https://sputnikportal.rs/20250505/veliki-preokret-u-njujorku-u-korist-republike-srpske-1185425728.html
Велики преокрет у Њујорку у корист Републике Српске?
Велики преокрет у Њујорку у корист Републике Српске?
Sputnik Србија
Након дужег времена Република Српска има шансу да на Савету безбедности УН представи стварно стање ствари у БиХ. Како ће на то гледати чланице највишег органа... 05.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-05T22:24+0200
2025-05-05T22:24+0200
2025-05-05T22:24+0200
регион
регион
регион – политика
република српска (рс)
ун
савет безбедности ун
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/1b/1170398766_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_8906c589908af809494858317d1a5fc3.jpg
За разлику од многих прошлих седница Савета безбедности УН-а које су се бавиле стањем у БиХ, на којима су доминирали ставови бошњачких политичара и високих представника, Републици Српској се отвара могућност да представи право стање ствари у овој бившој југословенској републици.Савет безбедности треба да позове на дијалогВлада Републике Српске послала је извештај Савету безбедности о стању у БиХ, тридесет и трећи по реду. У њему се, како је саопштено, наводи чврсто опредељење за мир и Дејтонски споразум, као и његово поштовање. Такође се наводи да је Бањлука опредсељена за чланство БиХ у ЕУ.И сам редни број извештаја наводи на помисао да се ради о пукој формалности која неће заокупити пажњу чланица Савета. Међутим, ствари се мењају у корист Републике Српске, наводи Бојан Шолаја, директор центра за међународне односе из Бањалуке.Према његовим речима, оно што охрабрује је изјава Савета безбедности дата крајем марта, у којој се два ентитета и три конститутивна народа позивају на дијалог.Једине адресе које не размишљају о дијалогу су политичко Сарајево и Кристијан Шмит. Улога Савета безбедности је утолико важнија, као врховног тела светске организације које има капацитет да иницира дијалог у БиХ, додаје он.Дијалог би требало да доведе до краја политичке кризе и то је битно да се нагласи – не ради се ни о каквој претконфликтној ситуацији која прети миру – та криза има једноставна решења, а кључна ствар коју би Савет безбедности требало да размотри је преиспитивање Кристијана Шмита у Сарајеву.Савет безбедности би требало да размотри питање да ли је БиХ потребан страни намесник који ће упорављати процесима који не воде ничему, сматра Шолаја.Коначно ће се чути глас СрпскеРепублика Српска има још један адут – то што ће на седници савета безбедности бити присутна и Жељка Цвијановић и то не само као српски члан Председништва, већ и као председавајући тела које је заправо колективни шеф државе.Извештај владе Републике Српске показује стварно стање, што се не може видети из извештаја Кристијана Шмита, нелегалног и нелегитимног високог представника кога Република Српска не признаје. Раније су то радили други високи представници који такође нису извештавали о стварном стању и разлог за кризу тражили су у понашању Српске, додаје Шолаја.Сада се ствари мењају и Република Српска имаће прилику да пред Саветом безбедности покаже да је опредељена за очување Дејтонског споразума, као и да је најдаље одмакла на путу у чланство у ЕУ. То се могло видети и код предаје кандидатуре у чланство у ЕУ, када је Република Српска у стопостотном броју одговорила на сва питања Брисела, док кантони из Федерације нису испунили упитник, наводи Шолаја.Савет безбедности Уједињених нација одржаће полугодишњу дебату о ситуацији у БиХ у 6. маја, у 16 часова у Њујорку, саопштено је на званичној страници СБ УН.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250505/republika-srpska-poslala-dokument-savetu-bezbednosti-un-porucili-sta-je-jedino-resenje-krize-u-bih-1185393382.html
република српска (рс)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/1b/1170398766_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_9331b34d3f827c42615973dbe7be0ffe.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
регион, регион – политика, република српска (рс), ун, савет безбедности ун, анализе и мишљења
регион, регион – политика, република српска (рс), ун, савет безбедности ун, анализе и мишљења
Велики преокрет у Њујорку у корист Републике Српске?
Након дужег времена Република Српска има шансу да на Савету безбедности УН представи стварно стање ствари у БиХ. Како ће на то гледати чланице највишег органа УН остаје да се види, али ако се буду држали својих ставова изнетих у изјави крајем марта, вести за Бањалуку могу да буду и више него охрабрујуће.
За разлику од многих прошлих седница Савета безбедности УН-а које су се бавиле стањем у БиХ, на којима су доминирали ставови бошњачких политичара и високих представника, Републици Српској се отвара могућност да представи право стање ствари у овој бившој југословенској републици.
Савет безбедности треба да позове на дијалог
Влада Републике Српске послала је извештај Савету безбедности о стању у БиХ, тридесет и трећи по реду. У њему се, како је саопштено, наводи чврсто опредељење за мир и Дејтонски споразум, као и његово поштовање. Такође се наводи да је Бањлука опредсељена за чланство БиХ у ЕУ.
И сам редни број извештаја наводи на помисао да се ради о пукој формалности која неће заокупити пажњу чланица Савета. Међутим, ствари се мењају у корист Републике Српске, наводи Бојан Шолаја, директор центра за међународне односе из Бањалуке.
Према његовим речима, оно што охрабрује је изјава Савета безбедности дата крајем марта, у којој се два ентитета и три конститутивна народа позивају на дијалог.
„На крају крајева и од појединих чланица, попут САД, Русије и Кине, сви су позвали на унутрашњи дијалог у БиХ уз асистенцију земаља региона. Тако да је за надати се да ствари иду у том правцу“, истиче Шолаја.
Једине адресе које не размишљају о дијалогу су политичко Сарајево и Кристијан Шмит. Улога Савета безбедности је утолико важнија, као врховног тела светске организације које има капацитет да иницира дијалог у БиХ, додаје он.
Дијалог би требало да доведе до краја политичке кризе и то је битно да се нагласи – не ради се ни о каквој претконфликтној ситуацији која прети миру – та криза има једноставна решења, а кључна ствар коју би Савет безбедности требало да размотри је преиспитивање Кристијана Шмита у Сарајеву.
Савет безбедности би требало да размотри питање да ли је БиХ потребан страни намесник који ће упорављати процесима који не воде ничему, сматра Шолаја.
Коначно ће се чути глас Српске
Република Српска има још један адут – то што ће на седници савета безбедности бити присутна и Жељка Цвијановић и то не само као српски члан Председништва, већ и као председавајући тела које је заправо колективни шеф државе.
„Раније смо имали ситуацију да други чланови Председништва, који су ишли у капацитету председавајућег, искључиво једнострано и крајње субјективно износе погледе на ситуацију у БиХ. Са друге стране, Република Српска јако дуго није имала прилику да на овај начин учествује на тематској дебати, која се дешава на сваких шест месеци“, истиче Шолаја.
Извештај владе Републике Српске показује стварно стање, што се не може видети из извештаја Кристијана Шмита, нелегалног и нелегитимног високог представника кога Република Српска не признаје. Раније су то радили други високи представници који такође нису извештавали о стварном стању и разлог за кризу тражили су у понашању Српске, додаје Шолаја.
Сада се ствари мењају и Република Српска имаће прилику да пред Саветом безбедности покаже да је опредељена за очување Дејтонског споразума, као и да је најдаље одмакла на путу у чланство у ЕУ. То се могло видети и код предаје кандидатуре у чланство у ЕУ, када је Република Српска у стопостотном броју одговорила на сва питања Брисела, док кантони из Федерације нису испунили упитник, наводи Шолаја.
Савет безбедности Уједињених нација одржаће полугодишњу дебату о ситуацији у БиХ у 6. маја, у 16 часова у Њујорку, саопштено је на званичној страници СБ УН.