Да нам живи живи рад! Како се мењао првомајски музички „укус“ – од химни Титу до Синана уз ћумур
Пратите нас
Од песама „Титов напред“ и „Уз маршала Тита“ преко „Химне рада“ КУД Идијота и „Одбране“ од Идола, до данашњег „празника роштиља“ где трешти турбо-фолк, а музика више не прати тему прославе, прошло је много времена и различитих политичких система. Ове песме заправо су индикатори који говоре о односу друштва према суштини Првог маја – празнику рада.
Од историјског тренутка када је 1886. године четрдесет хиљада људи изашло на улице Чикага захтевајући права за раднике, преко чувеног уранка уведеног за време Титове Југославије, до данашњег пикника, мењао се музички „укус“.
Крајем деветнаестог века радници су имали мале наднице, а дневни посао трајао је од 12 до чак 18 сати, искоришћавање дечје радне снаге и живот на ивици егзистенције резултирали су низом штрајкова у којима су се захтевали достојнији услови рада и живота. Замах индустријске револуције и индустријализације није још захватио Србију, која се само осам година раније изборила за своју државну сувереност. Прославе или обележавање Празника рада и песме о њему једноставно нису биле приоритет.
Године 1890. многи европски градови били су уздрмани протестима на којима се захтевало осмочасовно радно време. У Србији протеста и обележавања још није било, али су на маргинама „Малих новина“ које су преносиле првомајска дешавања из Париза, Беча и других градова остали убележени стихови Милорада Митровића. То је била прва песма на српском језику посвећена Првом мају. Три године касније, на првом првомајском протесту одржаном код нас, певала се „Марсељеза“.
Америчка фабрика крајем деветнаестог века
Наредних година протести и прославе Празника рада одржаване су против воље власти, а 1926. године „Марсељезу“ је заменила „Интернационала“. Тридесетих година прошлог века уместо великих градских протеста, радници су почели да се окупљају у природи, где су певали различите политичко-борбене песме.
У Службеном листу Демократске Федеративне Југославије 24. априла 1945. године објављена је Уредба о проглашењу Првог маја државним празником коју је потписао Јосип Броз Тито.
Председник СФРЈ Јосип Броз Тито обраћа се пред камерама грађанима Југославије
Најчистији празник Титове Југославије
Песник и есејиста Ђорђе Матић, који је рођен и одрастао у времену социјалистичке Југославије, истиче Први мај као празник који је унутар тадашњег политичког система, али и система вредности, био једини који није био укаљан култом личности или одређеним датумима из непосредне прошлости. То је био, сматра Матић, најчистији, а уједно и међународни празник где се славило нешто часно, велико и светско.
Тај празник није нужно био везан за систем, што је јако важно. Зато је и музика која се у тим деценијама свирала, певала и интонирала била врло хетерогена. То је био садржај који је диктирао сам систем интернационалне и који је био обавезан, а било је и разних партизанских и радничких песама, као што је „Титов Напред“ или „Уз маршала Тита“, рекао је Матић за Спутњик.
Са доласком нове генерације музичара ово је почело да се мења. Рокенрол генерације су на необичан начин истовремено и афирмисали овај празник и правили одређени иронични отклон од њега, каже наш саговорник. Почетком осамдесетих, у време Новог таласа, са једне стране су и даље стајале системске песме, док је с друге стране домаћи рокенрол пружао неке провокативније садржаје.
Омот албума групе Панкрти, једног од представника Новог таласа
То је кулминирало са Идолима који су 1982. године избацили ону скарадну песму Одбрана где су певали „Исус је наш мај“, а која се провокативно односила према тек умрлом председнику Југославије.
А онда су дошле деведесете
У Хрватској, одакле је и наш саговорник, након 1990. године Први мај више није био добродошао – постао је сумњив и проказан. Чак се у почетку, каже Матић, и намерно мицао из јавности.
Након готово века где се он прослављао у свим системима, више или мање слободним, оваквим и онаквим, одједном Први мај у Хрватској више није био добродошао и то је једна од ствари коју сам најстроже осуђивао од самог почетка. Овде имамо уједно и интернационални, раднички, социјалистички и световни празник, а систему који је имао врло јаке клерикалне и готово фашистоидне тенденције, то једноставно није одговарало, рекао је Матић.
Након тога је уследио покушај утапања Првог маја у новонастали систем, па је тако Први мај у Хрватској постао празник Светог Јосипа Дјелатника. Тек је у последњих петнаест или двадесет година овај празник у Хрватској почео мало више да се обележава, уз враћање социјалистичког и радничког обележја.
Колико знам, у Словенији се то доста добра обележава, у Босни чини ми се такође. У Хрватској је то празник који се нарочито не обележава, осим у Загребу, одакле Вам се и ја јављам уз можда неке џепове као што су Истра, Кварнер, Ријека.
Тито честита окупљеном народу Први мај 1979. године
Дан роштиља
Иако се након ратних дешавања након којих се Југославија распала вратило прослављање Празника рада, песме су изостале. Индикативно је што је за све ове године снимљена само једна песма назива „Први мај“. Са њом је направљен пун круг, јер она не исмева Празник рада, већ оно што је временом од њега направљено – празник излетника, слободног дана и меса на жару.
У овим неокапиталистичким системима са разним облицима израбљивања, Први мај има страховиту симболичку тежину и наравно да свако слави по оном начину колико се огрешио о сам тај празник и о радничка права. То је један величанствен празник и интернационалан празник који слави радника, оног човека који је со земље и то је заиста нешто што би требало чувати.
Први мај, обележавање
© Sputnik / Милош Ћурчин
Први мај је празник који превазилази сву политичку оријентацију, па у том смислу он у себи садржи нешто универзално велико. Из тог разлога, закључује Матић, требало би га чувати по сваку цену, па таман и као „Дан роштиља“.
Нико нас није терао да певамо
Најпопуларнија етно-музичарка са ових простора Биља Крстић каже за Спутњик да су генерације одрастале на песмама попут оних „Да нам живи живи рад“ и другим које су се певале у хоровима и при различитим свечаностима.
Што се песама тиче, бар оно чега се ја сећам из тог неког ранијег периода док сам ишла у основну или средњу школу, пример су нам били хор и оркестар Дома Југословенске народне армије. Они су често певали песме где су величани рад и радници.
Хармоника, лопата и застава Југославије. Инсерт из спота за песму ,,Да нам живи живи рад".
На првомајским уранцима слушало се све и свашта, од „Хеј хај бригаде“, „Омладинске“, „Песама изградње“, „Полета младости“, „Стега партије“, „Првомајске“ итд. Након што је наша саговорница као члан „Раног мраза“ снимила песму „Рачунајте на нас“ и она се уврстила у незаобилазни репертоар. Колегијум музикум на факултету, прича Крстићева, имао је цео пакет песама о Титу, што борбених што бригадирских.
Мислим да су сви уживали у тим песмама. То нам је било занимљиво, поготово свима нама који смо ишли и певали у музичким школама и хоровима. Е, тек касније, негде осамдесетих година, све је почело да се мења и постало је потпуно другачије.
Тешко је рећи знају ли уопште данашње генерације зашто се прославља Први мај, каже наша саговорница, и јесу ли свесни за шта су се радници у Чикагу побунили пре скоро век и по. На нашим просторима, закључује она, Први мај је углавном остао у сећању старијих генерација као неки празник који су славили у детињству и младости.
Погледајте и:
