https://sputnikportal.rs/20250627/mi---snaga-naroda-uputila-skupstini-predlog-deklaracije-o-osudi-zlocina-nad-srpskim-narodom-u-bih-1187283353.html
„Ми - снага народа“ упутила Скупштини предлог декларације о осуди злочина над српским народом у БиХ
„Ми - снага народа“ упутила Скупштини предлог декларације о осуди злочина над српским народом у БиХ
Sputnik Србија
Посланичка група „Ми - снага народа“ упутила је у скупштинску процедуру Предлог декларације о осуди злочина на подручју Сребренице и другим деловима Босне и... 27.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-27T15:59+0200
2025-06-27T15:59+0200
2025-06-27T15:59+0200
србија
србија
србија – политика
регион – политика
регион
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112257/16/1122571663_19:0:1354:751_1920x0_80_0_0_31ff7903e649c4deaed62ede38090417.jpg
У образложењу наводе да је основ за доношење тог документа Устав, а посебно интерес да се, након 32 године, изнесу и утврде докази о злочинима извршеним над српским народом у БиХ.У предложеној декларацији се истиче да Народна скупштина најоштрије осуђује злочин извршен над српским народом на подручју Сребренице у периоду од априла 1992. до априла 1993. године и све злочине извршене над српским народом на подручју БиХ у периоду од 1. јануара 1991. године до 14. децембра 1995. године, односно до закључења Дејтонског споразума.Такође се позивају све државе бивше Југославије да се у потпуности придржавају својих обавеза према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.У тексту се наводи и да Скупштина Србије позива све некадашње сукобљене стране у Босни и Херцеговини да подрже процес помирења и јачања услова поштовању људских и мањинских права и слобода, да учињени злочини више никада не би били поновљени.Истиче се да Народна скупштина изражава очекивање да ће и државни органи других држава с територије бивше Југославије на овај начин осудити злочине извршене против припадника српског народа, као и да ће упутити извињење и изразити саучешће породицама српских жртава.У Предлогу декларације се указује да се ове године обележава 32 године од 2. јуна 1993. године, када се Југославија обратила за помоћ Савету безбедности УН предајући му „Меморандум о ратним злочинима и геноциду у Источној Босни (подручје Братунца, Скелана и Сребренице) почињеним против српског становништва у периоду април 1992–април 1993. године“.У образложењу декларације се наводи и да је приликом предлагања и доношења одлуке да Народна скупштина Републике Србије донесе Декларацију о осуди злочина извршених над Бошњацима, недоумицу око тога да ли донети једну или две декларације, разрешио тадашњи председник Републике Борис Тадић.Наводи се, између осталог, и да је за почетак верских и националних сукоба пресудан 25.2.1992. године, када су Муслимани и Хрвати уз неучествовање и уз противљење српских представника – Срба, усвојили одлуку да 29. фебруара и 1. марта 1992. године одрже референдум на коме ће прогласити независну БиХ, супротно Уставу БиХ.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, регион – политика, регион
србија, србија – политика, регион – политика, регион
„Ми - снага народа“ упутила Скупштини предлог декларације о осуди злочина над српским народом у БиХ
Посланичка група „Ми - снага народа“ упутила је у скупштинску процедуру Предлог декларације о осуди злочина на подручју Сребренице и другим деловима Босне и Херцеговине, а којом би се осудили злочини над српским народом у БиХ.
У образложењу наводе да је основ за доношење тог документа Устав, а посебно интерес да се, након 32 године, изнесу и утврде докази о злочинима извршеним над српским народом у БиХ.
У предложеној декларацији се истиче да Народна скупштина најоштрије осуђује злочин извршен над српским народом на подручју Сребренице у периоду од априла 1992. до априла 1993. године и све злочине извршене над српским народом на подручју БиХ у периоду од 1. јануара 1991. године до 14. децембра 1995. године, односно до закључења Дејтонског споразума.
Такође се позивају све државе бивше Југославије да се у потпуности придржавају својих обавеза према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.
У тексту се наводи и да Скупштина Србије позива све некадашње сукобљене стране у Босни и Херцеговини да подрже процес помирења и јачања услова поштовању људских и мањинских права и слобода, да учињени злочини више никада не би били поновљени.
Истиче се да Народна скупштина изражава очекивање да ће и државни органи других држава с територије бивше Југославије на овај начин осудити злочине извршене против припадника српског народа, као и да ће упутити извињење и изразити саучешће породицама српских жртава.
У Предлогу декларације се указује да се ове године обележава 32 године од 2. јуна 1993. године, када се Југославија обратила за помоћ Савету безбедности УН предајући му „Меморандум о ратним злочинима и геноциду у Источној Босни (подручје Братунца, Скелана и Сребренице) почињеним против српског становништва у периоду април 1992–април 1993. године“.
У образложењу декларације се наводи и да је приликом предлагања и доношења одлуке да Народна скупштина Републике Србије донесе Декларацију о осуди злочина извршених над Бошњацима, недоумицу око тога да ли донети једну или две декларације, разрешио тадашњи председник Републике Борис Тадић.
„Иницирао сам резолуцију о Сребреници... Морамо раздвојити резолуцију о Сребреници и резолуцију о српским жртвама. Обе ћемо усвојити... Злочинци морају бити кажњени за своја недела због жртава и њихових породица, због помирења народа на Балкану“, навео је Тадић, подсећа се у образложењу предложене декларације.
Наводи се, између осталог, и да је за почетак верских и националних сукоба пресудан 25.2.1992. године, када су Муслимани и Хрвати уз неучествовање и уз противљење српских представника – Срба, усвојили одлуку да 29. фебруара и 1. марта 1992. године одрже референдум на коме ће прогласити независну БиХ, супротно Уставу БиХ.
