00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Алекса Јелић: Земља без културе је земља без идентитета
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Да ли ће преговори Русије и Америке укључити – Србију
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Највећа мапа мозга детаљно приказује огроман број неурона и њихову активност

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Мозак, илустрација
Мозак, илустрација - Sputnik Србија, 1920, 12.04.2025
Пратите нас
Научници су направили досад највећи и најдетаљнији дијаграм повезаности у мозгу сисара, мапирајући ћелије у кубном милиметру можданог ткива миша.
У овом изузетном раду, дијаграм такође детаљно приказује активност индивидуалних неурона у великој размери, први пут у неуронауци.
3Д мапа високе резолуције обухвата више од 200.000 можданих ћелија, од који су око 82.000 неурони. Такође укључује више од 500 милиона неуронских спојева познатих као синапсе и више од четири километра неуронских веза, све у маленом делу ткива из области мозга задужене за вид.
Једина мапа мозга сличних размера је мапа кубног милиметра људског мозга, са 16.000 неурона и 150 милиона синапси. Нова мапа такође приказује активност десетина хиљада неурона који шаљу сигнале и реагују међусобно ради процесуирања визуелних података.
Ова мапа мождане активности са дијаграмом веза представља прекретницу у конектомици, области која треба да покаже како мозгови процесуирају и организују информације. Иза огромног подухвата стоји више од 150 истраживача у пројекту Машинске интелигенције из кортикалних мрежа (МИЦрОНС). Пројектни ресурси су доступни неуронаучној заједници на интернету и други тимови их већ истражују.
Први пут је мапирана активност неурона преко дијаграма веза у веома великој популацији неурона. То раније није виђено у таквим размерама.
Ради креирања ове изванредне мапе, истраживачи су прво снимили активирање скоро 76.000 неурона у визуелном кортексу миша док је гледао разне видео садржаје, укључујући делове „Матрикса“, током два сата. Затим су исекли кубни милиметар мишјег мозга у хиљаде комада ткива, сваки дебео као четиристоти део људске власи.
Научници су снимили сваки режањ и саставили снимке у 3Д мапу. На крају су помоћу вештачке интелигенције и алгоритама машинског учења означили неуроне, њихова гранања и синапсе. Такође су упарили неуроне на мапи са снимцима можданих ћелија у акцији. Та комбинација функције и структуре у таквој размери није раније виђена.
Овај рад даје увиде у основна правила која обликују нервне склопове у мишјем мозгу. На пример, неурони у кортексу који реагују на сличне типове визуелног садржаја – попут извесних облика или праваца кретања – често формирају више међусобних веза, без обзира на то колико су удаљени, него са неуронима специјализованим за неки другачији тип садржаја.
Резултати додају нови моменат дуготрајној теорији у неуронауци – да се неурони који реагују заједно повезују. Раније студије су тестирале ову теорију само на ограниченом броју неурона и синапси. Нова студија показује да постоји разноликост у степену примене овог правила широм свих различитих компоненти кортекса.
Истраживачи се надају да ће њихови подаци допринети откривању разних одлика и процеса у мозгу. Постоје бројне кортикалне области које разумемо на различитим нивоима детаља и на различите начине. Ово је заправо тек почетак повезивања структуре и функције, кажу научници, пише портал Нејчр.
Мапе можданих веза могу се користити за проучавање како мозак складишти и активира визуелна памћења, попут сећања на последњу рођенданску забаву или на деде и бабе. То су велика отворена питања о кортексу сисара која су и даље врло фундаментална.
Нова мапа покрива око 0,2% мишјег мозга, али ће истраживачи тестирати технологије у циљу мапирања читавог мозга животиње.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала