Шмитов нови маневар против Српске – покушава да прекроји власт
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Састанак који је за 3. јуни заказао тзв. високи представник и на који ће доћи три странке из Републике Српске је покушај да мањина уз помоћ Савета за примену мира и тзв. високог представника преузме власт на нивоу заједничких институција у БиХ.
Овако позив за одржавање састанка коментаришу саговорници Спутњика, Сања Вулић, председница Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и политиколог Бојан Шолаја из бањалучког Центра за међународне и безбедносне студије.
Подсећамо, на позив Савета за примену мира (ПИК) и најближег сарадника Кристијана Шмита, Луиса Кришока, за 3. јуни сазван је састанак политичких партија из Републике Српске и Федерације БиХ.
На списку званица налази се владајућа коалиција позната под именом „Тројка“ из Федерације БиХ, три опозиционе странке из Републике Српске, Српска демократска странка (СДС), Партија демократског прогреса (ПДП) и Листа за правду и ред, као и ХДЗ БиХ. Међутим, позив није добила најмоћнија политичка групација из Републике Српске, Савез независних социјалдемократа председника Милорада Додика (СНСД), као ни странке које са њим чине владајућу коалицију у Српској.
На састанку ће, како је најављено, бити речи о политичкој ситуацији у БиХ, али и деблокирању европског пута БиХ. Кришоков позив долази у време интензивних покушаја две „тројке“ да из власти у заједничким институцијама изгурају Додиков СНСД. То им, међутим, месецима не полази за руком, како због снаге коју СНСД има у оба дома парламента БиХ, тако и због става ХДЗ-а.
Шмит због личног анимозитета кажњава српски народ
Вулићева признаје да је врло занимљива чињеница да позив на састанак није упутио сам Шмит, већ Кришок, који је супервизор за Дистрикт Брчко, међутим, сматра да ће Шмит ипак бити тај који ће руководити састанком и креирати даље кораке учесника.
„Свестан је да је под великим притиском свих грађана, да су Срби огорчени због његовог интервенционизма, као и мешања у слободу која је дефинисана и Декларацијом о људским правима и изборним законима, а то је слобода грађана да себи бирају легитимне представнике. Ми смо на слободним, демократским и транспарентним изборима изабрали председника Републике Српске. То што се он не свиђа Шмиту, није проблем грађана Републике Српске, то је његов лични проблем и он нема право да личне анимозитете испољава на начин да кажњава цели српски народ“, наводи Вулићева.
Мањина нема легитимитет да представља Србе
Према речима наше саговорнице, „тројка“ из Српске, коју назива издајничком, нема легитимитет да на састанку представља српски народ, нити Републику Српску. Они не представљају вољу грађана Српске, не учествују у власти на ентитетском нивоу и у свим законодавним телима (ентитетским и заједничким) су мањина.
„Мањина никада не може заменити већину. То насилничко понашање и покушај њиховог инсталирања на власт је ништа друго већ креирање „грађанске БиХ“. Зато се и залажу да у Представничком дому буду представници „грађана“ из Федерације и представници „грађана“ из Српске, како би дошли до те „грађанске БиХ“. Начин на који су онемогућили да бирају свог, хрватског члана Председништва – управо то покушавају да ураде са Србима – да имају те подобне, „увозне“ Србе, попут српске „тројке“ како би Републику Српску ставили на коцку и како би Дејтон разградили до краја“, категорична је Вулићева.
СНСД се залаже за примену Дејтонског споразума, два ентитета и три конститутивна народа са једнаким правима, без страног мешања, као и дијачлог домаћих политичких лидера, додаје она.
Један од разлога због којих је партнерство српске и бошњачке „тројке“ неприхватљиво за, како Вулићева каже, искрене Србе је и то што се бошњачка „тројка“ залаже да министар безбедности буде Небојша Вукановић, који је, наводи она, неко ко псује председника Србије и српског патријарха. Такав неко не може бити достојан да буде министар из редова српског народа, закључује Вулићева.
Од Шмита се то могло и очекивати
За Шолају, састанак је покушај да се путем мањине регулишу ствари у БиХ и подсећа да је Кристијан Шмит након избора 2022. суспендовао устав Федерације БиХ како би бошњачка „тројка“ имала проходност за формирање власти коју на други начин не би могла да формира.
„Верујем да се на неким сличним принципима жели разговарати о прекомпозицији власти на нивоу заједничких институција, али вероватно и о дерогирању и неких других механизама и институција како би се олакшало мањинским политичким факторима да учествују у власти у односу на оне који су свој политички легитимитет остварили на изборима“, објашњава он.
С обзиром да све то покушава да се ради преко Савета за примену мира и Кристијана Шмита, упитна је како легалност, тако и легитимност целог подухвата, па и самог одржавања састанка. Како је могуће да неформално страно тело сазива састанак у просторијама институција БиХ, пита се Шолаја.
„Мислим да је прилично јасно у ком правцу иду ствари ако узмемо у обзир околности у којима се БиХ налази у претходна четири месеца, али и раније, кроз све оно кроз шта пролази у протекле две године, откако је Шмит први пут почео да се бави питањем државне имовине у БиХ“, каже он.
Пре би требало слушати шта кажу из Вашингтона, а не из Лондона
Неколико дана пре састанка, британски амбасадор у БиХ, Џулијан Рајли изјавио је да његова земља подржава хитно формирање коалиције „на државном нивоу“. Британци одувек роваре и против Републике Српске и против БиХ у целини јер се противе томе да она постане зрело политичко друштво, сматра Шолаја.
„Оно чега су сигруно свесни јесте то да формирање коалиције какву прижељкују не може да се деси јер не постоје математичке могућности, нити за то постоје уставне и законске претпоставке“, истиче он и препоручује да се пре него што се саслуша шта има да кажу у Лондону, чује став Вашингтона.
А Кристифер Ландау, заменик државног секретара недавно је пренео поруку Доналда Трампа да САД не подржавају интервенционизам и не намеравају да уз помоћ њега решавају ствари у БиХ.
„Баш ме занима како онда мисле да делују, посебно кроз ПИК као неформално тело, посебно зато што САД нема амбасадора у БиХ и да у његовом раду не учествује Русија. Мислим да се ради о иницијативама појединаца који немају конкретан начин да на нешто утичу, али покушавају путем оних који имају недовољан политички легитимитет“, закључује Шолаја.
Погледајте и:
