Још једна карика у нераскидивој вези српског и руског народа /фото/
Још једна карика у нераскидивој вези српског и руског народа /фото/
Sputnik Србија
У српској варошици подно Стражилова, некадашњој незваничној престоници царских Руса, створена је још једна карика у нераскидивој вези српског и руског народа 14.06.2025, Sputnik Србија
У српској варошици подно Стражилова, некадашњој незваничној престоници царских Руса, створена је још једна карика у нераскидивој вези српског и руског народа
У Сремским Карловцима, некадашњој незваничној престоници царских Руса, отварањем реновираног Културног центра "Видиковац", створена је још једна карика у нераскидивој вези српског и руског народа
Културни центар смештен на брегу изнад Сремских Карловаца, са кога се пружа поглед на бачку равницу и мали град подно Фрушке горе који је, пре једног века, постао нови дом бројној руској емиграцији
Реновирање Културног центра „Видиковац“, који је после 12 година отворен у пуном сјају и капацитету, реализовано је на иницијативу Руског научног института у Београду уз помоћ Града Сремски Карловци.
Захваљујући Руском научном институту, годинама напуштена видиковац-платформа центра поново је оживела. Извршена је опсежна рестаурација зграде и околног простора, те је тако овај културно-истраживачки и изложбени центар засијао у свој својој лепоти
За датум отварања центра изабран је 9. јун, јер је на тај дан рођен велики реформатор, просветитељ и верни пријатељ српског народа- руски цар Петар Велики, чија се биста налази у Сремским Карловцима
Реновирани Културни центар "Видиковац отворен је изложбом „Петар Велики“ Руског научног института са репродукцијама истоименог стрипа кога су 1941. године у „Политикином забавнику“ објавили руски емигранти Константин Кузњецов и Павле Пољаков
Изложбу, уприличена поводом 353 године од рођења једног од најмоћнијих и најутицајнијих монарха модерне европске историје Петра I Алексејевича Романова (1672-1725), отворила је Ирина Антанасијевић, директорка Руског научног института у Београду.
Стрип је својеврсни живопис руског императора који је царем проглашен као дете, а власт је преузео 1689. године уклонивши регента, полусестру Софију. Под његовом влашћу земља је проглашена империјом, а Петар за „оца отаџбине и императора целе Русије“.
За време његове владавине Русија је проширила своју територију и постала велика европска сила. Одбацио је низ застарелих норми и значајно променио културу и живот руског народа. Спровео је далекосежне реформе које су погодиле све сфере руског живота – створио је модерну армију и снажну флоту
Епоха владавине Петра Великог оставила је снажан траг у српској историји, јер су у то време интензивиране традиционалне руско-српске везе, које су значајно утицале на развој српске просвете, културе и на верски живот Срба.
На једном од паноа је приказана Митра патријарха Арсенија III Чарнојевића, дар Петра Великог (која се данас налази у Музеју СПЦ), као и Јеванђеље тешко више од 50 кг, дар руског цара Сремским Карловцима, а које се и данас користи при богослужењу
Године 1724, само годину дана пре своје смрти, Петар Велики издаје указ којим се у Карловцима отвара прва српска школа која ће током читавог следећег столећа бити извор најразличитијих знања за будућу српску елиту у Аустријској империји.
О величини доприноса Петра I говори и чињеница да је први учитељ ове школе постао руски племић Максим Суворов, који је по личном наређењу руског императора дошао у Карловце.
У Карловцима је 1698-1699. године одржан познати Карловачки мировни конгрес, на којем је Русија по први пут наступила на међународној арени не само као пуноправни учесник мултилатералних преговора о миру и безбедности у Европи, већ и као заступница интереса православног становништва територије, коју су поделили Аустријанци и Турци
За време Петра Великог основано је прво насеље аустријских Срба у Русији, из кога се, услед нових миграција за царице Ане Јовановне развио Србски хусарски пук а сеобом већег броја србске милиције из Поморишја и Потисја – велике војничке колоније Нова Србија и Славеносрбија
У обновљеном центру „Видиковац“, становници и гости Сремских Карловаца ће убудуће моћи да уживају у разноврсном садржајима који су планирани да се одржавају у овом простору: изложбама, концертима, представама и радионицама за децу, научно-истраживачки програмима, конференцијама
Након Октобарске револуције и крвавог грађанског рата, мала варошица подно Стражилова постала је духовни центар царских Руса и седиште Руске заграничне православне цркве. У Сремским Карловцима нови дом и уточиште пронашао је и царски генерал Врангел
Међу руским емигрантима у Карловцима било је високообразованих људи од којих су многи предавали у овдашњој богословији и гимназији. Приређивали су концерте, представе и балове, на којима су мештанима показивали лепе манире царског двора.
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
