Српкиња која је одушевила Москву за Спутњик: „У Русији је срце на месту“
© Фото : ЖФК Спартак медиа
Пратите нас
После пет мечева у женском фудбалском првенству Русије фудбалерке Спартака уписале су четири победе и један реми, а једна од главних јунакиња овог тима је Дина Благојевић, српска фудбалерка. О томе како јој је Русија испунила срце, а Спартак постао породица, Дина је говорила за Спутњик.
Дина Благојевић недавно је имала прилику да прослави рођендан на терену, а навијачи Спартака отпевали су јој рођенданску песму. Како би им узвратила српска фудбалерка повела је навијање после победе скандирајући „Срби и Руси браћа заувек“, а о том навијању данима се причало.
До ове лепе сцене често долази после голова још једне српске репрезентативке Тијане Филиповић па је Дина имала пример на који се угледала.
„Ту ноћ се то навијање десило спонтано, то је био неки мој осећај, тако сам желела да урадим. У више наврата су нам скандирали „Срби и Руси браћа заувек“. Тића кад да гол они обавезно то скандирају, тако да сам вођена тиме и осећајем изнутра ја покушала да им узвратим и да прославим са њима победу и рођендан“, објаснила је Дина на почетку разговора.
Објаснила је српска фудбалерка да московски клуб има велики број навијача који помно прате сваки њихов меч.
„Ово је био први пут да сам повела навијање. Памтићу овај рођендан јако дуго баш због славља са навијачима. Спартак има јако пуно присталица, ти људи који воле клуб, не подржавају само мушки клуб него и женски. Било који спорт везан за Спартак је добро пропраћен. У последње време како се свет окренуо против Русије, Русија се окренула сама себи. Људи морају да гледају садржај који имају. На наше утакмице, како домаће тако и на страни долази јако пуно људи.“, истакла је Благојевићева.
Дини је боравак у Русији посебно леп јер уз себе има саиграчицу из репрезентације која је првенство отворила хет-триком.
„Тића је завладала руским фудбалом. Много пута се шалим да су њу купили да доноси резултате, а мене за атмосферу. Када се погледа статистика она је далеко испред мене. Познајемо се 15 година, живимо заједно, дође ми као млађа сестра. Не гледам на њу као да ми је помоћ него као да ми је члан породице. Све пролазимо заједно. Била сам шест година у Немачкој, нисам имала никога. Човек када нема да подели са неким срећу и тугу џаба све. Много сам пута у Немачкој била и срећна и тужна. Када си тужан океј, али права туга је када немаш срећу са ким да поделиш“, истакла је српска фудбалерка.
Долазак у Москву испунио је празнину у срцу коју је Дина имала током боравка у Бајерну. Иако је немачка лига женског фудбала на изузетно високом нивоу, Српкиња није могла да буде истински срећна на том месту.
„Захвална сам Богу, универзуму, менаџеру и Спартаку што су нас спојили. Дуго смо имале жељу да играмо заједно, добро се размемо на терену и ван њега. Поклопиле су се коцкице. Мени је срце на месту од тренутка када сам напустила Немачку. Морам да истакнем да сам у Русији мирна у души и глави и могу да замислим наставак сарадње са тренутним клубом. Дошла сам овде са неким предрасудама, имала сам малу бојазан јер су ми људи око мене причали да су људи хладни и да није добра ситуација. Увукли су ме у размишљање да ли сам направила добар потез, међутим ја сам кроз две недеље схватила да је ово све што ми је било потребно у животу“, јасна је Дина.
Што се тиче самог прихватања од стране осталих саиграчица и организације клуба ситуација је сјајна.
„Екипа је одиграла јако велику улогу, Тијана и ја смо овде прихваћене као да смо пет година са њима, а не само осам месеци. Што се тиче социјалног живота, фудбала, свега око клуба, имам само речи хвале и надам се да ћу наставити овако да се осећам“, истиче српска фудбалерка.
Увек је веровала да ће је играње у једној од најјачих лига на свету и остварење сна испунити, међутим, снови су се остварили у Русији.
„Имала сам сан из детињстава да играм најбољу лигу на свету. У глави ми је било да је то Немачка и да ја морам да идем у Немачку и тамо да се задржим. Тај сан када сам била мала ме је ломио док га нисам једног дана пустила и схватила да снови из детињства не морају увек да буду прави и да те чине срећном, јер ја сада има друге снове“, истакла је Дина.
Хладну Немачку заменила је још хладнијом Русијом, али је топлина у људима била неупоредивно већа.
„Ја сам неко ко јако воли друштвени живот, волим да пратим енергију других људи. У Немачкој ме је то лимило, била сам тужна. Ако се неко додирнуо са хладноћом то сам ја. Када су ми причали да сам Руси хладни била сам скептична. Међутим, испоставило се да Руси толико топли, нежни, друштвени и увек спремни да помогну и стварно немам ниједну замерку“, додала је Благојевић.
Сматра српска репрезентативка да у Русији цене сваког играча који дође да игра у тој земљи.
„Они поштују што у овом тренутку одлучиш да будеш смео и дођеш у државу којој је Европа окренула леђа. Моји родитељи живе у Ирској и овај снимак навијања они не могу да поделе јер око себе имају велики број људи који не би то разумели. Показују поштовање од првог тренутка због тога што схватају да није лака одлука. Нисам се пријатно осећала када сам у Немачкој у свлачионици рекла да има понуду из Москве. Негодовали су и нису били срећни. Када сам одлучила и објавила, објаснила сам свима да сачекају, да нема потребе за таквим реакцијама. Моји су избегли из Хрватске, моји а потом су избегли и из Србије. Покушавала сам да објасним да свако живи свој живот и да живи своје снове. Нисам имала коме шта да се правдам.“, прича Дина.
Једна од првих асоцијација на женски фудбал јесте неуморна борба за равноправност. Зараде и услови за фудбалере су неупоредиво веће, али Дина има потпуно другачији угао гледања на ту причу.
Иако ће се увек и сама борити за женска права, са друге стране не смета јој што зарађује мање од мушких фудбалских звезда јер како она каже стекла је неко друго, много вредније богатство.
„Увек ћу бити прва у реду у борби за боља женска права у спорту, међутим ствари у свом животу постављам по другој перспективи. Гледам у лепшу и светлију страну и гледам да мане које доноси спорт претворим у моје оружје и да се не препуштам негативним мислима. Океј, имате новац, медијску пажњу, најбољи сте, али ајде да седнемо на кафу и попричамо па да видимо колико сте елоквентни и колико језика причате. Углавном се сведе на енглески. Тренутно говорим четири језика, циљ ми је много већи. Како сам отишла у Немачку знала сам енглески, али сам се страшно трудила да још учим јер језике нико не може да ми одузме. Тако сам се трудила и у Русији“, објаснила је Дина.
У шали смо констатовали да би у познавању језика могла да се намеће са Новаком Ђоковићем, али како каже са њим нико не може да се пореди.
„Он ми је идол, звезда водиља кроз живот. Доживљавам све његове мечеве као да ми је члан породице, емотивно преживљавам, и да знам три језика више до њега не бих никада могла да кажем да сам боља од њега“, насмејала се српска фудбалерка.
Благојевићева је стандардни члан репрезентације Србије која је после квалификација за Европско првенство добила новог селектора Лидију Стојкановић. Дина је због њеног доласка срећна и задовољна поготово јер се добро познају због сарадње и у млађим категоријама.
„Сарађивале смо у селекцијама до 17 и 19 година. Пратила је увек све наше утакмице, мени се допада. Има пуно простора за напредак, она нас је тек преузела и потребно нам је времена да се боље упознамо и поклопимо. Мислим да неће бити проблема, лично сам срећна што је дошла на позицију јер је једна од најбољих које Србија има, највећи потенцијал. Заслужује да води најбољи тим“, јасно истиче Благојевић.
Женска фудбалска репрезентација Србије доживела је тежак пораз од Шведске у квалификацијама за Европско првенство, а иако је то био болан ударац морао је брзо да се заборави.
„Ако оставите ствари да пораз од 6:0 гледате као да се цео свет руши нећете стићи нигде. Све је јасно, страшни играчи, играју у најбољим европским клубовима, али нема изговора. Сами смо криви међутим мора да се извуче све добро из те утакмице. Морамо да се погледамо у огледало и да схватимо да морамо још много пасуља да једемо да бисмо дошли на тај ниво. Ми смо екипа која жели завршнице великих турнира, а за то морамо да будемо на нивоу екипа против којих смо играли у баражу“, објаснила је Дина.
Да су се брзо опоравиле показале су утакмице са Финском и Белорусијом у оквиру Лиге нација у којима су уписале победу и реми.
„Са том увертиром смо играли против Финске и Белорусије. Јако ми је жао што смо против Белорусије пропустиле шансу да будемо убедљиво прве. И сада смо прве у групи, али та два бода могу много да нас коштају, али ајде да не размишљамо тако него из утакмице у утакмицу“, истакла је српска репрезентативка.
После ова два меча уследили су и дуели са Мађарском и поново Белорусијом, а Српкиње су оба пута славиле.
Спој искуства и талента у репрезентацији велики је плус.
„Јако волим када се у ватру гурају млади играчи јер ће они носити нашу репрезентацију и представљаће Србију. Зашто би седеле на клупи? Потпуно је логично да такви играчи играју уз помоћ нас искуснијих и да убирају те плодове искуства. На великом такмичењу не онда да се покажу као потенцијални него као спремни за сваку битку. Волела бих да што више младих играча добије шансу“, јасна је српска репрезентативка.
„Планови што се тиче клуба прво место, а што се тиче репрезентације пласман на велико такмичење у овом циклусу. Циљеви су увек највиши, некад се нешто препречи, али сам довољно искусна да умем са тим да се носим“, закључила је Дина Благојевић разговор за Спутњик.
