Трговински споразум са Кином добар, али за српску економију потребан посебан статус
© Sputnik / Александр Демьянчук
/ Пратите нас
Иако је споразум о спољној трговини између Србије и Кине важан степеник у јачању „челичног пријатељства“, треба имати у виду да Србија у равноправној тржишној утакмици са Кином не може проћи добро, те да би требало договорити и преференцијални статус за нашу малу економију, каже за Спутњик професорка Драгана Митровић.
Амбасадор Кине у Србији Ли Минг рекао је да је споразум о слободној трговини Кине и Србије, који је ступио на снагу 1. јула 2024, у првој години примене донео рекордне резултате не само у сарадњи двеју земаља, већ и у историји споразума о слободној трговини које је Пекинг потписао са бројним земљама широм света. Он је подсетио да је размена између ове две земље у другој половини прошле године повећана за 33,8 одсто, а да је само у првих пет месеци 2025. године трговинска размена порасла за 11,8 одсто.
Професор београдског Факултета политичких наука и директор Центра за студије Азије и далеког истока Драгана Митровић каже да они не располажу подацима које спомиње кинески амбасадор и да их са пажњом треба тумачити. Ли Минг је у изјави за српске медије помињао нагли пораст извоза, увоза и укупне трговине која прелази цифру од осам милијарди долара.
Сви подаци које смо имали раније говорили су о томе да је заиста изванредно брзо и по обиму и по вредности расла међусобна трговина. Међутим, једнако тако растао је и српски дефицит, односно кинески суфицит, због тога што се структура нашег извоза и структура кинеског извоза се суштински разликују, каже за Спутњик професорка Митровић.
Уз раст кинеског суфицита, расте и српски дефицит, каже професорка Митровић.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Добро за међудржавне односе
Наша саговорница каже да је Република Србија очигледно сматрала уговор о слободној трговини потребним и корисним, али додаје да наша земља увек мора захтевати преференцијалне третмане и приступе.
Овај споразум из политичког угла значи сигурно један корак напред у смислу да ти односи о свеобухватном стратешком партнерству обухватају све већу и све дубљу сарадњу између наше две земље, али у сарадњи с једним економским и трговачким џином ипак мора да постоји велики опрез и да се захтева преференцијални статус једне тако мале економије.
Митровићева верује да је овакав приступ поготово битан из разлога што споразум може бити примамљив за неке компаније које би прво инвестирале код нас, а онда извозиле у Кину. У међувремену, Србија ће бележити огромне трговачке дефиците које ће финансирати задуживањем, пошто неће моћи да их финансира трговачким суфицитима.
Тај споразум и његове ефекте можемо да тумачимо са различитих страна. Кинески амбасадор је ту навео и неке вредносне оцене, али ипак се овде ради о послу и о новцу. Кинези нимало нису ни „мекани“, ни спремни да било коме гледају кроз прсте, каже професорка Митровић.
Србија ће бележити огромне трговачке дефиците које ће финансирати задуживањем, каже наша саговорница.
© Sputnik / Владимир Трефилов
/ Зашто је кинеска роба скупља?
Наша саговорница објашњава да Кинези извозе производе са високим додатним вредностима, односно оне производе за чију израду су потребни не само стручно знање, већ и одређена технологија. У њих спадају компјутери, технолошка опрема, мобилни телефони, делови за аутомобиле, па чак и одређени електрични аутомобили. Из овог разлога су њихови производи скупљи, каже Митровићева. Са друге стране, Србија Кини извози свеже јабуке, боровнице, суве шљиве и џемове.
Старе бољке наше привреде су капацитет структура које не показују способност да на дуги рок у одређеном обиму извозе производе који су скупљи на светској пијаци и то су наша објективна ограничења. У трговини са Кином можемо само упорно да бележимо ове огромне дефиците који ће све више расти, јер како и неки наши производи имају све повољнији приступ на кинеско тржиште, тако и кинески производи, дакле висока технологија, напредна, скупља, има исти такав приступ и наше тржиште.
Вулинг нано ев, електрични аутомобил из Кине који кошта 3.100 долара. Док Кина у Србију увози и електричне аутомобиле, Србија у Кину увози јабуке, шљиве и џемове.
© Фото : Youtube/JustEV/Printscreen
Ко су највећи извозници?
Подаци из протекле две године, које су такође биле обележене високим растом вредности и обимом трговине, показују да су у Србији највећи извозници управо кинеске компаније. На првом месту извозника је кинески рудник „Зиђин“ где су извозни производи руда и концентрат бакра.
То су сировине и не може бити простије и јефтиније од тога. Пре, кад смо ми управљали рудником, барем смо донекле обрађивали па извозили сировине. Ту сада један огранак кинеске корпорације тргује са матичном корпорацијом, што оставља могућности за велику манипулацију која не мора бити штетна, али у сваком случају то није нешто чиме се можемо поносити у смислу извоза сировина.
Још једна извозна могућност о којој се говори јесте храна за кућне љубимце, где се спомиње уговор од 25 милиона евра. Митровићева каже да ни једну пословну могућност не треба потцењивати, али наглашава да кад се ради о обиму трговине од осам милијарди долара, где највероватније седам милијарди и више одлази у кинески плус, ипак треба размишљати на другачији начин.
Не можете ви са највећим светским извозником и државом која је све школе изучила о томе како да највештије продре на страна тржишта, а да своје држи прилично затвореним и које има вишкове у трговини са готово свим државама света, да као једна мала привреда која је деиндустријализована и сад има врло једноставну индустријску производњу, која не садржи домаћа знања, технологију… не можете ви у равноправној тржишној утакмици ту да прођете добро, закључује професорка Митровић.
Борски рудник, Србија
© Sputnik / Драгана Никитовић
Погледајте и:
