Хероји српске авијације: Бранили небо над Београдом – од нациста и НАТО злочинаца
© Sputnik / Evgeny Odinokov
/ Пратите нас
Иако бројно и технолошки нису могли да им парирају, јунаци српског ваздухопловства супротставили су се вишеструко јачем непријатељу храбро и одлучно, свесни да се из ваздушног двобоја највероватније неће никада вратити. Небо над Београдом и Србијом бранили су од немачких авиона 1941, а од НАТО бомбардера 1999. године.
За Београд је током његове историје вођено невероватних 115 ратова, а град је 44 пута рушен. Само током двадесетог века четири пута је бомбардован. Први пут је гађан модерним немачким и аустроугарским топовима са друге стране Саве и Дунава, 1914. године. Дорћол и Савамала били су потпуно у пламену.
Други пут је гађан 1941. када је доживео једно од највећих разарања у својој историји. Прве немачке бомбе пале су у недељу ујутру, око 6.30 сати, а до краја дана до темеља је срушено 627 грађевина. Већина извора наводи да је само тада изгубило између 8.000 и 12.000 људи. Бомбардована је Народна библиотека на Косанчићевом венцу, приликом чега је уништено око 300.000 докумената од непроцењиве вредности. Бомбардован је Генералштаб на углу улица Кнеза Милоша и Немањине, Стари двор, Историјски музеј Србије, седиште Кола српских сестара, зграда поште... Бомбе су падале на Трг републике, на палату „Албанија” и на многе друге објекте.
Бомбардовање Београда 6. априла 1941. године - фотографија са изложбе „Обележавање 6. априла 1941 - осамдесет година од бомбардовања Београда”.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Окупирани Београд није се опоравио до краја Другог светског рата, а наши тадашњи „савезници“, Британци и Американци, бомбардовали су га осам пута од априла до септембра 1944. године. Тог 16. априла, на Васкрс, бомбардовано је породилиште, из ваздуха су рушени колосеци у савском приобаљу, аеродром, фабрике „Икарус”, „Рогожарски”, „Змај”, „Телеоптик”, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици. Гађани су и мостови, Старо сајмиште, где су гинули логораши, али и „Албанија”, Теразије, Технички и Правни факултет, као и Бајлонијева пијаца где је настрадало много цивила.
Америчке и енглеске бомбе поново су падале по београдским улицама 1999. године. Процењује се да је у НАТО бомбардовању убијено око 3000 људи, од чега су 2500 били цивили, док је више од 6000 рањено.
Бомбардовање Београда 6. априла 1941. године - фотографија са изложбе „Обележавање 6. априла 1941. осамдесет година од бомбардовања Београда”.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Хероји југословенског ваздухопловства
Ваздухопловство војске југословенске краљевине настало је на темељима српске авијатике, чији се почеци почеци вежу за период уочи Балканских ратова и борбу Краљевине Србије за ослобођење српског народа. Делећи судбину ратом уништене и економски неразвијене краљевине Јужних Словена, ваздухопловство се постепено изборило да постане елитни део оружаних снага, каже за Спутњик историчар и кустос Музеја ваздухопловства Немања Глишић.
У пучу 27. марта 1941. године, који је дошао као реакција на приступање Краљевине Југославије Тројном пакту, учествовао је и значајан број припадника војног ваздухопловства. Један од главних инспиратора и координатор пучистичких снага био је помоћник команданта Ваздухопловства војске генерал Боривоје Мирковић, док је на чело југословенске владе, која је заменила кабинет Драгише Цветковића, дошао још један ваздухопловац – генерал Душан Симовић.
Војни пуч, објашњава Глишић, пореметио је нацистичке планове за инвазију на Совјетски савез и запечатио судбину југословенске краљевине. Већ крајем марта, по директиви Адолфа Хитлера, израђен је план и донета наредба за ваздушни напад са циљем уништења југословенске војске, виталне инфараструктуре и за осветничко разарање Београда.
Бомбардовање Београда 1941. године
У зору 6. априла, авиони немачког Луфтвафеа прешли су југословенску границу и упутили се ка Београду. Технички и бројно надмоћнији непријатељ извео је одмазду над југословенском престоницом, бомбардујући не само војне, него и цивилне циљеве. Поред више хиљада погинулих и рањених становника Београда, уништене инфраструктуре и стамбених објеката, страдала је и непроцењива културна баштина.
И поред увреженог мишљења у делу домаће јавности, бомбардовање Београда и других југословенских градова није започето на православни Васкрс, који је те године падао две недеље касније, 20. априла. Васкршње бомбардовање одиграло се 16. априла 1944. године, од стране савезничких ваздушних снага, објашњава Глишић.
Прву линију одбране и заштите државне територије чинила је ловачка авијација, која је располагала са укупно 139 авиона. Иако је југословенско ваздухопловство у свом саставу имало и савремене авионе, њихов број био је далеко мањи од снага којима је располагао непријатељ. За разлику од немачких, југословенски пилоти нису имали борбено искуство, а значајан број пилота није стекао ни потребно искуство у руковођењу савременим ловачким авионима, који су испоручени уочи напада на Југославију.
Бомбардовање Београда 6. априла 1941. године - фотографија са изложбе „Обележавање 6. априла 1941, осамдесет година од бомбардовања Београда”.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Упркос свему, пилоти Ваздухопловства војске и припадници противавионске артиљерије испољили су висок борбени морал и пружили достојан отпор непријатељу. Према истраживањима српских историчара, укупно је оборено 115 ваздухоплова Сила Осовине, док је најмање 62 оштећено. Бомбардерска авијација извршила је борбена дејства у дубини непријатељске територије, бомбардујући аеродроме, колоне непријатељских трупа и стратешки важне саобраћајнице. У одбрани Отаџбине на борбеном задатку живот је изгубило 138 летача војног ваздухопловства и 576 бораца на земљи, рекао је Глишић за Спутњик.
Након капитулације, већи део југословенских ваздухопловаца, махом Срба и Словенаца, нашао се у заробљеништву. Један део летача успео је да се евакуише и да настави борбу у оквиру савезничких јединица на Медитерану. Највећи део припадника хрватске националности придружио се Зракопловству НДХ. Касније, у току рата, део пилота придружио се новоформираним партизанским ескадрилама. Више десетина краљевских ваздухопловаца стрељано је без судског процеса у јесен 1944. године, од стране нових, комунистичких власти.
Бомбардовање Београда 6. априла 1941. године - фотографија са изложбе „Обележавање 6. априла 1941. - осамдесет година од бомбардовања Београда”.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Историја се поновила
Бомбардовање југословенске краљевине током априла 1941. и НАТО агресија на СР Југославију 1999. године два су различита историјска процеса која су се одвијала у различитим историјским околностима. Ипак, између ова два догађаја и те како се могу извући паралеле.
У оба случаја агресор је био технолошки и бројчано надмоћнији. И „прва” и „трећа” Југославија нису могле да рачунају на помоћ тадашњих савезника и налазиле су се потпуно окружене непријатељима. Ипак, са становишта борбеног морала и војничке дисциплине, припадници Војске Југославије показали су се знатно одлучнијим и јединственијим у одбрани Отаџбине, што је и разумљиво имајући у виду различитост етничког састава две земље. Иако су ратни планови НАТО алијансе предвиђали уништење отпора за свега неколико дана или недеља, јединице ВЈ успеле су да током свих 78 дана агресије сачувају борбену оперативност и да вештом тактиком и уз минималне људске губитке из сукоба изађу војнички непоражене.
У агресији на СРЈ учествовало је 19 пуноправних чланица НАТО пакта, док је 8, у то време војно несврстаних земаља, уступило своју територију, ваздушни и водени простор. Североатланска алијанса је у нападу употребила укупно 1.040 ваздухоплова и лансирала преко 415 хиљада пројектила различите врсте, масе и убојне моћи, каже наш саговорник. Насупрот томе налазиле су се јединице Ратног ваздухопловства (РВ) и ПВО Војске Југославије, опремљене релативно застарелим наоружањем и опремом, под дугогодишњим санкцијама и без могућности ремонта или набавке резервних делова. Упркос томе, јединице ПВО успеле су да оборе најмање 2 авиона, 21 беспилотну летелицу, 49 пројектила и да оштете најмање 15 непријатељских ваздухоплова.
Потпуковник Миленко Павловић
© Sputnik / Лола Ђорђевић
НАТО бомбардерима директно се супроставила југословенска ловачка авијација, наоружана авионима МиГ-29. На борбеном задатку животе су изгубили пилоти мајор Зоран Радосављевић и командант 204. ловачког пука пуковник Миленко Павловић. Због лоше техничке исправности, објашњава Глишић, југословенски мигови нису остварили конкретан борбени учинак.
Ловачко-бомбардерска авијација дејстовала је, у условима потпуне ваздушне превласти непријатеља, по објектима и снагама терористичких јединица тзв. ОВК. Командант 241. ловачко-бомбардерске авијацијске ескадриле потпуковник Живота Ђурић погинуо је приликом извршавања борбеног дејства, другог дана рата.
Укупно је у одбрани Отаџбине живот положио 41 припадник РВ и ПВО Војске Југославије.
Нису нас штедели
Када је реч о страдању цивилног становништва, рат из 1941. године однео је далеко већи број жртава због неселективне употребе мање прецизног наоружања, као и због Хитлерове одлуке да изврши одмазду над српским народом, за који је сматрао да је издао његово поверење и понуђени пакт. С друге стране, додаје Глишић, иако је током 1999. НАТО користио високопрецизне бомбе и пројектиле, уништени су многи цивилни циљеви, док је велики број људи настрадао.
То је цинично правдавно синтагмом „колатерална штета”. Као и 1941, Београд је био један од главних мета непријатељских бомби.
С времена на време се у делу јавности могу чути тврдње о „самоубилачким нападима“ на непријатељске авионе, током оба ратна сукоба. Глишић објашњава да је погрешно сводити херојску борбу југословенских пилота на улогу камиказа.
Наши пилоти су били свесни одговорности коју имају у одбрани Отаџбине, за шта су, у крајњој мери, били и школовани и обучавани и што је био њихов главни задатак. Храброст и високи морал са којим су улазили у борбу против вишеструко надмоћнијег непријатеља били су у складу са најбољим традицијама српске и југословенске ратне вештине и остаће уписани у историји као пример будућим нараштајима, закључује Глишић.
Погледајте и:
