https://sputnikportal.rs/20250503/sta-se-dogodilo-amerikancu-koji-je-sebi-ubrizgavao-zmijski-otrov-18-godina-1185354075.html
Шта се догодило Американцу који је себи убризгавао змијски отров 18 година
Шта се догодило Американцу који је себи убризгавао змијски отров 18 година
Sputnik Србија
Американац Тим Фрид је самом себи 18 година убризгавао змијски отров, што је можда довело до стварања противотрова широког спектра, рекли су научници. 03.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-03T13:41+0200
2025-05-03T13:41+0200
2025-05-03T13:41+0200
наука и технологија
изуми и открића
змија
серум
отров
друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/1d/1185232591_0:64:1024:640_1920x0_80_0_0_66fa5e2d6df55d35174e461a5a781291.jpg
Антитела пронађена у крви Тима Фрида штите од смртоносних доза великог броја змија, док доступне терапије морају да одговарају специфичној врсти отровне змије која је некога угризла.Фрид је до сада преживео више од 200 уједа отровница и више од 700 ињекција отрова од најсмртоноснијих змија на свету, укључујући више врста мамби, кобри, тајпана и крајта.У почетку је желео да изгради свој имунитет како би се заштитио при руковању змијама, документујући своје подухвате на Јутјубу, али је на самом почетку овог експеримента завршио у коми због два уједа кобре у кратком временском периоду.Али бивши механичар камиона рекао је да је „потпуно погрешио“ на почетку.''Нисам желео да умрем. Нисам желео да изгубим прст. Нисам желео да пропустим посао“, рекао је за Би-Би-Си.Противоотров се тренутно прави убризгавањем малих доза змијског отрова у животиње, попут коња, чији се имуни систем бори против отрова производњом антитела, а она се сакупљају да би се користила као терапија.Отров и противоотров морају бити уско усклађени јер се токсини у отровном угризу разликују од врсте до врсте, али је тим истраживача почео да тражи врсту имунолошке одбране која се назива ''широко неутралишућа антитела''.Уместо да циљају део токсина који га чини јединственим, циљају делове који су заједнички за читаве класе токсина.Тада је лекар Џејкоб Гленвил, главни извршни директор биотехнолошке компаније Центивакс, наишао на Тима Фрида.Истраживање се фокусирало на елапиде, једну од две породице отровних змија, као што су коралне змије, мамбе, кобре, тајпани и крајти.Елапиди првенствено користе неуротоксине у отрову, који паралишу њихову жртву и смртоносни су када зауставе мишиће потребне за дисање.Истраживачи су одабрали 19 елапида које је Светска здравствена организација идентификовала као најсмртоносније, а затим су тестирали Фридову крв.У студији су идентификована два широко неутралишућа антитела која би могла да циљају две класе неуротоксина, а тим је додао треће антитело како би направио коктел против отрова.У експериментима на мишевима, животиње су уз помоћ овог противотрова преживе ињекције смртоносних доза отрова 13 од 19 врста отровница, а имале су делимичну заштиту од преосталих шест.''Ово је неупоредива ширина заштите, вероватно покрива читав низ елапида за које тренутно не постоји противотров'', рекао је Гленвил.Отровнице тренутно убију око 140.000 људи годишње, а три пута више њих захтева ампутације или се суочава са трајним инвалидитетом као резултат уједа ових змија.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, изуми и открића, змија, серум, отров, друштво
наука и технологија, изуми и открића, змија, серум, отров, друштво
Шта се догодило Американцу који је себи убризгавао змијски отров 18 година
Американац Тим Фрид је самом себи 18 година убризгавао змијски отров, што је можда довело до стварања противотрова широког спектра, рекли су научници.
Антитела пронађена у крви Тима Фрида штите од смртоносних доза великог броја змија, док доступне терапије морају да одговарају специфичној врсти отровне змије која је некога угризла.
Фрид је до сада преживео више од 200 уједа отровница и више од 700 ињекција отрова од најсмртоноснијих змија на свету, укључујући више врста мамби, кобри, тајпана и крајта.
У почетку је желео да изгради свој имунитет како би се заштитио при руковању змијама, документујући своје подухвате на Јутјубу, али је на самом почетку овог експеримента завршио у коми због два уједа кобре у кратком временском периоду.
Али бивши механичар камиона рекао је да је „потпуно погрешио“ на почетку.
''Нисам желео да умрем. Нисам желео да изгубим прст. Нисам желео да пропустим посао“,
рекао је за Би-Би-Си.
Противоотров се тренутно прави убризгавањем малих доза змијског отрова у животиње, попут коња, чији се имуни систем бори против отрова производњом антитела, а она се сакупљају да би се користила као терапија.
Отров и противоотров морају бити уско усклађени јер се токсини у отровном угризу разликују од врсте до врсте, али је тим истраживача почео да тражи врсту имунолошке одбране која се назива ''широко неутралишућа антитела''.
Уместо да циљају део токсина који га чини јединственим, циљају делове који су заједнички за читаве класе токсина.
Тада је лекар Џејкоб Гленвил, главни извршни директор биотехнолошке компаније Центивакс, наишао на Тима Фрида.
''Одмах сам помислио ако је неко на свету развио ова широко неутралишућа антитела, то је он и зато сам му се обратио“, рекао је он.
Истраживање се фокусирало на елапиде, једну од две породице отровних змија, као што су коралне змије, мамбе, кобре, тајпани и крајти.
Елапиди првенствено користе неуротоксине у отрову, који паралишу њихову жртву и смртоносни су када зауставе мишиће потребне за дисање.
Истраживачи су одабрали 19 елапида које је Светска здравствена организација идентификовала као најсмртоносније, а затим су тестирали Фридову крв.
У
студији су идентификована два широко неутралишућа антитела која би могла да циљају две класе неуротоксина, а тим је додао треће антитело како би направио коктел против отрова.
У експериментима на мишевима, животиње су уз помоћ овог противотрова преживе ињекције смртоносних доза отрова 13 од 19 врста отровница, а имале су делимичну заштиту од преосталих шест.
''Ово је неупоредива ширина заштите, вероватно покрива читав низ елапида за које тренутно не постоји противотров'', рекао је Гленвил.
Отровнице тренутно убију око 140.000 људи годишње, а три пута више њих захтева ампутације или се суочава са трајним инвалидитетом као резултат уједа ових змија.
