https://sputnikportal.rs/20250504/tad-se-osetio-miris-slobode-sputnjik-sa-jedinim-prezivelim-borcem-prve-proleterske-brigade--1185234647.html
Тад се осетио мирис слободе! Спутњик са јединим преживелим борцем Прве пролетерске бригаде
Тад се осетио мирис слободе! Спутњик са јединим преживелим борцем Прве пролетерске бригаде
Sputnik Србија
Ти зликовци, то нису људи, то је нешто чудно. Једноставно се људи претворе у убице. Свог комшију убије, дете свог комшије. Усташе нису имале пардона ни према... 04.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-04T15:17+0200
2025-05-04T15:17+0200
2025-05-04T15:17+0200
моја прича
моја прича
битка на неретви
битка на сутјесци
анте дадић
осам деценија од велике победе над нацизмом
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/01/1179053436_0:228:2599:1689_1920x0_80_0_0_b89c93ec642e5e2f8a3a098cc27bcc29.jpg
Ово за Спутњик прича Анте Дадић.Са јединим живим борцем Прве пролетерске бригаде разговарали смо у новембру прошле године, непосредно пред његов стоти рођендан.Живи сам, у селу надомак Београда.Млади жилави Далматинац, непријатељу се супротставио првог дана окупације:„У мој Каштел Сућурац поред Сплита на тенковима су ушли Италијани. На првом је војник дигао руку у фашистички поздрав. Скривени иза зида, бацали смо камење на њих. Прошли смо некажњено, али после десет дана, на дан оснивања фашистичке творевине НДХ, био је 10 април 41. године, дође полиција усташка, и покупи нас“.Сањао је о слободној територији, Динари.Анте Дадић учесник је 4. и 5. офанзиве. Преживео је чувену Битку на Неретви, борбе у долини ове реке 1943. биле су битка за спасавање више од 4000 рањеника.„Неко без ноге, некоме је метак прошао кроз оба колена. Моја бригада је била уз рањенике у најгоре време, да их заштити. Колона је била седам, осам километара. И стало се, две ноћи и два дана. Ту је једини правац био да прођу рањеници. Једно јутро, покрет! Јао, свануло и болесницима и нама. Пређемо Неретву код Јабланице. Кад смо прешли, страшно! Прича се да су вашке бачене из ваздуха“.Још већа пошаст био је тифус.„Преживео сам неки облик болести. Извукао се, али страшне слике умирања остале су. Посебно је било страшно кад од тифуса оболи жена“.После битке на Сутјесци, већ се осетио мирис слободе. Фронт се окренуо ка западу, у завршним операцијама, Анте је, каже, имао срећу, да буде у јединици која је обезбеђивала Врховни штаб.„Да се није то десило, можда не би био жив. Код Ријеке је погинуло 1200 партизана. А онда је дошао 9. мај и слобода! Сванула слобода за целу Европу!“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
моја прича, битка на неретви, битка на сутјесци, анте дадић, осам деценија од велике победе над нацизмом
моја прича, битка на неретви, битка на сутјесци, анте дадић, осам деценија од велике победе над нацизмом
Тад се осетио мирис слободе! Спутњик са јединим преживелим борцем Прве пролетерске бригаде
Ти зликовци, то нису људи, то је нешто чудно. Једноставно се људи претворе у убице. Свог комшију убије, дете свог комшије. Усташе нису имале пардона ни према Хрватима који нису били за оно што пропагирају. Кад се сетим те банде, тих лопова, пљачкаша, тих кољача... То је било страшно. Морао сам томе да се супротставим.
Ово за Спутњик прича Анте Дадић.
Са јединим живим борцем Прве пролетерске бригаде разговарали смо у новембру прошле године, непосредно пред његов стоти рођендан.
Живи сам, у селу надомак Београда.
Млади жилави Далматинац, непријатељу се супротставио првог дана окупације:
„У мој Каштел Сућурац поред Сплита на тенковима су ушли Италијани. На првом је војник дигао руку у фашистички поздрав. Скривени иза зида, бацали смо камење на њих. Прошли смо некажњено, али после десет дана, на дан оснивања фашистичке творевине НДХ, био је 10 април 41. године, дође полиција усташка, и покупи нас“.
Сањао је о слободној територији, Динари.
Анте Дадић учесник је 4. и 5. офанзиве. Преживео је чувену Битку на Неретви, борбе у долини ове реке 1943. биле су битка за спасавање више од 4000 рањеника.
„Неко без ноге, некоме је метак прошао кроз оба колена. Моја бригада је била уз рањенике у најгоре време, да их заштити. Колона је била седам, осам километара. И стало се, две ноћи и два дана. Ту је једини правац био да прођу рањеници. Једно јутро, покрет! Јао, свануло и болесницима и нама. Пређемо Неретву код Јабланице. Кад смо прешли, страшно! Прича се да су вашке бачене из ваздуха“.
Још већа пошаст био је тифус.
„Преживео сам неки облик болести. Извукао се, али страшне слике умирања остале су. Посебно је било страшно кад од тифуса оболи жена“.
После битке на Сутјесци, већ се осетио мирис слободе. Фронт се окренуо ка западу, у завршним операцијама, Анте је, каже, имао срећу, да буде у јединици која је обезбеђивала Врховни штаб.
„Да се није то десило, можда не би био жив. Код Ријеке је погинуло 1200 партизана. А онда је дошао 9. мај и слобода! Сванула слобода за целу Европу!“.
