https://sputnikportal.rs/20250720/pravi-gubitnik-izbora-u-poljskoj-je-evropska-unija--neka-se-spremi-ceska-video-1188001658.html

Прави губитник избора у Пољској је Европска унија – нека се спреми Чешка /видео/

Прави губитник избора у Пољској је Европска унија – нека се спреми Чешка /видео/

Sputnik Србија

На председничким изборима у Пољској, помало изненађујуће и супротно прогнозама истраживача јавног мњења – јесте победио Карел Навроцки, али је посматрајући из... 20.07.2025, Sputnik Србија

2025-07-20T13:32+0200

2025-07-20T13:32+0200

2025-08-05T19:45+0200

свет

свет

свет – политика

чешка

коментари и аналитика

пољска

емисија „пророк“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/0e/1158538923_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_620f8d2fcd1f8c2bea711a9fd69e1e8b.jpg

Предизборна кампања у једној од најважнијих чланица ЕУ представљала је илустративни пример о томе колико су европска друштва данас поларизована и због којих тема се Европљани деле.Кандидат владајуће већине у Пољској али и кандидат евробирократије из Брисела, актуелни градоначелник Варшаве Рафал Тшасковски био је по свим политичким и маркетиншким параметрима – идеалан за нову председничку трку. Упркос свему, он је ту трку (поново) изгубио, као и 2020. године.Само, постоји неколико разлика у односу на 2020. годину када је Анджеј Дуда „тесно“ победио. Прво, Дуда је тада био актуелни председник, а Тшасковски његов изазивач, самим тим почетна предност није била на његовој страни. Друго, праламентарну већину контролисала је партија Право и правда, па нису сви ресурси били на располагању опозиционом кандидату. Треће, Тшасковском је спочитаван мањак политичког искуства и потенцијално несналажење око „великих спољнополитичких тема“.Пораз фаворитаСада је он био главни фаворит, а остали су представљали његове изазиваче; био је кандидат парламентарне већине; он је фактички једини имао искуство учешћа на председничким изборима. Уз то, изгубио је од кандидата ког је подржала врло шаролика коалиција конзервативаца, традиционалиста, националиста, евроскептика и антиглобалиста.Осим у овом гласању, такве је тешко сакупити око неког другог заједничког циља. При томе, примарни циљ можда и није био избор Навроцког, него спречавање избора Тшасковског. Пољаци су већински против овакве (гео)политике ЕУ, која их се директно тиче (пошто су на „првој линији фронта“), а на коју уопште не могу да утичу.Кључни допринос победи Навроцког дао је Славомир Менцен, трећепласирани након првог круга и звезда у успону са огромним потенцијалом. Менцен је условио подршку Навроцком у другом кругу прихватањем осам тачака из његовог (иначе опширног) програма: противљење Зеленој агендиЕвропске уније; одбијање увођења нових пореза; одбијање усвајања евра у Пољској као званичне валуте; противљење приступању Украјине НАТО-у; спречавање преноса додатних овлашћења на институције Европске уније; одржавање готовине као законског средства плаћања; одупирање цензури и подржавање слободе говора; одбијање слања било каквих пољских трупа у Украјину под било којим околностима.Торуњска декларацијаНавроцки не само да је ово прихватио, него су заједно потписали Торуњску декларацију, тако озваничивши партнерство за време које долази.Кохабитација у Пољској између еврофанатика у извршној власти које предводи премијер Доналд Туск и евроскептика које сада репрезентује председник Карел Навроцки са новом платформом, има и своју идеолошку димензију, а узимајући у обзир широка овлашћења председника који може враћати законе на поновно одлучивање и тако спречавати њихово проглашавање, предност у овој политичкој игри није на страни Владе.Нека се спреми - ЧешкаНо, ту свакако није крај за стратешки проблем са којим се суочава ЕУ. Јер, након што Брисел није успео да „скине“ Виктора Орбана у Мађарској, након што није успео ни да спречи повратак Роберта Фица на власт у Словачкој, након што сада није успео да прогура победу Рафала Тшасковског у Пољској, сада се „испред врата појављује“ Андреј Бабиш који има више него добре шансе да после паралментарних избора у октобру поново преузме контролу над владајућом већином у Чешкој.Вишеградска четворка већ од позне јесени ове године може се уједињавати против Брисела и артикулисати политике које су у значајној мери супротне од онога што предлажу и чине Макрон, Мерц и фон дер Лајенова.Унутар Вишеградске четворке могу се осмишљавати платформа о „новој Европи“ и окупљати групе из осталих региона континента које су до сада системски периферизоване и растуране.Након председничких избора у Пољској прича о суверенизму се преко Вишеградске четворке враћа у европску политику, са свим повезаним темама које се тичу актуелног стања и будућег деловања.Европа нису само Макрон, Мерц и фон дер Лајенова, исто као што ЕУ нису само Француска, Немачка и бриселска евробирократија. Ако то већ није довољно јасно након председничких избора у Пољској, можда ће постати јасније после парламентарних избора у Чешкој.Погледајте и:

чешка

пољска

2025

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, чешка, коментари и аналитика, пољска, емисија „пророк“