https://sputnikportal.rs/20250629/kladionice-sport-sponzori-fudbal-mma-zlatko-mahic-1184406318.html
На Балкану више кладионица него пекара: Без хлеба – само игара и „доброчинства“ за прање савести
На Балкану више кладионица него пекара: Без хлеба – само игара и „доброчинства“ за прање савести
Sputnik Србија
Имаш на Балкану више кладионица него пекара. Пре су биле пекаре у свакој згради, сада су ту кладионице. Истиниту и свесну информацију, свима добро познату, али... 29.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-29T17:49+0200
2025-06-29T17:49+0200
2025-06-29T17:49+0200
спорт
спорт
остали спортови
кладионице
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112208/55/1122085548_0:75:1003:639_1920x0_80_0_0_172322bc29a23794b40704acdcc7aeb0.jpg
У разговору са бившим ММА борцем Слободаном Максимовићем, Махић је говорио о финансирању спорта у данашњем времену. Не само ММА. Све што је рекао примењиво је за далеко веће и популарније спортове. Али и спортове који су у егзистенцијалној кризи. Како финансирати врхунски спорт питање је на које неолиберални економски програм зачет на тзв. балканском простору нема одговор. Руководи му "невидљива рука тржишта" чије је деловање Махић савршено описао. "Данас ако имаш некакав бизнис, шта имаш од тога да даш, на пример мени и догађају који организујем? Какав ћеш маркетиншки успех да постигнеш? Или да уложиш тај новац у друштвене мреже? Ја да сам бизнисмен, ја не бих дао неки новац у ММА догађај. Нема шансе", навео је Махић. Једноставно је. Данашње време у ком су друштвене мреже остварујући директан контакт са потрошачким друштвом преузеле улогу најбржег излога, традиционалне начине рекламирања оставиле су у другом плану. У том кругу је и спорт. Времена спонзорстава великих компанија, некада друштвених, затим и приватних са јаким државним утицајима, остају у историји спорта, остављајући ту грану оној која се на њу накалемила као инфузију која системом кап по кап покушава своје канцерогено деловање да учини иоле друштвено прихватљивим."Имаш на Балкану више кладионица него пекара. Пре су биле пекаре у свакој згради, сада су ту кладионице. Кладионица нема везе са бизнисом. Знамо за шта су кладионице. Ја не могу о томе да причам. Разумеш", рекао је Махић Максимовићу. Сведоци смо чињенице да готово не постоји клуб у држави који уз себе нема најпре доминантног државног спонзора, а затим и кладионичарског који је истакнут понекад и у званичним именима што додатно ружи дух спорта. Све је мање великих приватних спонзора који у актуелном економском моделу са значајним државним утицајем нити имају корист, нити обавезу, а ни жељу да помогну свет спорта и све се, како је поентирао Махић, своди на пријатељства. Дакле, личне релације, о чему сведоче и моменти из српског, на пример, фудбала код појединих клубова, али се то не може изједначити са основном ствари која треба да постоји у било каквом капиталистичком моделу. Односом према друштву. Јер, клубови су и даље друштвени, приватизација је мисаона именица већ деценијама, а како су је разноразни "експерти" извели у другим гранама, питање је на шта би личила да се спроведе у спорту. Са свим сабраним и одузетим, Махић је направио фото-робот онога што је насушно потребно домаћем спорту. "Неки ентузијаста који воли спорт и који жели помоћи, који има пара, али зашто би дао те паре у рекламу на телевизији, верује да је боље да уложи у неког од бораца или организација. То је више емотивни основ од економског, неће зарадити ништа на томе, то је сигурно", истакао је Махић. Ентузијаста у неким областима једнако непрофитабилне структуре какву има спорт на овим просторима, по дефиницији Душка Вујошевића то су још култура, здравство и образовање, и има, али су се као по правилу од корпорацијских страна доживљавали контраударе уз прећутно одобравање управљачких инстанци. За спорт су неопходни јер спорт као основа друштвеног здравља не сме да буде роб спонзорског новца од оне накалемљене гране која води ка закржљавању сржи, а у покушају индулгенције враћа прокоцкани новац спортских зараженика у основну делатност чинећи је себи зависном. И тек планира да настави замах. Без, на жалост, скоро икакве контроле.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Спасоје Веселиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Спасоје Веселиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Спасоје Веселиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
спорт, остали спортови, кладионице
спорт, остали спортови, кладионице
На Балкану више кладионица него пекара: Без хлеба – само игара и „доброчинства“ за прање савести
Имаш на Балкану више кладионица него пекара. Пре су биле пекаре у свакој згради, сада су ту кладионице. Истиниту и свесну информацију, свима добро познату, али ретко изговорену, јавности је понудио Златко Махић, словеначки ММА промотер.
У разговору са бившим ММА борцем Слободаном Максимовићем, Махић је говорио о финансирању спорта у данашњем времену.
Не само ММА. Све што је рекао примењиво је за далеко веће и популарније спортове. Али и спортове који су у егзистенцијалној кризи. Како финансирати врхунски спорт питање је на које неолиберални економски програм зачет на тзв. балканском простору нема одговор.
Руководи му "невидљива рука тржишта" чије је деловање Махић савршено описао.
"Данас ако имаш некакав бизнис, шта имаш од тога да даш, на пример мени и догађају који организујем? Какав ћеш маркетиншки успех да постигнеш? Или да уложиш тај новац у друштвене мреже? Ја да сам бизнисмен, ја не бих дао неки новац у ММА догађај. Нема шансе", навео је Махић.
Једноставно је. Данашње време у ком су друштвене мреже остварујући директан контакт са потрошачким друштвом преузеле улогу најбржег излога, традиционалне начине рекламирања оставиле су у другом плану. У том кругу је и спорт.
Времена спонзорстава великих компанија, некада друштвених, затим и приватних са јаким државним утицајима, остају у историји спорта, остављајући ту грану оној која се на њу накалемила као инфузију која системом кап по кап покушава своје канцерогено деловање да учини иоле друштвено прихватљивим.
"Имаш на Балкану више кладионица него пекара. Пре су биле пекаре у свакој згради, сада су ту кладионице. Кладионица нема везе са бизнисом. Знамо за шта су кладионице. Ја не могу о томе да причам. Разумеш", рекао је Махић Максимовићу.
Сведоци смо чињенице да готово не постоји клуб у држави који уз себе нема најпре доминантног државног спонзора, а затим и кладионичарског који је истакнут понекад и у званичним именима што додатно ружи дух спорта.
Све је мање великих приватних спонзора који у актуелном економском моделу са значајним државним утицајем нити имају корист, нити обавезу, а ни жељу да помогну свет спорта и све се, како је поентирао Махић, своди на пријатељства.
"Моји спонзори су више-мање моји пријатељи, другови".
Дакле, личне релације, о чему сведоче и моменти из српског, на пример, фудбала код појединих клубова, али се то не може изједначити са основном ствари која треба да постоји у било каквом капиталистичком моделу. Односом према друштву.
Јер, клубови су и даље друштвени, приватизација је мисаона именица већ деценијама, а како су је разноразни "експерти" извели у другим гранама, питање је на шта би личила да се спроведе у спорту.
Са свим сабраним и одузетим, Махић је направио фото-робот онога што је насушно потребно домаћем спорту.
"Неки ентузијаста који воли спорт и који жели помоћи, који има пара, али зашто би дао те паре у рекламу на телевизији, верује да је боље да уложи у неког од бораца или организација. То је више емотивни основ од економског, неће зарадити ништа на томе, то је сигурно", истакао је Махић.
Ентузијаста у неким областима једнако непрофитабилне структуре какву има спорт на овим просторима, по дефиницији Душка Вујошевића то су још култура, здравство и образовање, и има, али су се као по правилу од корпорацијских страна доживљавали контраударе уз прећутно одобравање управљачких инстанци.
За спорт су неопходни јер спорт као основа друштвеног здравља не сме да буде роб спонзорског новца од оне накалемљене гране која води ка закржљавању сржи, а у покушају индулгенције враћа прокоцкани новац спортских зараженика у основну делатност чинећи је себи зависном.
И тек планира да настави замах. Без, на жалост, скоро икакве контроле.
