https://sputnikportal.rs/20250408/ministarka-odbrane-katarina-tomasevic-sport-ostali-sportovi-rukomet-1184476039.html
Министарка одбране опет под заставом Србије: „Срце је рекло – да!“
Министарка одбране опет под заставом Србије: „Срце је рекло – да!“
Sputnik Србија
Министарка одбране, са сребрном медаљом око врата са Светског првенства 2013. које се памти као један од највећих успеха српског рукомета, Катарина Томашевић... 08.04.2025, Sputnik Србија
2025-04-08T15:11+0200
2025-04-08T15:11+0200
2025-04-08T15:11+0200
спорт
спорт
остали спортови
рукомет
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/08/1184475876_0:0:701:395_1920x0_80_0_0_829522cf6615908964e35adde516dc43.jpg
Повратак у табор Србије долази уочи кључног бараж двомеча са Словенијом, у борби за пласман на Светско првенство. Иако је најављена као могући тренер голмана, Катарина је поново у екипи и спремна да помогне и на терену.„Још увек нисам потпуно свесна да сам овде. Емоције су ми помешане и интензивне. Мислим да ће све да се слегне кад обујем патике, припремим се за тренинг и изађем на терен – онда ће ми бити јасно да сам стварно овде да играм“, рекла је Томашевић у интервјуу за сајт Рукометног савеза Србије.Првобитни план је био да се прикључи стручном штабу као тренер голмана. Са искуством рада у кинеској репрезентацији, то је деловало као логичан след. Али онда је стигло питање на које се није могло рећи „не“.„Питали су ме да ли могу да помогнем и као играч. И шта да кажем… срце је рекло да“.„Док осећам да имам снаге и жеље – ја сам ту. А кад се једном заувек повучем са терена, природно је да останем као тренер голмана. Волим то. Могу да помогнем, и радујем се томе“.Њена улога у тиму данас је вишеслојна. На терену – искусан ослонац. Ван терена – нека врста спортске мајке.„Приступам већини девојкама мајчински. Неке од њих имају година готово колико и мој син. Видим их као своју децу. Ту сам за све што им треба – на терену, ван њега, свеједно. Важно ми је да знају да могу да ми приђу, без страха“.Та блискост у репрезентацији један је од најважнијих разлога што се Србија радовала медаљи на Светском првенству 2013. године, а Министарка одбране била је ”лепак” тог тима и једана од главних за атмосферу.Говорећи о том такмичењу, делује као да још увек не верује да се све то стварно десило.„Као да сам била у трансу. Као да се то не дешава нама. Сећам се нечега, али већину сам заборавила. И није само код мене тако. Сви смо били у неком само нашем свету. Без драме. Само – дошли смо да победимо“.А тај пут није био заснован само на тактици и физичкој припреми. У средишту свега било је нешто много дубље:„Тај осећај заједништва. Знала сам – ако прође Андреу, Ерика ће да помогне. Сања ће да помогне. Сви ће. То другарство, то јединство, то нас је довело до успеха. А то није настало те године – ми смо то градиле од 2012“.А то финале 2013. године…„Ја ту утакмицу никада нисам одгледала поново. Нити ћу. То ми баш тешко пада. Изгубити финале пред 23.000 људи… Најежим се сва док причам о томе“.„Огроман је то успех. Али свеједно…“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, остали спортови, рукомет
спорт, остали спортови, рукомет
Министарка одбране опет под заставом Србије: „Срце је рекло – да!“
Министарка одбране, са сребрном медаљом око врата са Светског првенства 2013. које се памти као један од највећих успеха српског рукомета, Катарина Томашевић поново је део државног тима.
Повратак у табор Србије долази уочи кључног бараж двомеча са Словенијом, у борби за пласман на Светско првенство. Иако је најављена као могући тренер голмана, Катарина је поново у екипи и спремна да помогне и на терену.
„Још увек нисам потпуно свесна да сам овде. Емоције су ми помешане и интензивне. Мислим да ће све да се слегне кад обујем патике, припремим се за тренинг и изађем на терен – онда ће ми бити јасно да сам стварно овде да играм“, рекла је Томашевић у интервјуу за сајт Рукометног савеза Србије.
Првобитни план је био да се прикључи стручном штабу као тренер голмана. Са искуством рада у кинеској репрезентацији, то је деловало као логичан след. Али онда је стигло питање на које се није могло рећи „не“.
„Питали су ме да ли могу да помогнем и као играч. И шта да кажем… срце је рекло да“.
„Док осећам да имам снаге и жеље – ја сам ту. А кад се једном заувек повучем са терена, природно је да останем као тренер голмана. Волим то. Могу да помогнем, и радујем се томе“.
Њена улога у тиму данас је вишеслојна. На терену – искусан ослонац. Ван терена – нека врста спортске мајке.
„Приступам већини девојкама мајчински. Неке од њих имају година готово колико и мој син. Видим их као своју децу. Ту сам за све што им треба – на терену, ван њега, свеједно. Важно ми је да знају да могу да ми приђу, без страха“.
Та блискост у репрезентацији један је од најважнијих разлога што се Србија радовала медаљи на Светском првенству 2013. године, а Министарка одбране била је ”лепак” тог тима и једана од главних за атмосферу.
Говорећи о том такмичењу, делује као да још увек не верује да се све то стварно десило.
„Као да сам била у трансу. Као да се то не дешава нама. Сећам се нечега, али већину сам заборавила. И није само код мене тако. Сви смо били у неком само нашем свету. Без драме. Само – дошли смо да победимо“.
А тај пут није био заснован само на тактици и физичкој припреми. У средишту свега било је нешто много дубље:
„Тај осећај заједништва. Знала сам – ако прође Андреу, Ерика ће да помогне. Сања ће да помогне. Сви ће. То другарство, то јединство, то нас је довело до успеха. А то није настало те године – ми смо то градиле од 2012“.
А то финале 2013. године…
„Ја ту утакмицу никада нисам одгледала поново. Нити ћу. То ми баш тешко пада. Изгубити финале пред 23.000 људи… Најежим се сва док причам о томе“.
„Огроман је то успех. Али свеједно…“
