Само Србија Српску спасава - Влада националног јединства немогућа
21:01 05.08.2025 (Освежено: 08:15 06.08.2025)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
С обзиром на снажно изражено нејединство и анимозитете који постоје у Републици Српској између власти, поготово Милорада Додика и СНСД-а на једној, и српских опозиционих странака на другој страни, неизводљиво је формирање најављаиване Владе националног јединства у Српској, каже за Спутњик правни стручњак др Милан Благојевић.
СНСД одлучно одбацује пресуду Суда БиХ против председника Републике Српске и предлаже формирање Владе националног јединства. Додик је осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког деловања због непоштовања одлука Кристијана Шмита, нелегитимног високог представника.
Челници СНСД-а су позвали на што шири политички консензус међу свим политичким актерима у Српској, на јединствено деловање на нивоу заједничких институција БиХ, као и на одбацивање одлучивања у њима док се не врати Уставом БиХ загарантована позиција Републике Српске.
Слабе шансе за јединство
Да је најављено формирање владе неизводљиво потврђује и јучерашње саопштење политичке партије Народни фронт и докторке Јелене Тривић у којем се одбија било какво учешће у њој.
Мишљења сам да од тог евентуалног подухвата неће бити ништа. Све и када би хипотетички дошло до формирања Владе националног јединства, она не би могла ништа да уради. Док год Србија не затражи од Међународног суда правде да прекине ово колонијално управљање над Босном и Херцеговином, било каква влада, па ни влада националног јединства, не може ништа да учини, рекао је Благојевић.
Шансе за формирање Владе националног јединства на које позица Додиков СНСД врло су мале, пре свега због политичког нејединства и анимозитета.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
До тада је, објашњава он, врховни поглавар свих односа у Босни и Херцеговини канцеларија ОХР. Она у сваком тренутку може да донесе било какву одлуку, закон, па и законе којима ће даље да руши Републику Српску, као што су и до сада чинили. Уколико се то настави, упозорава Благојевић, ОХР ће свести Српску на празну љуштуру која ће временом престати да постоји.
Србија мора да се пробуди
Алтернатива овом путу у неповрат, по мишљењу нашег саговорника, било би да званична Србија предузме конкретне потезе. Она према Дејтонском споразуму има право на то, али већ годинама ништа не ради по том питању.
Република Србија је, као неспорна правна наследница Савезне Републике Југославије, уговорна страна Дејтонског мировног споразума и у члану 5 општег оквирног споразума за мир који је уводни уговор у осталих 11 анекса Дејтонског споразума, обавезала се не само да ће поштовати устав Босне и Херцеговине као анекс 4 Дејтона, него се обавезала и да ће промовисати тај устав.
Ово, између осталог, подразумева и то да Србија има обавезу да устав Босне и Херцеговине заштити ако га било ко напада, што је сада случај са канцларијом ОХР-а и Кристијаном Шмитом. Благојевић подсећа да је све што је до сада Шмит радио, а на основу чега је Додик правоснажно осуђен, представља флагрантно кршење устава БиХ.
Иако Република Србија има обавезу да штити Дејтоснки споразум, она већ годинама ништа не ради по том питању.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Устав Босне и Херцеговине у члану 3 став 3 тачка Б изричито прописује да су општа императивна начела међународног права саставни део правног поретка БиХ. Најважније опште императивно начело међународног права је начело суверености сваке државе чланце Уједњених нација. Босна и Херцеговина је држава чланца УН и њој, као таквој, по повељу УН припада право на сувереност.
Ово значи да нико осим надлежних институција дате државе нема право да доноси законе у тој држави односно да намеће своју вољу као закон држави чланци УН. Кристијан Шмит је управо то и урадио.
Морамо да будемо гласнији
Србија би, као заштиница Дејтона и БиХ, морала до покрене међународно-правне механизме и то на два начина. Први начин би био да пред Међународним судом правде поднесе тужбу против свих оних држава које су усвојиле протиправно закључке у Бону из децембрија 1997. у којима су рекли да наводно ОХР може да намеће законе држави чланици УН. Друга могућност, објашњава Благојевић, била би та да Србија покрене процедуру пред Генералном скупштином УН и затражи да она усвоји резолуцију којом од Међународног суда правде тражи одговор на питање да ли се над државом чланицом УН може успоставити систем владања какав је ОХР успоставио у Босни и Херцеговини.
Наравно да би одговор на тако формулисано питање Међународном суду правде био такав да то није дозвољено, јер повеља Уједињених нација као највиши правни акт међународног права на основу којег суди Међународни суд правде забрањује да се над државом чланицом Уједињених нација успостави протекторат у било којем његовом облику. Повеља УН наређује да у држави чланици УН законе могу да доносе само институције тих држава, а никако неки странац, закључује Благојевић.
Погледајте и:
