Још два месеца за НИС без санкција знак новог још дужег одлагања или чак укидања санкција /видео/
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
По истеку најновијег двомесечног одлагања санкција НИС-у, највероватније ће уследити ново одлагање и то на још дужи рок, а постоји и могућност скидања НИС-а са листе санкције америчког министарства финансија. У то је уверен финанијски аналитичар Владан Павловић који се између осталог посебно бави пословањем Нафтне индустрије Србије.
По оцени овог стручњака компаније Ипопема, специјализоване за брокерске и услуге инвестиционог банкарства, као и за анализу компанија, у овом тренутку то је реално сагледавање ствари на шта је у највећој мери утицало наше лобирање код нове америчке администрације, заједно са потезима који су овде повлачени у сарадњи са руском страном.
Лобирање урадило посао
У емисији Енергија Спутњика Павловић је приметио да се код нас испод радара провукла и мање-више незапажено прошла вест да је наша влада ангажовала једну лобистичку кућу у Америци да ради на одлагању санкција НИС-у. Наша нафтна компанија са већинским руским капиталом нашла се на удару широких америчких санкција руском енергетском сектору које је крајем прошле године увела одлазећа администрација Џозефа Бајдена.
По оцени нашег саговорника, у претходна два одлагања оно је било на по месец дана јер је лобистичка кућа вероватно хтела да се увери колико смо ми поуздан партнер. Сада је то треће одлагање на два месеца, до 27. јуна.
„Верујем да и након та два месеца постоји шанса да се добије неки дужи рок, можда чак и шест месеци, па и годину дана, осим ако се у међувремену не деси неки неспоразум између Русије и нове америчке администрације. За сада нема таквих изгледа. Постоји могућност и за скидање санкција, јер НИС је сувише мала компанија да би Американци сада инсистирали на неким санкцијама. Америчка страна нема ништа од тога“, каже Павловић.
Он сматра да је одлуци америчког министарства финансија, односно његове Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК), о одлагању санкција НИС-у допринело и хрватско лобирање. То је било јасно када је Јадрански нафтовод (Јанаф) изразио захвалност свом адвокатском тиму који је ангажовао како би добио лиценцу да може и у наредна два месеца да транспортује нафту НИС-у. Највећи корисник Јадранског нафтовода је управо НИС тако да од његове позиције у великој мери зависи и пословање тог хрватског нафтовода.
Само за нас су значајни
Павловић не види разлог да у овом трнутку америчка страна инситира на санкцијама, јер НИС у глобалним нафтним токовима није значајна компанија. Он је велики за нас овде, јер грађане и привреду снабдева нафтом и нафтним дериватима, али и запошљава 13.000 људи, али је, како напомиње, у односу на руске и америчке компаније безначајан.
На питање да ли ће Американци и даље инсистирати на потпуном изласку руксог капитала из НИС-а, он каже да би вероватно тако било да је остала стара Бајденова администрација чији су званичници то апострофирали. Овај финансијски аналитичар, међутим, каже да још није чуо никог из Трампове, нити из ОФАК-а да је уопште у било ком контексту помињао НИС.
Руска страна је одмах по најави могег увођења санкција санкција одлучила да већински власник акција НИС-а више не буде санкционисани Гаспомњефт, па је један део његових акција прешао у руке Гаспрома који није на удару санкција, уз око 30 одсто које поседује дрђава Србија.
Са Русима два корака
„Мислим да неће бити неког посебног инсистирања да се по сваку цену склони руско власништво. Ми смо у договору са руском страном направили та два корака. Први је да се препакује, мада је то једно те исто, али је сада формално смањен удео Гаспромњефта и вероватно је питање шта ће бити са дивидендом . То тек треба да изгласа Скупштина акционара која обично буде крајем јуна“, истиче Павловић.
Он, уз то напомиње да је та дивиденда односно трансферисање њеног дела у Русију толико безначајно мало да би се могло говорити о финансирању тим новцем рата у Украјини, чиме су, између осталог, Американци објашњавали увођење санкција.
Трансфер дивиденде у Русије је у односу на руски војни буџет на нивоу статистичке грешке, сматра он, поткрепљујући то бројкама.
Једва за тенк
„Од тренутка када је НИС почео да ипслаћују дивиденду, од 2014. године па све до данас, исплаћено је око 700 милиона евра и то не само Гаспромњефту него и малим акционарима и држави Србији. А Гаспромњефту трансфер у Русију је био око 470 милиона евра, дакле малтене у периоду од 15 година. Конкретно, ове године је то нека мизерна сума. Дивиденда ове године је негде десетак, 15 милиона евра, што је вредност једног тенка. Тај аргумент не стоји, али ако ће их то формално задовољити онда ће вероватно на Скупштини акционара донети одлуку, наравно у координацији са нашом страном, да се та дивиденда уопште не исплаћује“, оцена је Павловића.
Уз то треба додати и питање управљања НИС-ом, однсно да ће руска страна вероватно позитивно одговорити на то да се у борду директора уместо два руска нађу два српска.
Када тих неколико фактора искомбинујете и лобирање, онда мислим да ће уследити ново одлагање, можда на шест месеци па и на годину дана, закључио је саговорник Енергије Спутњика.
Мир и делистирање
На питање шта би у тих шест месеци требало да се деси што до сада није да би у једном тренутку НИС био потпуно скинути са листе санкција, што је затражио још у марту, Павловић нема дилему:
„Једино што може да се деси је крај рата у Украјини, неки мировни споразум и формално и званично отопљавање односа Америке и Русије и подизање њихове економске сарадње на неки виши ниво. Вероватно тада, ако не потпуно, биће делимично укидање неких санкција. Да ли ће оне бити везане баш за нафту и гас, вероватно да хоће и онда нема више разлога ни да НИС буде неко посебно питање“.
Погледајте и:
