа и убрза подршку Украјини и прошири присуство на Блиском истоку. Такође су поновили свој став да Србија, уколико хоће да напредује у евроинтеграцијама, треба да се усклади са санкцијама ЕУ против Русије.
Адвокат Бранко Павловић каже за Спутњик да се овде најбоље виде огромне предности чињенице да Србија није у Европској унији. Да јесте, каже он, сада би и на нас примењивали економске санкције уместо усвајања необавезујућих резолуција због пружања отпора њиховој самоубилачкој политици.
На сву срећу, ми нисмо у Европској унији и сада се показује до које мере је опасно преносити свој суверенитет на нешто што је потпуно ван контроле, као што су овлашћења Брисела који води неку своју глобалистичку политику, рекао је Павловић за Спутњик.
Србија би у тренуцима последњих трзаја западне Европе требало да остане хладнокрвна, сматра наш саговорник, и да занемари питање европских интеграција које више немају никаквог смисла, као што нема смисла ни сама Европска унија. Србија би требало да се чврсто држи општеприхваћених међународних принципа и да се, пре свега, бори са сопствени интерес.
Павловић сматра да би Србија требало да се клони штетног европског пута и позабави сопственим државним и националним интересима.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Одговор на питање шта Србија треба да учини није тежак и не треба уопште да се било ко секира шта ће бити сутра или прекосутра. Овде се ради о томе да ако одеш на страну Европске уније, бићеш готов и закопан деценијама унапред, а ако останеш на правој страни историје, онда ћеш можда имати неке тешкоће наредних шест или тринаест месеци, али ће се у основи све то надокнадити.
Свима је јасно да Трамп не одустаје од империјализма, али да зато одустаје од глобализма, па се сада још јасније види колико је тај пут безидејан и куда води, тврди Павловић.
На странпутици историје
Европска унија се засигурно налази на странпутици историје, тврди наш саговорник, а последице њихове политике које су већ сада лоше по државе-чланице у наредној години ће довести до потпуног слома. Овај крах ће осетити сви кључни политички представници, пре свега Француска и Немачка које су заговорници и носиоци бриселске политике.
Ипак, Павловић не сматра да се ради о политичкој кратковидости западних лидера, већ о неизбежној путањи којом се већ дуго крећу. Он њихове потезе тумачи као доследно спровођење глобалистичке империјалне агенде која траје већ деценијама, а која није схватила да су се Русија и Кина освестиле, ојачале и међусобно повезале створивши Шангајску организацију за сарадњу, БРИКС, БРИКС плус формат.
Русија и Кина су овим развалиле досадашње политичке, војне и економске међународне односе, блокиравши могућност глобалиста да владају светом. Тако да ово што ми сада гледамо на нивоу Европске уније у суштини је само наставак агенде која је у међувремену поражена. Сада то изгледа толико гротескно и толико очигледно на штету самих кључних држава Европске уније због тога што су Русија, Кина, али и Индија и друге државе нанеле пораз глобализму.
Глобалистичка империјална агенда која траје већ деценијама још није схватила да су се Русија и Кина освестиле, ојачале и међусобно повезале, каже Павловић.
© Sputnik / Anton Denisov
/ Да није било ових држава и њиховог успона и јачања, ЕУ политика би изгледала сасвим логично. Да смо данас у деведесетим годинама прошлог века, додаје Павловић, оваква политика би нас сасвим сигурно одвела у још веће војне катаклизме. Он верује да је западњачка једнодимензионалност у погледу на свет нужна у глобалистичком концепту који функционише једино ако има апсолутну власт.
Глобалистички концепт нема куд него да влада светом, а пошто је то данас немогуће, он нема резервну варијанту. То би значило да би он морао да одустане од своје амбиције у основи крупног капитала, односно да одустане од тога да буде тако моћан и тако богат, а то им не пада на памет. На појавном облику политичких одлука то делује као кратковидост, али је нажалост њихов пут условљен много дубљим узрочним везама и они не могу другачије, закључује Павловић.
Погледајте и:
