Наука и даље не зна шта је свест - Да ли су границе померене?
CC0 / rawpixel.com / The Art Institute of Chicago (Source) /
Пратите нас
Разумевање свести деценијама је једно од највећих питања које мучи научнике, филозофе и све оне који трагају за истином о људском уму. Да ли је свест једноставно производ сложене интеграције информација у мозгу или је резултат „емитовања“ информација кроз различите мождане области?
Две водеће теорије које се већ дуго такмиче за примат — Теорија интегрисане информације (IIT) и Теорија глобалног неуронског радног простора (GNWT) — биле су мета једног од најопсежнијих научних експеримената у историји, пише SciTech Daily.
IIТ тврди да је свест продукт дубоке интеграције информација унутар мозга. Према овом моделу, докле год је информација обједињена и повезана унутар система, она се и свесно доживљава као јединствена целина. С друге стране, GNWT заговара да је свест резултат ширења одређених информација кроз широку мрежу можданих регија, чинећи те информације доступним различитим деловима мозга и тиме их издижући у свесни фокус.
Мистериозни проблем ума и тела
У експерименту који је започео 2019. године и трајао чак седам година, окупило се 256 учесника што је невиђено за овакав тип студија. Користећи симултано три различите технике снимања мождане активности — магнетну резонанцу, мерење протока крви и електричну активност — научници су изучавали како мозак обрађује визуелне надражаје и шта се догађа када те информације постану свесне.
Резултати су показали да свест није „смештена“ само у префронтални кортекс, фронтални део мозга који се дуго сматрао централним за свесно мишљење и доношење одлука. Супротно томе, задње регије мозга, које обрађују сирове визуелне информације, одигравају кључну улогу у самом доживљају свести. Оне „чувају“ детаље попут оријентације објеката, док фронталне области служе за препознавање и категоризацију — препознавање лица, столице или других познатих облика.
Овакав налаз мења традиционални поглед на свест — интелигенција је, чини се, више усмерена на планирање и акцију, док је свест заправо дубоко укорењена у самом доживљају, у самом присуству. То значи да свест може постојати и без сложених мисаоних процеса, базирана на самој перцепцији.
"Ова сарадња доказује колико је тимска наука важна за разумевање мистериозног проблема ума и тела. Разоткривање свести је нешто што нас све повезује и фасцинира – рекао је др Кристофер Коч, један од водећих истраживача у пројекту. Са друге стране, др Анил Сет са Универзитета у Саксу истиче да ниједна теорија још увек није добила коначни одговор јер су методе превише грубе, али да су научници значајно напредовали у идентификацији можданих подручја у којима се визуелна искуства могу декодирати.
Важно је истаћи и да свест није статичан феномен. Током сна, на пример, везе између задњих и предњих можданих регија слабе, што може објаснити зашто нисмо свесни својих снова на исти начин као будни. Такође, поремећаји свести попут коме или вегетативног стања сада могу бити боље разумљени захваљујући овој студији. Процене показују да чак четвртина пацијената који су несвесни заиста имају „скривену“ свест коју је могуће открити уз помоћ ових нових сазнања.
Важност открића за медицину
Ова открића имају и практичну медицинску вредност. Идентификовање тачних „отисака“ свести у мозгу може револуционисати третман и дијагностику пацијената са тешким повредама мозга, омогућавајући детекцију и комуникацију са онима који су раније били непрепознати као свесни.
Експеримент није донео апсолутног победника између IIТ и GNWТ, јер ниједна теорија није добила пуну потврду, што говори о сложености и вишеслојности свести.IIT наглашава важност интеграције информација кроз читав мозак, али у задњем делу мозга нису уочене довољне константне везе да би се ова идеја потврдила. GNWТ, с друге стране, сматра да свест настаје у фронталним регијама, али и та теорија није потпуно подржана. То значи да је свест можда механизам који укључује елементе обе теорије, или чак неке нове димензије које још нису довољно истражене.
Иза ових нових сазнања стоји и модел сарадње који је јединствен у научној заједници. Др Коч истиче да сарадња између истраживача са различитим погледима, може донети бржи и прецизнији напредак. Ово подсећа на то да су и ривалство и кооперација у науци кључни за иновације.
Занимљиво је и то што се свест не посматра као изоловани процес у мозгу већ као интегрални део тела и окружења. Нове теорије истичу важност телесних и емоционалних фактора који обликују нашу свесност, што може имати дубоке импликације не само за неуробиологију, већ и за филозофију ума и психологију.
На крају, све ове студије отварају пут ка новим технологијама будућности, као што су директни интерфејси мозак-рачунар, који би могли омогућити да управљамо уређајима снагом мисли, али и ка напредним терапијама за поремећаје свести.
Свест је, дакле, сложен и динамичан феномен, процес који се непрестано мења, као што се мења и наш живот и свет који нас окружује. Научна потрага за њеним разумевањем није само интелектуални изазов — то је потрага за разумевањем онога што значи бити човек.
Погледајте и:
