00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Шпанија у свету Иве Андрића“
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Срби у огледалу Ермитажа
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Звездин Тома: Први интервју после победе над Фенером – сањамо Ф4
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Какав је изазов откривати и бележити велике приче у малим причама
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Нова метода: Уместо недеља или година, слике се могу рестаурирати за неколико сати /видео/

© Фото : Снимак са екрана/Јутјуб/Alex KashkinДигитална рестаурација
Дигитална рестаурација - Sputnik Србија, 1920, 12.06.2025
Пратите нас
Уметничка дела, без обзира на то колико су добро очувана, захтевају додатну негу и рестаурацију током времена. Нека се оштете током транспорта, друга нагризају влага, а трећа једноставно временом пропадају.
Вековима су конзерватори трошили много времена и знања прво идентификујући подручје које је потребно поправити, а затим тачну технику и материјале којима ће то учинити. Стога не чуди да је понекад потребно од неколико недеља до више од деценије да се рестаурира једна слика.
Али развој алата за дигиталну рестаурацију отворио је пут стварању виртуелних репрезентација оригиналних, рестаурираних дела. Не само да су тачни, већ су и веома брзи. Али до сада није постојао начин да се оно што рачунар ради на екрану заправо преведе у стварност.
Међутим, студент машинства са МИТ-а, Алекс Качкин, развио је нову методу за физичку примену дигиталне рестаурације директно на оригиналну слику, а своју методу је представио у научном раду објављеном у часопису Нејчр.
Како објашњава, након скенирања оригиналне слике, креира се дигитална рестаурација, која се затим штампа на веома танком полимерном филму у облику маске која се потом може применити на оригинално дело, али и веома лако уклонити.
Да би направио саму маску, користио је висококвалитетне комерцијалне инкџет штампаче како би добио боју што сличнију оригиналној слици. Затим је добијену маску причврстио на оригинал танким слојем лака.
Маска, истиче он, направљена је од материјала који се лако може растворити конзерваторским растворима, у случају да оригинал треба поново открити. Поред тога, дигитална датотека дигиталне рестаурације може се лако сачувати тако да конзерватори у будућности могу видети које су измене направљене током рестаурације. Ово никада раније није било могуће у конзервацији, рекао је Качкин. Он признаје да, као и код сваког пројекта рестаурације, постоје етичка питања о томе да ли уметничко дело задржава одговарајући приказ оригиналног стила и намере уметника након рестаурације. Стога, свака дигитална рестаурација, укључујући и ову, треба да се спроводи у сарадњи са конзерваторима који познају историју и порекло уметничког дела. Али, додаје он, ако се његов метод усвоји, то би значило да многа уметничка дела, посебно слике, излазе из мрачног складишта на светлост дана. Јер уместо да им требају године за рестаурацију, могле би бити враћене у живот за само неколико сати.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала