https://sputnikportal.rs/20250713/osniva-se-prvi-naucni-centar-za-proucavanje-svesti-kod-zivotinja-uz-pomoc-vestacke-inteligencije-1187819184.html
Оснива се први научни центар за проучавање свести код животиња уз помоћ вештачке интелигенције
Оснива се први научни центар за проучавање свести код животиња уз помоћ вештачке интелигенције
Sputnik Србија
На Лондонској школи економије и политичких наука 30. септембра почиње са радом први светски научни центар посвећен проучавању свести код животиња, укључујући и... 13.07.2025, Sputnik Србија
2025-07-13T13:35+0200
2025-07-13T13:35+0200
2025-07-13T13:35+0200
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0d/1182628164_0:20:1024:596_1920x0_80_0_0_845e63700e325c38d9d8dae9a2ac683b.jpg
Центар за свест животиња "Џереми Колер", вредан четири милиона фунти, окупља међународне стручњаке из различитих области, укључујући неуронауку, филозофију, ветерину, право, еволутивну биологију, компаративну психологију, компјутерске науке, економију и вештачку интелигенцију, пише британски "Гардијан".Један од најзапаженијих пројеката биће усмерен на истраживање начина на које вештачка интелигенција (АИ) може помоћи људима да "разговарају" са својим кућним љубимцима, као и на потенцијалне опасности ако се та технологија злоупотреби.Он, међутим, упозорава да АИ често генерише одговоре који више пријају корисницима него што одражавају стварност, што може имати штетне последице по добробит животиња.„Потребни су нам хитни етички оквири за одговорну употребу АИ када су животиње у питању. Тренутно у тој области не постоји никакав облик регулације“, нагласио је Берч.Још једно кључно питање за центар биће аутоматизација у пољопривреди.„Дигитализација и аутоматизација фарми напредују великом брзином, а готово без икакве јавне расправе. То отвара бројна етичка питања, као што је питање да ли је у реду уклонити људску бригу из односа са животињама на фармама“, објашњава Берч.Центар ће, како додаје британски лист, сарађивати са невладиним организацијама на развоју препорука и истраживања, као и међународно признатих смерница.Професор Џеф Себо са Њујоршког универзитета истиче да су питања свести животиња, утицаја АИ на њих и односа друштва према животињама међу „најважнијим, најкомплекснијим изазовима савременог света“.„Људи деле планету са милионима других врста и трилионима појединачних животиња. Утицај који имамо на њих је огроман, било да то желимо или не“, поручио је Себо.Професорка Кристин Ендрјуз, члан управног одбора центра, сматра да проучавање свести код животиња може допринети разумевању људске свести и помоћи у медицинским ситуацијама попут можданих удара.Оснивач центра, Џереми Колер, изјавио је да му је циљ да промени ставове људске врсте додајући да ће човек моћи да сагледа пропусте у начину на који се опходи према животињама тек када буде боље разумео како животиње осећају и комуницирају.„Баш као што је камен из Розете помогао у дешифровању хијероглифа, верујем да АИ може помоћи да дешифрујемо како животиње доживљавају интеракције са људима“, закључио је Колер.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
Оснива се први научни центар за проучавање свести код животиња уз помоћ вештачке интелигенције
На Лондонској школи економије и политичких наука 30. септембра почиње са радом први светски научни центар посвећен проучавању свести код животиња, укључујући и оне које су еволутивно веома удаљене од људи, попут инсеката, ракова и сипе.
Центар за свест животиња "Џереми Колер", вредан четири милиона фунти, окупља међународне стручњаке из различитих области, укључујући неуронауку, филозофију, ветерину, право, еволутивну биологију, компаративну психологију, компјутерске науке, економију и вештачку интелигенцију, пише британски "Гардијан".
Један од најзапаженијих пројеката биће усмерен на истраживање начина на које вештачка интелигенција (АИ) може помоћи људима да "разговарају" са својим кућним љубимцима, као и на потенцијалне опасности ако се та технологија злоупотреби.
„Људи воле да у својим љубимцима виде људске особине, а са развојем вештачке интелигенције, могућности комуникације ће се значајно проширити“, изјавио је професор Џонатан Берч, директор центра.
Он, међутим, упозорава да АИ често генерише одговоре који више пријају корисницима него што одражавају стварност, што може имати штетне последице по добробит животиња.
„Потребни су нам хитни етички оквири за одговорну употребу АИ када су животиње у питању. Тренутно у тој области не постоји никакав облик регулације“, нагласио је Берч.
Још једно кључно питање за центар биће аутоматизација у пољопривреди.
„Дигитализација и аутоматизација фарми напредују великом брзином, а готово без икакве јавне расправе. То отвара бројна етичка питања, као што је питање да ли је у реду уклонити људску бригу из односа са животињама на фармама“, објашњава Берч.
Центар ће, како
додаје британски лист, сарађивати са невладиним организацијама на развоју препорука и истраживања, као и међународно признатих смерница.
Професор Џеф Себо са Њујоршког универзитета истиче да су питања свести животиња, утицаја АИ на њих и односа друштва према животињама међу „најважнијим, најкомплекснијим изазовима савременог света“.
„Људи деле планету са милионима других врста и трилионима појединачних животиња. Утицај који имамо на њих је огроман, било да то желимо или не“, поручио је Себо.
Професорка Кристин Ендрјуз, члан управног одбора центра, сматра да проучавање свести код животиња може допринети разумевању људске свести и помоћи у медицинским ситуацијама попут можданих удара.
„Не знамо шта чини људе свеснима, нити како се свест укључује и искључује. Али знамо да одговори леже у проучавању једноставнијих организама“, рекла је она.
Оснивач центра, Џереми Колер, изјавио је да му је циљ да промени ставове људске врсте додајући да ће човек моћи да сагледа пропусте у начину на који се опходи према животињама тек када буде боље разумео како животиње осећају и комуницирају.
„Баш као што је камен из Розете помогао у дешифровању хијероглифа, верујем да АИ може помоћи да дешифрујемо како животиње доживљавају интеракције са људима“, закључио је Колер.
