https://sputnikportal.rs/20250519/veliki-potencijal-lekovitog-bilja-u-srpskoj-poljoprivredi-1185895658.html
Велики потенцијал лековитог биља у српској пољопривреди
Велики потенцијал лековитог биља у српској пољопривреди
Sputnik Србија
Под органском производњом у Србији налази се свега два одсто лековитог биља, због чега би у будућности требало радити на развоју тог сектора, изјавила је данас... 19.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-19T13:21+0200
2025-05-19T13:21+0200
2025-05-19T13:21+0200
економија
економија
србија – економија
лековито биље
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/12/1136563680_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_010c3dec1a3f8c68ec51928489387d89.jpg
Бранков је додала и да ће министарство наставити да подржава ову врсту производње.„Неколико је приоритета које треба форсирати у наредних 10 година, потребно је подстицати и урбано баштованство, алтернативне и егзотичне врсте и мапирање подручја која се баве хортикуларном производњом“, казала је Бранков.Руководилац групе за воће, поврће и алкохолна пића Сектора за пољопривредну политику Колинда Хрехоровић истакла да се данашња конференција усмерила пре свега на мере које треба појачати како би Србија била конкурентна када је у питању хориткултура.„Прва презентација односи се на тренутно стање хортикултуре. Представићемо тренутно стање статистичких података, спољно-трговинске размене. Други део презентације односи се на оне делове који нису довољно искоришћени, односно мере подршке које министарство даје за овај сектор“, рекла је Хрехоровић.Хрехоровић је објаснила и да у Србији постоје две категорије цвећа, у Војводини плантажно и лековито, док је друго самоникло цвеће у брдско-планинском делу које има велики потенцијал.Директор Института за лековито биље Милан Лукић истакао је да тржиште у Србији није на завидном нивоу, ако се узме у обзир да је Србија осамдесетих била један од највећих извозника лековитог биља.„Институт слави 77 година, запошљава 150 и нешто запослених, са много производа које извозимо. Имамо намеру да производе пласирамо у ЕУ, али имамо проблем радне снаге“, закључио је Лукић.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/12/1136563680_341:0:3072:2048_1920x0_80_0_0_50369463e85bcfed26cb18bc42807677.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, лековито биље
економија, србија – економија, лековито биље
Велики потенцијал лековитог биља у српској пољопривреди
Под органском производњом у Србији налази се свега два одсто лековитог биља, због чега би у будућности требало радити на развоју тог сектора, изјавила је данас посебна саветница министра пољопривреде Татјана Бранков на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду.
„Сектор хортикултуре није довољно развијен. Постоји тражња за овим производом, ми у великој мери задовољавамо извоз - 30 милиона евра био је трговински дефицит прошле године, нешто повољнија ситуација је код лековитог биља где имамо суфицит пет милиона евра“, рекла је Бранков на конференцији „Украсно и лековито биље - потенцијали за нову вредност у пољопривреди“.
Бранков је додала и да ће министарство наставити да подржава ову врсту производње.
„Неколико је приоритета које треба форсирати у наредних 10 година, потребно је подстицати и урбано баштованство, алтернативне и егзотичне врсте и мапирање подручја која се баве хортикуларном производњом“, казала је Бранков.
Руководилац групе за воће, поврће и алкохолна пића Сектора за пољопривредну политику Колинда Хрехоровић истакла да се данашња конференција усмерила пре свега на мере које треба појачати како би Србија била конкурентна када је у питању хориткултура.
„Прва презентација односи се на тренутно стање хортикултуре. Представићемо тренутно стање статистичких података, спољно-трговинске размене. Други део презентације односи се на оне делове који нису довољно искоришћени, односно мере подршке које министарство даје за овај сектор“, рекла је Хрехоровић.
Хрехоровић је објаснила и да у Србији постоје две категорије цвећа, у Војводини плантажно и лековито, док је друго самоникло цвеће у брдско-планинском делу које има велики потенцијал.
Директор Института за лековито биље Милан Лукић истакао је да тржиште у Србији није на завидном нивоу, ако се узме у обзир да је Србија осамдесетих била један од највећих извозника лековитог биља.
„Институт слави 77 година, запошљава 150 и нешто запослених, са много производа које извозимо. Имамо намеру да производе пласирамо у ЕУ, али имамо проблем радне снаге“, закључио је Лукић.