https://sputnikportal.rs/20250608/tektonski-politicki-potres-u-susedstvu-srbije--sad-je-sve-bas-svima-jasno-1186527132.html
Тектонски политички потрес у суседству Србије – сад је све баш свима јасно
Тектонски политички потрес у суседству Србије – сад је све баш свима јасно
Sputnik Србија
У Румунији не постоји нико коме није јасно о чему се ради у овој политичкој игри селектирања подобног председника земље. Дословно – нико. И ту никакве... 08.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-08T22:07+0200
2025-06-08T22:07+0200
2025-06-08T22:07+0200
свет
свет
свет – политика
румунија
емисија „пророк“
душан пророковић
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/1d/1181105662_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_d0221d98b18051eb21544e4415429abc.jpg
Заправо, то што су судови и безбедносне службе злоупотребљени за усмеравање политичког процеса ка пожељном исходу само је допринело драстичном паду поверења у њихов рад.Агонија тек следи након одбијања Уставног суда да по жалби Ђорђа Симиона поништи други круг мајских избора, иако је сада сумња да су се „спољни актери“ мешали у предизборну кампању далеко већа и утемељенија него прошлога пута, када су избори уз исто образложење поништени. Ваљда због тога што сада трагови воде до Париза. Углавном, ово одбијање представља завршни печат на већ исписаној тези о суспендовању правне државе, завођењу демократуре и даљој десуверенизацији земље.Бирачи се уплашили СимионаДакле, румунски бирачи јесу изашли масовно на изборе и јесу већински гласали у другом кругу за Никушора Дана, иако им је апсолутно јасно да се до оваквог исхода у највећој мери стигло захваљујући жестоким злоупотребама државних институција и кршењу закона. Председнички избори започети још на јесен 2024. године – нису били демократски!Зашто су онда Румуни тако већински гласали и сагласили се са недемократском процедуром? Одговор је једноставан: зато што су се уплашили промене коју доноси могућа победа Ђорђа Симиона.Прошлогодишњи, потпуно неочекивани „узлет“ широј јавности тек помало познатог Калина Ђорђескуа изазвао је „тектонске поремећаје“ не само на политичкој сцени, већ и у румунском друштву.Изненада, појавио се кандидат који је могао да артикулише гласове свих незадовољних, а испоставило се да је таквих најмање половина. Посматрајући статистичке податке, а и путујући по Румунији и пратећи њен развој последњих четврт века може се слободно рећи да по бројним индикаторима, стање уопште није лоше.Зашто су Румуни незадовољни?Генерално, Румуни живе данас боље него претходних деценија. Одакле онда толико незадовољних?Делом због тога што дистрибуција новостворене вредности није поштена, па богати постају све богатији (а међу њима највећи број је оних који су се обигатили на врло сумњиве начине), делом због тога што се „државно“ и „национално“ арче будзашто зарад неких текућих комбинација партијских кадрова, делом због тога што институције не раде свој посао па тако закон није исти за све, делом због континуалног наметања неких нових (изопачених) вредности које разарају православно ткиво нације, делом због спознаје да се упркос уласку у ЕУ заостајање за „западним чланицама“ уопште не смањује, делом због нервозе коју са собом доноси неизвесност даљих дешавања у Европи...Ђорђеску је, захваљујући својој биографији, опсегу тема које је са лакоћом „покривао“ и о којима је могао врло квалификовано говорити, врло брзо придобио огромну подршку свих тих незадовољника, али је његовом успеху допринео и фактор изненађења. Такође, у другом кругу требало је да се „судари“ са ипак мало популарном Еленом Ласкони.Ђорђе Симион је добар кандидат, он је и у првом кругу поништених избора имао значајан резултат, а оно што је освојио сада јесте импресивно (четири и по пута више него на изборима 2024. године), али су се околности у овој поновљеној кампањи промениле: ем више није било фактора изненађења, ем су поред њега у трку ушла три најјача кандидата које су системске партије могле понудити.Симион јесте у првом кругу добио огромних 3,9 милиона гласова, али су збирно ова три системска противкандидата (Никушор Дан, Крин Антонеску и Виктор Понта) добила 5,1 милион. Када се погледа резултат другог круга, Симион је ту разлику чак и смањио (Никушор као системски кандидат који је прошао у други круг освојио је 6,1 а Симион 5,4 милиона гласова).Паралелни колосециПошто није било фактора изненађења, вођена је организована кампања на неколико паралелних колосека. Један од тих колосека тиче се и ширења страха од промене. На такав начин хомогенизовано је доста (идеолошки и политички) шаролико системско (про – ЕУ) бирачко тело око Дана. Отуда у свим западним, а онда по инерцији и балканским (па чак и потпуно апсурдно – у неким руским) медијима обавезно подвлачење придева десничарски у сваком помињању Симиона.У преводу, и без имало устезања, треба упозорити да се сада та одредница контекстуализује како би се кандидат на изборима означио – фашистом! Наравно, нико од политички коректних новинара и политичара неће то јавно рећи, али се прича на то своди.Углавном, директно или индиректно – раширио се страх да у случају победе антисистемског (фашистичког) кандидата Румуни могу изгубити оно што су стекли, па је зато боље истрпети разлоге због којих су незадовољни.Пун фрижидер или правна државаТакође, да би се одбранило стечено – може се зажмурити на кршење закона, злоупотребу институција и темељно гушење демократије. Већина бирача, иако је свима све јасно, гласала је руковођена страхом и послала поруку како између „пуног фрижидера“ и правне државе они ипак бирају ово прво, макар то прво било засновано на организованој кампањи и обећањима политичара.Правна држава је у Румунији суспендована (можда и сахрањена – то ће време показати), уз сагласност неолибералне елите и дела преплашених бирача.И та елита и ти бирачи у овим околностима мисле да је то „нижа цена“ која се може платити зарад превазилажења кризе. Да ли је та процена тачна? Извесно је, други део румунског друштва, онај који је стао уз Симиона и који би желео да након наредних парламентарних избора види Ђорђескуа за премијера, мисли да – није!Свесно зажмурити на урушавање правне државе или је по сваку цену бранити постаје вододелница у румунском политичком животу након ових избора, ствар због које ће се одигравати шира друштвена поларизација.Од тога зависи и да ли ће се у свом даљем постојању румунски политички систем развијати као демократура или демократија, односно да ли ће у даљем државотворном процесу преовладати десуверенизација или ресуверенизација.Подршка ЕУ, то се подразумева – иде ка урушавању правне државе, демократури и десуверенизацији.И ту је све свима јасно.
румунија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
свет, свет – политика, румунија, емисија „пророк“, душан пророковић, анализе и мишљења
свет, свет – политика, румунија, емисија „пророк“, душан пророковић, анализе и мишљења
Тектонски политички потрес у суседству Србије – сад је све баш свима јасно
У Румунији не постоји нико коме није јасно о чему се ради у овој политичкој игри селектирања подобног председника земље. Дословно – нико. И ту никакве „формалне вратоломије“ судова и наводни „тајни извештаји“ безбедносних служби о претњама по националну сигурност не могу било шта променити.
Заправо, то што су судови и безбедносне службе злоупотребљени за усмеравање политичког процеса ка пожељном исходу само је допринело драстичном паду поверења у њихов рад.
Агонија тек следи након одбијања Уставног суда да по жалби Ђорђа Симиона поништи други круг мајских избора, иако је сада сумња да су се „спољни актери“ мешали у предизборну кампању далеко већа и утемељенија него прошлога пута, када су избори уз исто образложење поништени. Ваљда због тога што сада трагови воде до Париза. Углавном, ово одбијање представља завршни печат на већ исписаној тези о суспендовању правне државе, завођењу демократуре и даљој десуверенизацији земље.
Бирачи се уплашили Симиона
Дакле, румунски бирачи јесу изашли масовно на изборе и јесу већински гласали у другом кругу за Никушора Дана, иако им је апсолутно јасно да се до оваквог исхода у највећој мери стигло захваљујући жестоким злоупотребама државних институција и кршењу закона. Председнички избори започети још на јесен 2024. године – нису били демократски!
Зашто су онда Румуни тако већински гласали и сагласили се са недемократском процедуром? Одговор је једноставан: зато што су се уплашили промене коју доноси могућа победа Ђорђа Симиона.
Прошлогодишњи, потпуно неочекивани „узлет“ широј јавности тек помало познатог Калина Ђорђескуа изазвао је „тектонске поремећаје“ не само на политичкој сцени, већ и у румунском друштву.
Изненада, појавио се кандидат који је могао да артикулише гласове свих незадовољних, а испоставило се да је таквих најмање половина. Посматрајући статистичке податке, а и путујући по Румунији и пратећи њен развој последњих четврт века може се слободно рећи да по бројним индикаторима, стање уопште није лоше.
Зашто су Румуни незадовољни?
Генерално, Румуни живе данас боље него претходних деценија. Одакле онда толико незадовољних?
Делом због тога што дистрибуција новостворене вредности није поштена, па богати постају све богатији (а међу њима највећи број је оних који су се обигатили на врло сумњиве начине), делом због тога што се „државно“ и „национално“ арче будзашто зарад неких текућих комбинација партијских кадрова, делом због тога што институције не раде свој посао па тако закон није исти за све, делом због континуалног наметања неких нових (изопачених) вредности које разарају православно ткиво нације, делом због спознаје да се упркос уласку у ЕУ заостајање за „западним чланицама“ уопште не смањује, делом због нервозе коју са собом доноси неизвесност даљих дешавања у Европи...
Ђорђеску је, захваљујући својој биографији, опсегу тема које је са лакоћом „покривао“ и о којима је могао врло квалификовано говорити, врло брзо придобио огромну подршку свих тих незадовољника, али је његовом успеху допринео и фактор изненађења. Такође, у другом кругу требало је да се „судари“ са ипак мало популарном Еленом Ласкони.
Ђорђе Симион је добар кандидат, он је и у првом кругу поништених избора имао значајан резултат, а оно што је освојио сада јесте импресивно (четири и по пута више него на изборима 2024. године), али су се околности у овој поновљеној кампањи промениле: ем више није било фактора изненађења, ем су поред њега у трку ушла три најјача кандидата које су системске партије могле понудити.
Симион јесте у првом кругу добио огромних 3,9 милиона гласова, али су збирно ова три системска противкандидата (Никушор Дан, Крин Антонеску и Виктор Понта) добила 5,1 милион. Када се погледа резултат другог круга, Симион је ту разлику чак и смањио (Никушор као системски кандидат који је прошао у други круг освојио је 6,1 а Симион 5,4 милиона гласова).
Пошто није било фактора изненађења, вођена је организована кампања на неколико паралелних колосека. Један од тих колосека тиче се и ширења страха од промене. На такав начин хомогенизовано је доста (идеолошки и политички) шаролико системско (про – ЕУ) бирачко тело око Дана. Отуда у свим западним, а онда по инерцији и балканским (па чак и потпуно апсурдно – у неким руским) медијима обавезно подвлачење придева десничарски у сваком помињању Симиона.
У преводу, и без имало устезања, треба упозорити да се сада та одредница контекстуализује како би се кандидат на изборима означио – фашистом! Наравно, нико од политички коректних новинара и политичара неће то јавно рећи, али се прича на то своди.
Углавном, директно или индиректно – раширио се страх да у случају победе антисистемског (фашистичког) кандидата Румуни могу изгубити оно што су стекли, па је зато боље истрпети разлоге због којих су незадовољни.
Пун фрижидер или правна држава
Такође, да би се одбранило стечено – може се зажмурити на кршење закона, злоупотребу институција и темељно гушење демократије. Већина бирача, иако је свима све јасно, гласала је руковођена страхом и послала поруку како између „пуног фрижидера“ и правне државе они ипак бирају ово прво, макар то прво било засновано на организованој кампањи и обећањима политичара.
Правна држава је у Румунији суспендована (можда и сахрањена – то ће време показати), уз сагласност неолибералне елите и дела преплашених бирача.
И та елита и ти бирачи у овим околностима мисле да је то „нижа цена“ која се може платити зарад превазилажења кризе. Да ли је та процена тачна? Извесно је, други део румунског друштва, онај који је стао уз Симиона и који би желео да након наредних парламентарних избора види Ђорђескуа за премијера, мисли да – није!
Свесно зажмурити на урушавање правне државе или је по сваку цену бранити постаје вододелница у румунском политичком животу након ових избора, ствар због које ће се одигравати шира друштвена поларизација.
Од тога зависи и да ли ће се у свом даљем постојању румунски политички систем развијати као демократура или демократија, односно да ли ће у даљем државотворном процесу преовладати десуверенизација или ресуверенизација.
Подршка ЕУ, то се подразумева – иде ка урушавању правне државе, демократури и десуверенизацији.
