https://sputnikportal.rs/20250502/pijemo-je-svaki-dan-naucnici-ozbiljno-upozoravaju-na-pretnju-koju-ne-vidimo-1185328523.html
Пијемо је сваки дан: Научници озбиљно упозоравају на претњу коју не видимо
Пијемо је сваки дан: Научници озбиљно упозоравају на претњу коју не видимо
Sputnik Србија
Микропластика у води представља тиху, али озбиљну претњу по здравље, преносећи токсичне супстанце у наша тела свакодневним радњама као што је пијење или... 02.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-02T19:30+0200
2025-05-02T19:30+0200
2025-05-02T19:30+0200
наука и технологија
друштво
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/02/1185328048_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_bafb856fc5c2e268eac0c493fbe5d3e3.jpg
Ситне пластичне честице мање од пет милиметара, или микропластика, постају све већи здравствени проблем. Ове честице долазе из различитих свакодневних извора као што су одећа, производи за личну хигијену и кухињски прибор. Због своје отпорности, микропластика опстаје у животној средини, а бројна истраживања сада показују да се она налази чак и у људским телима.Ризици по здрављеНедавна анализа досадашњих научних радова истиче воду као значајан извор изложености микропластици, пошто постројења за пречишћавање отпадних вода и даље имају потешкоћа у ефикасном уклањању ових честица.Према студији, која је објављена у часопису „Science of the Total Environment“, иако та постројења смањују нивое микропластике, потпуна елиминација остаје недостижна са тренутним технологијама, истиче Ун-Јунг Ким, инжењер заштите животне средине на Универзитету Тексас у Арлингтону (УТА) и један од аутора студије.Микропластика се не шири само кроз изворе воде, већ се поново уноси у животну средину.Главни изазов у борби против загађења микропластиком је недостатак стандардних дефиниција и метода мерења.Како се заштититиЕфикасност третмана варира у зависности од технологија које заједнице користе и начина на који се микропластика мери да би се израчунале стопе уклањања, истиче Џени Ким Нгујен, хемичар за животну средину са Универзитета Тексас у Арлингтону и главни аутор студије. Нгуиен тренутно ради на развоју стандардизованих метода испитивања како би побољшао разумевање и регулацију микропластике.Утицај микропластике на здравље остаје углавном непознат, али претходне студије указују на потенцијалне ризике. Микопластика може изазвати упалу, оксидативни стрес и имунолошке реакције. Једна узнемирујућа студија открила је високе концентрације микропластике у артеријама пацијената с можданим ударом. Такође постоји забринутост због утицаја на екосистеме, посебно у погледу фотосинтезе.У недостатку строжих прописа, потрошачи и даље могу смањити изложеност.Микровлакна су најчешћа микропластика која се стално ослобађа кроз отпадне воде, каже Ким. Одабиром одеће направљене од материјала са нижим садржајем пластике може смањити укупни терет микропластике у отпадним водама, пренео је „Сајенс алерт“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, изуми и открића
Пијемо је сваки дан: Научници озбиљно упозоравају на претњу коју не видимо
Микропластика у води представља тиху, али озбиљну претњу по здравље, преносећи токсичне супстанце у наша тела свакодневним радњама као што је пијење или коришћење воде у различите сврхе.
Ситне пластичне честице мање од пет милиметара, или микропластика, постају све већи здравствени проблем. Ове честице долазе из различитих свакодневних извора као што су одећа, производи за личну хигијену и кухињски прибор. Због своје отпорности, микропластика опстаје у животној средини, а бројна истраживања сада показују да се она налази чак и у људским телима.
Недавна анализа досадашњих научних радова истиче воду као значајан извор изложености микропластици, пошто постројења за пречишћавање отпадних вода и даље имају потешкоћа у ефикасном уклањању ових честица.
Према студији, која је објављена у часопису „Science of the Total Environment“, иако та постројења смањују нивое микропластике, потпуна елиминација остаје недостижна са тренутним технологијама, истиче Ун-Јунг Ким, инжењер заштите животне средине на Универзитету Тексас у Арлингтону (УТА) и један од аутора студије.
Микропластика се не шири само кроз изворе воде, већ се поново уноси у животну средину.
„Ова микропластика вероватно носи и друге заостале штетне загађиваче из отпадних вода, као што су бисфеноли, ПФАС и антибиотици“, напомиње Ким. Изложеност овим честицама је могућа кроз свакодневне активности као што су пијење воде, прање веша или заливање биљака, што може довести до дуготрајних здравствених проблема, укључујући болести срца и рак.
Главни изазов у борби против загађења микропластиком је недостатак стандардних дефиниција и метода мерења.
Ефикасност третмана варира у зависности од технологија које заједнице користе и начина на који се микропластика мери да би се израчунале стопе уклањања, истиче Џени Ким Нгујен, хемичар за животну средину са Универзитета Тексас у Арлингтону и главни аутор студије. Нгуиен тренутно ради на развоју стандардизованих метода испитивања како би побољшао разумевање и регулацију микропластике.
Утицај микропластике на здравље остаје углавном непознат, али претходне студије указују на потенцијалне ризике. Микопластика може изазвати упалу, оксидативни стрес и имунолошке реакције. Једна узнемирујућа студија открила је високе концентрације микропластике у артеријама пацијената с можданим ударом. Такође постоји забринутост због утицаја на екосистеме, посебно у погледу фотосинтезе.
У недостатку строжих прописа, потрошачи и даље могу смањити изложеност.
Микровлакна су најчешћа микропластика која се стално ослобађа кроз отпадне воде, каже Ким. Одабиром одеће направљене од материјала са нижим садржајем пластике може смањити укупни терет микропластике у отпадним водама,
пренео је „Сајенс алерт“.
