https://sputnikportal.rs/20250616/izlozba-u-ratu-ne-miruju-muze-u-narodnom-muzeju-srbije-1186866228.html
Изложба „У рату не мирују музе“ у Народном музеју Србије
Изложба „У рату не мирују музе“ у Народном музеју Србије
Sputnik Србија
Изложба под називом „У рату не мирују музе“ биће отворена вечерас у Атријуму Народног музеја Србије. Изложба открива шта се дешавало на пољу археологије током... 16.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-16T14:23+0200
2025-06-16T14:23+0200
2025-06-16T14:23+0200
култура
култура
култура – вести
народни музеј
изложба
археологија
други светски рат
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/13/1183761992_0:0:2927:1646_1920x0_80_0_0_a14de082b565b5598b320bad08b1d168.jpg
Изложба осветљава како је нацистички апарат, под окриљем Одељења за заштиту споменика културе и уметности, деловао у окупираној Србији и шта се све током ратних година, под плаштом бриге о културном наслеђу дешавало, саопштено је из Народног музеја Србије.Изложба расветљава и како су Дупљајска колица из Музеја града Вршца употребљена у немачкој пропаганди, али и како су се злоупотребљавали археолошки налази са Калемегдана, Црне Баре и Вучедола, да потврде националсоцијалистички поглед на свет.Према речима аутора изложбе, бројни архивски документи откривају како је кроз археологију квислиншки аппарат у Србији покушао да се прилагоди и учврсти своје место у замишљеном новом поретку, шта је Национална служба за обнову Србије радила на Калемегдану, колика је била цена археолошких ископавања и какве компромисе су археолози чинили како би задовољили интелектуалну радозналост или личне амбиције.Праисторијска налазишта су, како наводе из Народног музеја Србије, постајала светилишта расних теорија, а музеји – позорнице моћи.„У то време су симболи, од свастике до сунчевог диска, претварани у тотеме смрти, а научне катедре, изложбе, фестивали и закони о баштини били део једног свеобухватног инжињеринга идентитета, контроле и заборава“, додаје се у саопштењу.Окосницу поставке, како је наведено, чини прича о археологији која под немачком окупацијом, уместо да ствара трајне вредности заједничког културног наслеђа, бава злоупотребљена не би ли оправдала освајања, пронашла доказе о супериорности и древним правима на територије.„Када размишљамо и било којим ратним годинама, мало ко ће од нас помислити на живот који иза фронтова тече и бројне, такозване мале људе чије приче историографија није помно пратила и бележила“, истиче Бандовић.Изложба ће трајати до 15. септембра у Малој галерији Народног музеја Србије, а већ у суботу, 14. јуна у 18 часова биће одржано прво ауторско вођење. Програм је бесплатан за све посетиоце.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, народни музеј, изложба, археологија, други светски рат
култура, култура – вести, народни музеј, изложба, археологија, други светски рат
Изложба „У рату не мирују музе“ у Народном музеју Србије
Изложба под називом „У рату не мирују музе“ биће отворена вечерас у Атријуму Народног музеја Србије. Изложба открива шта се дешавало на пољу археологије током нацистичке окупације у Другом светком рату, а њен аутор је виши кустос Александар Бандовић.
Изложба осветљава како је нацистички апарат, под окриљем Одељења за заштиту споменика културе и уметности, деловао у окупираној Србији и шта се све током ратних година, под плаштом бриге о културном наслеђу дешавало, саопштено је из Народног музеја Србије.
Изложба расветљава и како су Дупљајска колица из Музеја града Вршца употребљена у немачкој пропаганди, али и како су се злоупотребљавали археолошки налази са Калемегдана, Црне Баре и Вучедола, да потврде националсоцијалистички поглед на свет.
Према речима аутора изложбе, бројни архивски документи откривају како је кроз археологију квислиншки аппарат у Србији покушао да се прилагоди и учврсти своје место у замишљеном новом поретку, шта је Национална служба за обнову Србије радила на Калемегдану, колика је била цена археолошких ископавања и какве компромисе су археолози чинили како би задовољили интелектуалну радозналост или личне амбиције.
Праисторијска налазишта су, како наводе из Народног музеја Србије, постајала светилишта расних теорија, а музеји – позорнице моћи.
„У то време су симболи, од свастике до сунчевог диска, претварани у тотеме смрти, а научне катедре, изложбе, фестивали и закони о баштини били део једног свеобухватног инжињеринга идентитета, контроле и заборава“, додаје се у саопштењу.
Окосницу поставке, како је наведено, чини прича о археологији која под немачком окупацијом, уместо да ствара трајне вредности заједничког културног наслеђа, бава злоупотребљена не би ли оправдала освајања, пронашла доказе о супериорности и древним правима на територије.
„Када размишљамо и било којим ратним годинама, мало ко ће од нас помислити на живот који иза фронтова тече и бројне, такозване мале људе чије приче историографија није помно пратила и бележила“, истиче Бандовић.
Изложба ће трајати до 15. септембра у Малој галерији Народног музеја Србије, а већ у суботу, 14. јуна у 18 часова биће одржано прво ауторско вођење. Програм је бесплатан за све посетиоце.
