https://sputnikportal.rs/20250516/teleskop-snimio-najvece-aurore-u-suncevom-sistemu-i-otkrio-novu-misteriju-1185745904.html
Телескоп снимио највеће ауроре у Сунчевом систему и открио нову мистерију
Телескоп снимио највеће ауроре у Сунчевом систему и открио нову мистерију
Sputnik Србија
Јупитерове моћне ауроре, које покреће његов вулкански месец Ио, изненадиле су научнике брзим, загонетним бљесковима које је снимио телескоп Џејмс Веб... 16.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-16T23:00+0200
2025-05-16T23:00+0200
2025-05-16T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111362/57/1113625751_0:0:3641:2048_1920x0_80_0_0_552135d225b90cb4fe006f8d00ef04e6.jpg
Иако не можемо да их видимо голим оком, поларне ауроре на Јупитеру, које су најснажније у Сунчевом систему, стално светле у ултраљубичастом, инфрацрвеном и понекад рендгенском светлу. Те светлосне појаве настају кад се честице усмере магнетским пољем планета у атмосферу, где ионизирају гасове и стварају карактеристичан сјај.За разлику од Земље, где ауроре углавном узрокује Сунчева активност, Јупитерове највише покреће његов вулкански месец Ио. Ио непрекидно избацује сумпор диоксид, стварајући огроман гасовити торус, који доводи енергетске честице у Јупитерову магнетосферу и тако храни Јупитерове ауроре.Још 25. децембра 2023., свемирски телескоп Џемс Веб снимио је понашање аурора какво никада пре није забележено. Какав божићни поклон, једноставно ме одушевило, рекао је астроном Џонатан Николс са Универзитета у Великој Британији. Његов тим очекивао је споре промене у сјају аурора, али уместо тога забележили су интензивно и брзо треперење. Проматрали смо целу ауроралну регију како пуца од светлости, која се понекад мењала из секунде у секунду, појаснио је Николс.Мистерија у инфрацрвеном спектруТелескоп се фокусирао на инфрацрвено зрачење кључним за процену енергетске снаге ауроре. Међутим, упоредо Хаблово посматрање у ултраљубичастом спектру открило је неслагања. Најсветлије светло које је телескоп забележио није имало прави пандан на Хабловим снимцима. То нас је збунило. Да би дошло до комбинације сјаја коју су забележила оба телескопа, потребна је наизглед немогућа комбинација велике количине врло нискоенергетских честица које ударају у атмосферу – попут олује ситне кише, рекао је Николс.Иако збуњујући, резултати новог истраживања које је објављено у часопису Nature Communications, доносе важан дио слагалице Јупитерове мистериозне атмосферске сложености. Наставак посматрања у више таласних дужина и будући модели могли би да расветле та засад необјашњива зрачења, преноси портал Зимо.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Телескоп снимио највеће ауроре у Сунчевом систему и открио нову мистерију
Јупитерове моћне ауроре, које покреће његов вулкански месец Ио, изненадиле су научнике брзим, загонетним бљесковима које је снимио телескоп Џејмс Веб, откривајући непознато понашање атмосфере.
Иако не можемо да их видимо голим оком, поларне ауроре на Јупитеру, које су најснажније у Сунчевом систему, стално светле у ултраљубичастом, инфрацрвеном и понекад рендгенском светлу. Те светлосне појаве настају кад се честице усмере магнетским пољем планета у атмосферу, где ионизирају гасове и стварају карактеристичан сјај.
За разлику од Земље, где ауроре углавном узрокује Сунчева активност, Јупитерове највише покреће његов вулкански месец Ио. Ио непрекидно избацује сумпор диоксид, стварајући огроман гасовити торус, који доводи енергетске честице у Јупитерову магнетосферу и тако храни Јупитерове ауроре.
Још 25. децембра 2023., свемирски телескоп Џемс Веб снимио је понашање аурора какво никада пре није забележено. Какав божићни поклон, једноставно ме одушевило, рекао је астроном Џонатан Николс са Универзитета у Великој Британији. Његов тим очекивао је споре промене у сјају аурора, али уместо тога забележили су интензивно и брзо треперење. Проматрали смо целу ауроралну регију како пуца од светлости, која се понекад мењала из секунде у секунду, појаснио је Николс.
Мистерија у инфрацрвеном спектру
Телескоп се фокусирао на инфрацрвено зрачење кључним за процену енергетске снаге ауроре. Међутим, упоредо Хаблово посматрање у ултраљубичастом спектру открило је неслагања. Најсветлије светло које је телескоп забележио није имало прави пандан на Хабловим снимцима. То нас је збунило. Да би дошло до комбинације сјаја коју су забележила оба телескопа, потребна је наизглед немогућа комбинација велике количине врло нискоенергетских честица које ударају у атмосферу – попут олује ситне кише, рекао је Николс.
Иако збуњујући, резултати новог истраживања које је објављено у часопису
Nature Communications, доносе важан дио слагалице Јупитерове мистериозне атмосферске сложености. Наставак посматрања у више таласних дужина и будући модели могли би да расветле та засад необјашњива зрачења,
преноси портал Зимо.
