Докази о комети која је ударила у Земљу пронађени на дну океана?
CC0 / Пиксабеј /
Пратите нас
Тим истраживача предвођен геонаучником Кристофером Муром са Универзитета Јужне Каролине објавио је податке за које тврде да доказују како је пре 12.000 година пала комета која је променила свет.
Микроскопска зрнца ванземаљске прашине пронађена у седименту на дну океана могла би бити доказ комете која је експлодирала у Земљиној атмосфери пре 12.800 година, пише „Сајнс алерт”.
Овај хипотетички догађај, познат као удар Млађег Дријаса, могао би да објасни изненадно и дуготрајно раздобље захлађења које је прекинуло тренд глобалног отопљења изненадни, које је трајало чак 1.200 година.
Овај хипотетички догађај, познат као удар Млађег Дријаса, могао би да објасни изненадно и дуготрајно раздобље захлађења које је прекинуло тренд глобалног отопљења изненадни, које је трајало чак 1.200 година.
Теорија је, благо речено, контроверзна и многи научници га одлучно одбацују, али има и оних који остају отворенији за ту могућност.
Један од главних аргумената је да није пронађен кратер, што би се могло очекивати код таквог догађаја који мења свет... али нови докази сугеришу да трагови можда нису у облику огромног кратера, већ нечег много мањег.
Тим истраживача предвођен геонаучником Кристофером Муром са Универзитета Јужне Каролине, износи нову линију доказа: четири језгра седимента из Бафиновог залива близу Гренланда.
Један од главних аргумената је да није пронађен кратер, што би се могло очекивати код таквог догађаја који мења свет... али нови докази сугеришу да трагови можда нису у облику огромног кратера, већ нечег много мањег.
Тим истраживача предвођен геонаучником Кристофером Муром са Универзитета Јужне Каролине, износи нову линију доказа: четири језгра седимента из Бафиновог залива близу Гренланда.
„Одабрали смо да анализирамо морска језгра из Бафиновог залива како бисмо утврдили да ли су подаци о удару из Млађег Дријаса, пријављени са десетина копнених локација широм света, присутни и у океанским језгрима“, naveo je Мур у интервјуу за научни часопис „ПЛОС Оне”.
Како је рекао, локације су биле значајне јер су биле на великој удаљености од потенцијалне антропогене (људске) контаминације, а у већини случајева, језгра су била високо ламинирана, што указује да је материјал био релатино нетакнут.
Истраживачи су користили радиокарбонско датирање да би одредили старост слојева, и напредне технике спектрометрије тражећи знакове остатака комете у слојевима наталоженим током раздобља захлађења. Анализа је открила сићушне металне честице (микросферуле) чији је састав у складу са пореклом комете, укључујући гвожђе са ниским садржајем кисеоника и високим садржајем никла, и микросферуле богате гвожђем и силицијумом.
Реч је о узорцима узетим са морског дна који су се таложили током многих миленијума.
Ове микросферуле, кажу истраживачи, састоје се углавном од материјала са Земље, али са мало помешаног материјала од удара – вероватно од ваздушног праска када је комета експлодирала након уласка у атмосферу.
„Слој седимента Млађег Дријаса пронађени у Бафиновом заливу садржи микросферуле са хемијским саставом који одговара метеоритском материјалу, растопљено стакло и наночестице у кључним елементима (нпр. платина и иридијум), што указује да се догађај десио”, каже Мур.
Ове доказе поткрепљују налази на копненим локацијама на више континената у обе хемисфере.
Овај рад се само надовезује на друге доказе да је удар комете „Млађи Дријас” вероватно био глобалних размера. Истраживачи планирају да прошире обим свог истраживања испитивањем језгара седимената са других океанских локација широм света.
Погледајте и:
