Зашто научници облаче одећу свињама: Несвакидашњи начин потраге за телима несталих особа /фото/
© AP Photo / Alejandra Leyva
Пратите нас
Научници облаче одећу мртвим свињама, а затим се решавају лешева. Неке умотавају у стреч фолију, друге комадају. Животиње затим трпају у пластичне кесе или их умотавају у ћебад. Прекривају их кречом или спаљују. Неке закопавају саме, друге у групама. А онда посматрају.
Свиње имају неочекивану улогу – представљају замену за људе у истраживању које треба да помогне у проналажењу огромног броја људи несталих у Мексику током деценија насиља нарко-картела.
Породице несталих су обично препуштене саме себи да траже своје вољене уз мало подршке од власти. Али сада владини научници тестирају најновије технике сателитског, геофизичког и биолошког мапирања, користећи свиње, како би открили трагове који би могли довести до открића бар неких тела, пише АП.
Број несталих премашује 130.000
Број несталих у Мексику је експлодирао у годинама након што је тадашњи председник Фелипе Калдерон покренуо рат против нарко-картела 2006. године. Стратегија која је циљала вође неколико моћних картела довела је до распарчавања организованог криминала и умножавања насиља ради контроле територије.
Уз скоро потпуну некажњивост, због саучесништва или неактивности власти, картели су открили да је боље да особе које им се нађу на путу нестану, уместо да њихова тела оставе на улици.
Нестали у Мексику могли би да населе један град. Званични подаци из 2013. наводили су 26.000 несталих, али сада тај број премашује 130.000.
Место сахране лешева свиња који су замена за људске остатке у истраживању које помаже у проналажењу људи несталих у Мексику током деценија насиља нарко-картела
© AP Photo / Alejandra Leyva
Ако нестале особе буду пронађене — живе или мртве — то је обично захваљујући њиховим вољенима. Вођени информацијама од сведока, родитељи и браћа и сестре траже гробове ходајући кроз територију картела, забадајући металну шипку у земљу и њушећи мирис смрти.
Од 2007. године пронађено је око 6.000 тајних гробница, а нова открића се дешавају стално. Десетине хиљада посмртних остатака још није идентификовано.
Тајна малог жутог цвета
Халиско, седиште Картела нове генерације Халиско (ЦЈНГ), има највећи број пријављених несталих особа у Мексику - 15.500. У марту су на једном ранчу картела у тој савезној држави откривени фрагменти људских костију и стотине комада одеће. Власти су негирале да се ради о масовној гробници.
Хосе Луис Силван, координатор пројекта мапирања и научник у Центро Гео, савезном истраживачком институту фокусираном на геопросторне информације, рекао је да су нестали из Халиска „разлог зашто су ту”.
Пројекат мапирања, покренут 2023. године, представља сарадњу Универзитета у Гвадалахари, Националног аутономног универзитета Мексика и Универзитета Оксфорд у Енглеској, заједно са Комисијом за потрагу Халиска, државном агенцијом која организује локалне потраге са рођацима.
"Ниједна друга земља се не труди тако снажно, тако креативно да тестира и комбинује нове технике", рекао је Дерек Конграм, канадски форензички антрополог, чија је стручност у географским информационим системима инспирисала мексички пројекат.
Ипак, Конграм упозорава, технологија није лек за све.
"Чак 90 одсто потрага се решава уз помоћ доброг сведока и копања", рекао је он.
Силван пролази поред локације где су научници пре око две године закопали 14 свиња. Он каже да можда неће знати колико добро технологија функционише, где и када се може користити, или под којим условима, још најмање три године.
"Појавило се цвеће због фосфора на површини, то нисмо видели прошле године. Мајке које трагају кажу да тај мали жути цвет увек цвета изнад гробова и користе га као водич", рекао је он док је мерио на једној од гробница.
"Ово није чиста наука"
Свиње и људи су блиско повезани. Али за пројекат мапирања, важне су и физичке сличности. Према америчкој Националној медицинској библиотеци, свиње подсећају на људе по величини, распореду масти и структури и дебљини коже.
Велики колумбијски дрон опремљен хиперспектралном камером лети изнад места где су сахрањене свиње. Камера, коју обично користе рударске компаније, мери светлост коју рефлектују супстанце у тлу, укључујући азот, калијум, фосфор, и показује како се оне мењају док се свиње распадају. Шарена слика коју производи нуди трагове о томе шта тражити у потрази за гробовима.
"Ово није чиста наука. Ово је наука у акцији. Све што се научи мора се одмах применити, уместо да се чека да сазри, јер је ситуација хитна - рекао је Силван.
Истраживачи такође користе термалне дронове, ласерске скенере и друге уређаје за регистровање аномалија, подземних кретања и електричних струја. Један сет гробова је затворен иза прозирне акрилне плоче, пружајући научницима прозор за посматрање распадања свиња у реалном времену.
Комисија из Халиска упоређује и анализира муве, бубе, биљке и тло узето из људских и свињских гробова.
"Сваки гроб је живи микро екосистем", рекао је Тунуари Чавез, директор за анализу контекста у комисији.
Гмижућа створења сакупљена из тајних гробница чувају се у теглама ради проучавања као део истраживачког пројекта чији је циљ проналажење несталих особа
© AP Photo / Alejandra Leyva
Подстакнути нестанком 43 студента 2014. године, Силван и његове колеге почели су да прикупљају информације о георадару, електричној отпорности и сателитским снимцима из целог света. Проучавали су истраживање Универзитета у Тенесију о људским лешевима сахрањеним на „фарми тела”. Проучавали су технике мапирања гробница коришћене на Балкану, у Колумбији и Украјини.
"Каква је корист од науке или технологије ако не решава проблеме?", рекао је он.
Научили су нове примене сателитске анализе, а затим су започели прве експерименте сахрањујући свиње и проучавајући супстанце које криминалци користе да се реше тела. Открили су да се креч лако детектује, али угљо*водоници, хлороводонична киселина и спаљено месо не.
Иако истраживање још није завршено, Комисија за потрагу Халиска већ користи термални дрон, ласерски скенер и мултиспектралну камеру како би у неким случајевима помогла породицама у потрази за несталим рођацима. Али нејасно је да ли ће власти широм Мексика икада бити вољне да користе, или моћи да приуште, ова високотехнолошка помагала.
Конграм, форензичар, рекао је да су истраживачи свесни ограничења технологије, али да „увек морате покушавати, грешити, поново грешити и наставити да покушавате”.
Погледајте и:
