https://sputnikportal.rs/20250504/lekcija-iz-vijetnama-koju-nisu-naucili-jedino----amerikanci-1185366144.html
Лекција из Вијетнама коју нису научили једино - Американци
Лекција из Вијетнама коју нису научили једино - Американци
Sputnik Србија
Американци нису научили лекцију из Вијетнама не одустају од идеје глобалне доминације
2025-05-04T17:33+0200
2025-05-04T17:33+0200
2025-05-04T17:33+0200
свет
свет
свет – политика
сад
вијетнам
вијетнамски рат
суочавање
ратни злочинци
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/1d/1185215927_0:0:2801:1577_1920x0_80_0_0_e3bfe1eab36b22375f984e3db23f3485.jpg
Реч је о двопартијској опсесији која је присутна и под Трампом, тако да је суочавање са америчком мрачном прошлошћу у Вијетнаму увек било површно и на неки начин хипокритично, додаје Трифковић поводом 50 година од ослобођења Сајгона и краја Вијетнамског рата.Нетакнута тежња ка глобалној доминацији„Не треба гајити илузије о Трампу и његовој способности да преокрене политику. Он ће једноставно померити фокус са Европе на Блиски исток, на потконтинент и на Јужно кинеско море, али америчка тежња ка глобалној доминацији остаје потпуно нетакнута. То је, једноставно уграђено у ДНК Американаца.“Вијетнамски рат је оставио дубоку трауму на америчку колективну слику у непосредном периоду који му је уследио, што је трајало неких 15 до 20 година и онда је постепено ишчезао из колективног сећања, сматра Трифковић.Рат је завршен средином седамдесетих година кад је Америка била у дубокој привредној и културној кризи, посећа Трифковић.Површност Регановог „Пролећа у Америци“То је период Никсоновог одласка са сцене, наследник Џералд Форд био је мање-више неупотребљив, па је дошао Џими Картер који је поистовећен са великим суновратом у коме је можда најважнија политичка марка био пад Шаха и исламска револуција под Хомеинијем, додаје Трифковић.Међутим, америчке елите показале су способност да на неки начин апстрахују поразе, на крају крајева и 2021. године имали смо улазак талибана у Кабул који за америчку јавност као да се није десио, истиче Трифковић.Апокалипса америчког снаПрема Трифковићу, ни велика уметничка дела инспирисана Вијетнамским ратом, попут филмова „Апокалипса данас“ или „Ловац на јелене“ нису готово ништа учинила на суочавању Американаца са својом злочиначком прошлошћу.Примера ради, „Апокалипса данас“ је величанствен филм, али се ослања на новелу Џозефа Конрада „Срце таме“, додаје Трифковић.„ У њему је Вијетнам више био као добродошли контекст за једну универзалну причу која се никад није бавила Вијетнамом као таквим, већ је само била уклопљена у оквир једног добродошлог сценарија. Ја бих рекао да је као такав и поиман код америчке образоване и интелектуалне публике. 'Ловац на јелене' је прича о паду америчког сна, о једноставном колапсу који се оличава у једном од главних јунака који игра руски рулет, али то није имало утицаја на америчку јавност у целини. Јер прича о америчкој изузетности и изабраном бљештавом граду на врху брда и даље је упорно била присутна на сцени.“Вијетнам данас акао „природни савезник“ САДИнтересантно је да је Вијетнам данас у контексту источноазијске геополитике, најблаже речено далеко више постао сумњичав према Народној Републици Кини него према рецидивима америчког империјализма, истиче Трифковић.Хиљаде Вијетнамаца прославило је 50 година од завршетка Вијетнамског рата, односно „победу вере“ која је грађанима Вијетнама донела уједињење, а Американцима болан пораз.Прослава је кулминирала великом парадом у Хо Ши Мину, некадашњем Сајгону, на којој је учествовало више од хиљаду војника у стројевом кораку и уз ваздушни приказ са руским борбеним авионима и хеликоптерима, док су окупљени махали црвеним заставама и певали патриотске песме.Пола века од пада СајгонаПад Сајгона 30. априла 1975. године означио је крај дводеценијског сукоба у коме је, према проценама страдало око три милиона Вијетнамаца и скоро 60.000 америчких војника, од којих су многи били млади регрути.Последњи хеликоптер полетео је с крова америчке амбасаде 30. априла у 7.53 ујутру одневши последње маринце из Сајгона. Званично, уједињење Вијетнама уследило је годину дана касније, 22 године пошто је земља подељена након краја француске колонијалне владавине.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20230529/ruski-veteran-otkriva-kako-smo-pomogli-vijetnamu---americki-okupatori-su-bili-sokirani-1156395382.html
https://sputnikportal.rs/20210627/kako-je-vijetnamski-heroj-postao-najveci-americki-disident-i-prijatelj-putina-i-kastra-1125732777.html
сад
вијетнам
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
американци, суочавање, вијетнам, рат, пораз, глобална доминација, amerikanci, suočavanje, vijetnam, rat, poraz, globalna dominacija
американци, суочавање, вијетнам, рат, пораз, глобална доминација, amerikanci, suočavanje, vijetnam, rat, poraz, globalna dominacija
Лекција из Вијетнама коју нису научили једино - Американци
Суочавање Американаца са злочинима у Вијетнаму било је обично фолирање и никада, ниједног тренутка није ишчезла идеја о Америци као изабраној и пропозиционој нацији која има специјалну мисију у свету, искупитељ је савести човечанства и представља „светли град на брегу“, сматра историчар др Срђа Трифковић.
Реч је о двопартијској опсесији која је присутна и под Трампом, тако да је суочавање са америчком мрачном прошлошћу у Вијетнаму увек било површно и на неки начин хипокритично, додаје Трифковић поводом 50 година од ослобођења Сајгона и краја Вијетнамског рата.
Нетакнута тежња ка глобалној доминацији
„Не треба гајити илузије о Трампу и његовој способности да преокрене политику. Он ће једноставно померити фокус са Европе на Блиски исток, на потконтинент и на Јужно кинеско море, али америчка тежња ка глобалној доминацији остаје потпуно нетакнута. То је, једноставно уграђено у ДНК Американаца.“
Вијетнамски рат је оставио дубоку
трауму на америчку колективну слику у непосредном периоду који му је уследио, што је трајало неких 15 до 20 година и онда је постепено ишчезао из колективног сећања, сматра Трифковић.
Рат је завршен средином седамдесетих година кад је Америка била у дубокој привредној и културној кризи, посећа Трифковић.
Површност Регановог „Пролећа у Америци“
То је период Никсоновог одласка са сцене, наследник Џералд Форд био је мање-више неупотребљив, па је дошао Џими Картер који је поистовећен са великим суновратом у коме је можда најважнија политичка марка био пад Шаха и исламска револуција под Хомеинијем, додаје Трифковић.
„И онда је дошао Реган са причом 'Пролеће у Америци' који је покушао да обнови и регенерише неку идеју Америке као пропозиционе нације али је то, отворено говорећи, било врло површно. И даље је била присутна та колективна траума, међутим директни учесници тог сукоба су до деведесетих одлазили са сцене тако да је инетрвенционизам поново завладао Америком. И на штету Америке, и на штету остатка света.“
Међутим, америчке елите показале су способност да на неки начин апстрахују поразе, на крају крајева и 2021. године имали смо улазак талибана у Кабул који за америчку јавност као да се није десио, истиче Трифковић.
Према Трифковићу, ни велика уметничка дела инспирисана Вијетнамским ратом, попут филмова „Апокалипса данас“ или „Ловац на јелене“ нису готово ништа учинила на суочавању Американаца са својом злочиначком прошлошћу.
Примера ради, „Апокалипса данас“ је величанствен филм, али се ослања на новелу Џозефа Конрада „Срце таме“, додаје Трифковић.
„ У њему је Вијетнам више био као добродошли контекст за једну универзалну причу која се никад није бавила Вијетнамом као таквим, већ је само била уклопљена у оквир једног добродошлог сценарија. Ја бих рекао да је као такав и поиман код америчке образоване и интелектуалне публике. 'Ловац на јелене' је прича о паду америчког сна, о једноставном колапсу који се оличава у једном од главних јунака који игра руски рулет, али то није имало утицаја на америчку јавност у целини. Јер прича о америчкој изузетности и изабраном бљештавом граду на врху брда и даље је упорно била присутна на сцени.“
Вијетнам данас акао „природни савезник“ САД
Интересантно је да је Вијетнам данас у контексту источноазијске геополитике, најблаже речено далеко више постао сумњичав према Народној Републици Кини него према рецидивима америчког империјализма, истиче Трифковић.
„Тако да је већ почетком двехиљадитих дошло до знатног зближавања и побољшања односа што је довело до тога да Америка у Вијетнаму, Јужној Кореји, Сингапуру, Малезији, донекле и у Индонезији, види своје природне савезнике у покушају сузбијања кинеских амбиција у Јужнокинеском мору“, закључио је Трифковић.
Хиљаде Вијетнамаца прославило је 50 година од завршетка Вијетнамског рата, односно „победу вере“ која је грађанима Вијетнама донела уједињење, а Американцима болан пораз.
Прослава је кулминирала великом парадом у Хо Ши Мину, некадашњем Сајгону, на којој је учествовало више од хиљаду војника у стројевом кораку и уз ваздушни приказ са руским борбеним авионима и хеликоптерима, док су окупљени махали црвеним заставама и певали патриотске песме.
Пола века од пада Сајгона
Пад Сајгона 30. априла 1975. године означио је
крај дводеценијског сукоба у коме је, према проценама
страдало око
три милиона Вијетнамаца и скоро
60.000 америчких војника, од којих су многи били млади регрути.
„Комунистичке трупе су ушле у главни град Јужног Вијетнама готово без отпора, на велико олакшање становништва које се прибојавало крваве завршне борбе“, писало је у депеши Ројтерсовог репортера на дана када је пао Сајгон.
Последњи хеликоптер полетео је с крова америчке амбасаде 30. априла у 7.53 ујутру одневши последње маринце из Сајгона. Званично, уједињење Вијетнама уследило је годину дана касније, 22 године пошто је земља подељена након краја француске колонијалне владавине.
