https://sputnikportal.rs/20250623/kljucni-put-nafte-strateski-tesnac-izmedju-irana-i-omana-u-epicentru-zbivanja-sta-donose-naredni-dani-1187147191.html
Кључни пут нафте: Стратешки теснац између Ирана и Омана у епицентру збивања, шта доносе наредни дани
Кључни пут нафте: Стратешки теснац између Ирана и Омана у епицентру збивања, шта доносе наредни дани
Sputnik Србија
Ормуски мореуз се налази у Индијском океану између Арабијског полуострва и копненог дела Азије и представља стратешки важан пут за транспорт нафте из земаља... 23.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-23T16:48+0200
2025-06-23T16:48+0200
2025-06-23T16:48+0200
свет
сукоб израела и ирана
нафта
ормуски мореуз
нуклеарни споразум
природни течни гас
кина
доналд трамп
савет за националну безбедност
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/01/1150294699_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_34e039d4ce0e5f187568610bf6c3205d.jpg
Дужина мореуза је 195 километара, а дубина пловног дела креће се од 27,5 до 229 метара, што омогућава пролазак највећим танкерима. На најужем месту мореуз је широк свега 33 километра, док ширина пловног пута у оба правца износи само три километра.Главне луке су Бендер-Абас (Иран) и Ел-Хасаб (Оман).Ормуски мореуз се користи за међународну пловидбу, како је дефинисано у члану 37 Конвенције УН о праву мора (UNCLOS) из 1982. године. Према UNCLOS-у, бродови који пролазе кроз мореуз имају право на несметан транзит кроз територијалне воде приобалне државе, који се не сме прекидати.Стратешки важан путМореуз се налази у територијалним водама Ирана, који контролише његов северни део, и Омана.Ормуски мореуз чини велики део светске трговине нафтом. Кроз њега пролази до 30 одсто светских испорука течног природног гаса (ЛНГ), као и око 20 одсто глобалног извоза нафте и нафтних деривата. Према подацима Управе за енергетске информације САД (EIA), кроз мореуз дневно прође око 20 милиона барела нафте, што чини око петину дневне светске производње.Према прогнозама британске нафтне компаније „Бритиш петролеум“, удео земаља ОПЕК-а у светској производњи нафте могао би до 2050. године достићи од 45 до 65 одсто, док нафтни картел тренутно производи око 35 одсто укупне светске нафте.У епицентру различитих ратоваМорски пут кроз Ормуски мореуз традиционално је у епицентру различитих ратова и конфликата.У септембру 1980. године, због спора између Ирака и Ирана који су истовремено захтевали граничне области уз реку Шат ел Араб почео је такозвани „рат танкера“. У рат танкера били су увучени не само Иран и Ирак, већ су његове последице осетиле око 30 земаља ван региона (укључујући САД и СССР), чији су бродови и пловила пролазили кроз опасне воде.Зона конфронтације и могуће затварање мореузаУ последњих неколико година мореуз је постао зона поморске конфронтације Ирана и Сједињених Држава. До тога је дошло након што је прва администрација председника Доналда Трампа једнострано иступила из нуклеарног споразума из 2015. године и поново увела оштре санкције Техерану.У првом кварталу 2025. године Кина, највећи купац иранске нафте, увозила је 5,4 милиона барела дневно преко Ормуског мореуза, док су Индија и Јужна Кореја увозиле 2,1 милион односно 1,7 милиона барела дневно. Ради поређења, САД и Европа увозиле су у истом периоду само по 400 хиљада односно 500 хиљада барела дневно.По мишљењу стручњака из нафтне и гасне индустрије, блокада Ормуског мореуза чак и на кратко време довела би до наглог раста светских цена нафте на 100–150 долара по барелу. Цена од 250–300 долара захтевала би да мореуз остане затворен дуже од шест месеци.Могућност затварања Ормуског мореуза иранске власти почеле су да разматрају у контексту почетка великомасовне операције Израела против Ирана, која је започела у ноћи између 12. и 13. јуна 2025. Тел Авив, оптужујући Техеран за вођење тајног нуклеарног програма (према информацијама израелске војске, Иран је акумулирао обогаћени уранијум довољан за производњу 15 нуклеарних бојевих глава), почео је да изводи ударе на иранске нуклеарне објекте. Иран, с друге стране, пориче војни карактер свог атомског пројекта. Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) такође није нашла конкретне доказе да земља развија нуклеарно оружје.У ноћи између 21. и 22. јуна, америчке ваздушне снаге извеле су напад на три иранска нуклеарна објекта у Форду, Натанцу и Исфахану.Иран је више пута саопштавао да, у случају економске и војно-политичке уцене, задржава право да одговори, као и могућност да затвори Ормуски мореуз.Парламент је 22. јуна дао мандат влади да затвори Ормуски мореуз. Коначна одлука по овом питању биће донета од стране Савета за националну безбедност.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250622/zasto-je-vazan-ormuski-moreuz-i-da-li-bi-njegovo-zatvaranje-uticalo-na-ceo-svet-1187131086.html
https://sputnikportal.rs/20250623/na-pragu-globalnog-soka-cena-nafte-premasila-80-dolara-1187136705.html
ормуски мореуз
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
сукоб израела и ирана, нафта, ормуски мореуз, нуклеарни споразум, природни течни гас, кина, доналд трамп, савет за националну безбедност
сукоб израела и ирана, нафта, ормуски мореуз, нуклеарни споразум, природни течни гас, кина, доналд трамп, савет за националну безбедност
Кључни пут нафте: Стратешки теснац између Ирана и Омана у епицентру збивања, шта доносе наредни дани
Ормуски мореуз се налази у Индијском океану између Арабијског полуострва и копненог дела Азије и представља стратешки важан пут за транспорт нафте из земаља око Персијског залива, као што су Иран, Ирак, Саудијска Арабија, Кувајт, Катар, Бахреин и УАЕ. Иран прети затварањем ове стратешке тачке, која може изазвати шок на тржишту нафте.
Дужина мореуза је 195 километара, а дубина пловног дела креће се од 27,5 до 229 метара, што омогућава пролазак највећим танкерима. На најужем месту мореуз је широк свега 33 километра, док ширина пловног пута у оба правца износи само три километра.
Главне луке су Бендер-Абас (Иран) и Ел-Хасаб (Оман).
Ормуски мореуз се користи за међународну пловидбу, како је дефинисано у члану 37 Конвенције УН о праву мора (UNCLOS) из 1982. године. Према UNCLOS-у, бродови који пролазе кроз мореуз имају право на несметан транзит кроз територијалне воде приобалне државе, који се не сме прекидати.
Мореуз се налази у територијалним водама Ирана, који контролише његов северни део, и Омана.
Ормуски мореуз чини велики део светске трговине нафтом. Кроз њега пролази до 30 одсто светских испорука течног природног гаса (ЛНГ), као и око 20 одсто глобалног извоза нафте и нафтних деривата. Према подацима Управе за енергетске информације САД (EIA), кроз мореуз дневно прође око 20 милиона барела нафте, што чини око петину дневне светске производње.
Према прогнозама британске нафтне компаније „Бритиш петролеум“, удео земаља ОПЕК-а у светској производњи нафте могао би до 2050. године достићи од 45 до 65 одсто, док нафтни картел тренутно производи око 35 одсто укупне светске нафте.
У епицентру различитих ратова
Морски пут кроз Ормуски мореуз традиционално је у епицентру различитих ратова и конфликата.
У септембру 1980. године, због спора између Ирака и Ирана који су истовремено захтевали граничне области уз реку Шат ел Араб почео је такозвани „рат танкера“. У рат танкера били су увучени не само Иран и Ирак, већ су његове последице осетиле око 30 земаља ван региона (укључујући САД и СССР), чији су бродови и пловила пролазили кроз опасне воде.
Зона конфронтације и могуће затварање мореуза
У последњих неколико година мореуз је постао зона поморске конфронтације Ирана и Сједињених Држава. До тога је дошло након што је прва администрација председника Доналда Трампа једнострано иступила из нуклеарног споразума из 2015. године и поново увела оштре санкције Техерану.
У првом кварталу 2025. године Кина, највећи купац иранске нафте, увозила је 5,4 милиона барела дневно преко Ормуског мореуза, док су Индија и Јужна Кореја увозиле 2,1 милион односно 1,7 милиона барела дневно. Ради поређења, САД и Европа увозиле су у истом периоду само по 400 хиљада односно 500 хиљада барела дневно.
По мишљењу стручњака из нафтне и гасне индустрије, блокада Ормуског мореуза чак и на кратко време довела би до наглог раста светских цена нафте на 100–150 долара по барелу. Цена од 250–300 долара захтевала би да мореуз остане затворен дуже од шест месеци.
Могућност затварања Ормуског мореуза иранске власти почеле су да разматрају у контексту почетка великомасовне операције Израела против Ирана, која је започела у ноћи између 12. и 13. јуна 2025. Тел Авив, оптужујући Техеран за вођење тајног нуклеарног програма (према информацијама израелске војске, Иран је акумулирао обогаћени уранијум довољан за производњу 15 нуклеарних бојевих глава), почео је да изводи ударе на иранске нуклеарне објекте. Иран, с друге стране, пориче војни карактер свог атомског пројекта. Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) такође није нашла конкретне доказе да земља развија нуклеарно оружје.
У ноћи између 21. и 22. јуна, америчке ваздушне снаге извеле су
напад на три иранска нуклеарна објекта у Форду, Натанцу и Исфахану.
Иран је више пута саопштавао да, у случају економске и војно-политичке уцене, задржава право да одговори, као и могућност да затвори Ормуски мореуз.
Парламент је 22. јуна дао мандат влади да затвори Ормуски мореуз. Коначна одлука по овом питању биће донета од стране Савета за националну безбедност.
