https://sputnikportal.rs/20250711/koje-je-tacno-boje-mesecina-1187699518.html
Које је тачно боје месечина?
Које је тачно боје месечина?
Sputnik Србија
У зависности од тога где се Месец налази и какви су атмосферски услови, месечина може имати различиту „боју“. 11.07.2025, Sputnik Србија
2025-07-11T14:32+0200
2025-07-11T14:32+0200
2025-07-11T14:32+0200
наука и технологија
наука и технологија
свемир
месец
боја
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/0a/1184572527_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_32ef6249418579a1b156225dc009f1ae.jpg
Месец је одувек имао посебно место у животима људи. По њему су се мериле промене у природи, обављана је жетва и сетва, а вековима је светлост пуног месеца омогућавала људима да путују ноћу.Ако пажљиво погледате Месец, видећете да није исте боје током целе године. Пошто не производи сопствену светлост, поставља се питање које је заправо боје и зашто понекад мења боју, барем када се посматра са Земље.Научница Кристин Шупла објаснила је за Live Science о чему се ради. Истакла је да Месец не производи сопствену светлост, већ рефлектује белу светлост са Сунца.Колико те рефлектоване светлости доспе до нас на Земљу одређује боју коју видимо. Узорци земљишта и стена узети са Месеца откривају да је његова површина углавном прекривена светлосивом стеном која се зове анортозит, док су тамнија подручја састављена од базалта.Сива стена апсорбује енергију, узимајући мало из сваког дела спектра и, углавном, рефлектујући светлост назад ка Земљи, рекла је Шупла, додајући да то Месецу даје његов типичан сивкасто-бели изглед.Међутим, разни атмосферски и астрономски феномени могу ограничити таласне дужине које доспевају до Земље.Пошто месечина има релативно кратак пут кроз атмосферу, овај ефекат расејања је занемарљив и сва рефлектована светлост допире до површине. Међутим, што смо ближи хоризонту, месечина мора да пролази кроз атмосферу под већим углом, што ствара дужи пут и омогућава молекулима кисеоника и азота у атмосфери да утичу на долазећу светлост.Дакле, месечина у почетку садржи мешавину видљивих таласних дужина између 380 нанометара (љубичаста за људско око) и 750 нанометара (црвена), али свака од њих ће бити расејана у различитом степену честицама у атмосфери. У случају атмосферских гасова, плава светлост ће се највише расејавати, процес познат као Рејлијево расејање. Ово објашњава зашто Месец изгледа плавкасто када је високо на небу, а наранџасто када је ниско на хоризонту.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, месец, боја, друштво
наука и технологија, свемир, месец, боја, друштво
Које је тачно боје месечина?
У зависности од тога где се Месец налази и какви су атмосферски услови, месечина може имати различиту „боју“.
Месец је одувек имао посебно место у животима људи. По њему су се мериле промене у природи, обављана је жетва и сетва, а вековима је светлост пуног месеца омогућавала људима да путују ноћу.
Ако пажљиво погледате Месец, видећете да није исте боје током целе године. Пошто не производи сопствену светлост, поставља се питање које је заправо боје и зашто понекад мења боју, барем када се посматра са Земље.
Научница Кристин Шупла
објаснила је за Live Science о чему се ради. Истакла је да Месец не производи сопствену светлост, већ рефлектује белу светлост са Сунца.
Колико те рефлектоване светлости доспе до нас на Земљу одређује боју коју видимо. Узорци земљишта и стена узети са Месеца откривају да је његова површина углавном прекривена светлосивом стеном која се зове анортозит, док су тамнија подручја састављена од базалта.
Сива стена апсорбује енергију, узимајући мало из сваког дела спектра и, углавном, рефлектујући светлост назад ка Земљи, рекла је Шупла, додајући да то Месецу даје његов типичан сивкасто-бели изглед.
Међутим, разни атмосферски и астрономски феномени могу ограничити таласне дужине које доспевају до Земље.
„Процеси расејања светлости у Земљиној атмосфери су кључни за то како перципирамо боју Месеца“, објаснила је Евелин Хесе, истраживач атмосферске оптике на Универзитету у Хартфордширу у Уједињеном Краљевству.
Пошто месечина има релативно кратак пут кроз атмосферу, овај ефекат расејања је занемарљив и сва рефлектована светлост допире до површине. Међутим, што смо ближи хоризонту, месечина мора да пролази кроз атмосферу под већим углом, што ствара дужи пут и омогућава молекулима кисеоника и азота у атмосфери да утичу на долазећу светлост.
Дакле, месечина у почетку садржи мешавину видљивих таласних дужина између 380 нанометара (љубичаста за људско око) и 750 нанометара (црвена), али свака од њих ће бити расејана у различитом степену честицама у атмосфери. У случају атмосферских гасова, плава светлост ће се највише расејавати, процес познат као Рејлијево расејање. Ово објашњава зашто Месец изгледа плавкасто када је високо на небу, а наранџасто када је ниско на хоризонту.
