https://sputnikportal.rs/20250413/nesto-tu-nije-u-redu-jesu-li-srbi-izracunali-odoka---koliko-koga-tramp-mrzi-video-1184659740.html
Нешто ту није у реду: Јесу ли Срби израчунали одока - колико кога Трамп мрзи? /видео/
Нешто ту није у реду: Јесу ли Срби израчунали одока - колико кога Трамп мрзи? /видео/
Sputnik Србија
Ко ли нас само завади? Зашто Трамп мрзи Србију, када су се његовој победи, барем када је о Балкану реч - највише Срби обрадовали? Елем, заједно са Бангладешом... 13.04.2025, Sputnik Србија
2025-04-13T16:18+0200
2025-04-13T16:18+0200
2025-04-13T16:18+0200
србија
србија – политика
србија – економија
сад
доналд трамп
царине
пророк
емисија „пророк“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/06/1184381273_0:0:2522:1420_1920x0_80_0_0_0e63af8226b73aa0da72a8fc6a600394.jpg
Од европских држава Србија је на првом месту (са стопом царињења од 37%), ето макар у нечему да смо први у Европи - мада не заостају много ни Босна и Херцеговина (35%) и Северна Македонија (33%). Хрватска, као чланица ЕУ, прошла је са „прихватљивих“ 20%, а Албанија и Црна Гора са „благих“ 10%.Бесмислена расправа око Трампове листеОва „Трампова листа“ представљала је повод да се накратко заподене потпуно бесмислена расправа на тему кога нова вашингтонска админситарција подржава?Потпуно бесмислена, зато што иза ових процената ипак стоји нека формула по којој се ти проценти рачунају. Одлука није донета употребом „одокативне методе“.Шта је заправо урадила Трампова администрација? Па једноставно – израчунали су колико износи половина количника између вредности (спољнотрговинског) дефицита и укупног америчког увоза са појединим државама.Међу првима то је приметио Џејмс Суровецки, чудећи се оваквом приступу. И није једини који се томе чудио. Тако се у случају Србије узимају подаци за јануар 2025. године, када је - посматрано са становишта САД остварен спољнотрговински дефицит од 49,6 милиона долара, који се затим дели са српским извозом у истом периоду који је износио 66,5 милиона долара. Количник је 74, а његова половина 37. Трамп ово половљење количника још представља и као велики уступак, мада није јасно због чега га умањује баш за 50%? Зашто га не смањује за трећину или две трећине?Ту већ долазимо до употребе „одокативног метода“, односно процене колика су царинска оптерећења „политички прихватљива“ за остале актере међународних односа, а колико оваква мера треба да импресионира домаће, америчко јавно мњење.Шта каже статистика?Такође, није до краја ни јасно који су подаци тачни, пошто се они „жестоко разликују“. Завод за статистику Републике Србије приказује да је у 2024. години српска привреда имала минус у размени са САД, односно да је извоз био 670 милиона долара, а увоз око 740 милиона. Дакле, никаквог суфицита ту нема, па тако ни разлога за високе царине.Истовремено, међутим, америчка Управа за међународну трговину представља да је српски извоз у САД износио 814 милиона, а увоз из САД свега 210 милиона, тако да је српска привреда имала импресиван плус. Очигледно, посматрају се различите категорије, па у ове рачунице улазе различити чиниоци.У сваком случају – нешто ту није у реду. Као уосталом што - нешто није у реду ни са Трамповом методологијом. Оваква формула за израчунавање односа у спољнотрговинској размени апсолутно је неутемељена и на њој се не може заснивати било шта. Сводити економске односе између држава на овакав образац бесмислено је колико и расправа о томе кога Трамп воли или мрзи. Шта се овим количником доказује? И још важније: како ће сада увођење виших царинских оптерећења то поправити?Илустративно говорећи, ако сада поскупљује извоз српских елемената у САД, онда ће поскупети и амерички готови производи који садрже те елементе, што ће смањити конкурентност америчких понуђача на глобалном тржишту или повећати цене на америчком тржишту.Можда у неким случајевима Трампове мере и допринесу пресељењу индустријских капацитета из других држава у САД или повратку америчког капитала „кући“, али ево – у случају Србије и осталих балканских држава то се засигурно неће десити.Јер, америчким компанијама јефтиније је да производе на Балкану или да увозе оно што им је потребно са Балкана, него да тај исти посао организују у САД. Због тога, према првим проценама читавог низа економиста, дугорочно ове мере могу произвести „бумеранг ефекат“ и вратити се америчкој економији у виду нове кризе.Погледајте и:
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
србија – политика, србија – економија, сад, доналд трамп, царине, пророк, емисија „пророк“
србија – политика, србија – економија, сад, доналд трамп, царине, пророк, емисија „пророк“
Нешто ту није у реду: Јесу ли Срби израчунали одока - колико кога Трамп мрзи? /видео/
Ко ли нас само завади? Зашто Трамп мрзи Србију, када су се његовој победи, барем када је о Балкану реч - највише Срби обрадовали? Елем, заједно са Бангладешом и Боцваном, Србија по висини стопа новоуведених америчких царина дели шесто место на целом свету.
Од европских држава Србија је на првом месту (са стопом царињења од 37%), ето макар у нечему да смо први у Европи - мада не заостају много ни Босна и Херцеговина (35%) и Северна Македонија (33%). Хрватска, као чланица ЕУ, прошла је са „прихватљивих“ 20%, а Албанија и Црна Гора са „благих“ 10%.
Бесмислена расправа око Трампове листе
Ова „Трампова листа“ представљала је повод да се накратко заподене потпуно бесмислена расправа на тему кога нова вашингтонска админситарција подржава?
Потпуно бесмислена, зато што
иза ових процената ипак стоји нека формула по којој се ти проценти рачунају. Одлука није донета употребом „одокативне методе“.
Шта је заправо урадила Трампова администрација? Па једноставно – израчунали су колико износи половина количника између вредности (спољнотрговинског) дефицита и укупног америчког увоза са појединим државама.
Међу првима то је приметио Џејмс Суровецки, чудећи се оваквом приступу. И није једини који се томе чудио. Тако се у случају Србије узимају подаци за јануар 2025. године, када је - посматрано са становишта САД остварен спољнотрговински дефицит од 49,6 милиона долара, који се затим дели са српским извозом у истом периоду који је износио 66,5 милиона долара. Количник је 74, а његова половина 37. Трамп ово половљење количника још представља и као велики уступак, мада није јасно због чега га умањује баш за 50%? Зашто га не смањује за трећину или две трећине?
Ту већ долазимо до употребе „одокативног метода“, односно процене колика су царинска оптерећења „политички прихватљива“ за остале актере међународних односа, а колико оваква мера треба да импресионира домаће, америчко јавно мњење.
Такође, није до краја ни јасно који су подаци тачни, пошто се они „жестоко разликују“. Завод за статистику Републике Србије приказује да је
у 2024. години српска привреда имала минус у размени са САД, односно да је извоз био 670 милиона долара, а увоз око 740 милиона. Дакле, никаквог суфицита ту нема, па тако ни разлога за
високе царине.
Истовремено, међутим, америчка Управа за међународну трговину представља да је српски извоз у САД износио 814 милиона, а увоз из САД свега 210 милиона, тако да је српска привреда имала импресиван плус. Очигледно, посматрају се различите категорије, па у ове рачунице улазе различити чиниоци.
У сваком случају – нешто ту није у реду. Као уосталом што - нешто није у реду ни са Трамповом методологијом. Оваква формула за израчунавање односа у спољнотрговинској размени апсолутно је неутемељена и на њој се не може заснивати било шта. Сводити економске односе између држава на овакав образац бесмислено је колико и расправа о томе кога Трамп воли или мрзи. Шта се овим количником доказује? И још важније: како ће сада увођење виших царинских оптерећења то поправити?
Илустративно говорећи, ако сада поскупљује извоз српских елемената у САД, онда ће поскупети и амерички готови производи који садрже те елементе, што ће смањити конкурентност америчких понуђача на глобалном тржишту или повећати цене на америчком тржишту.
Можда у неким случајевима Трампове мере и допринесу пресељењу индустријских капацитета из других држава у САД или повратку америчког капитала „кући“, али ево – у случају Србије и осталих балканских држава то се засигурно неће десити.
Јер, америчким компанијама јефтиније је да производе на Балкану или да увозе оно што им је потребно са Балкана, него да тај исти посао организују у САД. Због тога, према првим проценама читавог низа економиста, дугорочно ове мере могу произвести „бумеранг ефекат“ и вратити се америчкој економији у виду нове кризе.
