https://sputnikportal.rs/20250808/secanje-na-vojnika-pravde-i-istine-cije-je-srce-sahranjeno-uz-srpske-oslobodioce-video-foto-1188693411.html

Сећање на војника правде и истине чије је срце сахрањено уз српске ослободиоце /видео, фото/

Сећање на војника правде и истине чије је срце сахрањено уз српске ослободиоце /видео, фото/

Sputnik Србија

Срце великог пријатеља српског народа, чувеног швајцарског криминолога, форензичара, хуманисте и доктора Арчибалда Рајса престало је да куца на данашњи дан, 8... 08.08.2025, Sputnik Србија

2025-08-08T16:10+0200

2025-08-08T16:10+0200

2025-08-08T16:10+0200

друштво

србија – друштво

арчибалд рајс

годишњица

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/08/1140849208_0:0:2560:1441_1920x0_80_0_0_1e1174f3e090df86b27374a2a2965ea6.jpg

Годишњица смрти светски цењеног научника, чији су извештаји о страдању Срба и српског народа у Првом светском рату срушили медијску манипулацију Аустроугарске и Немачке, обележена је служењем помена на Топчидерском гробљу и полагањем венаца у Топчидерском парку. Војник истине и правдеЈедан од најзначајнијих криминолога свога времена, чији су извештаји о страдању Срба и српског народа у Првом Светском рату срушили медијску манипулацију Аустроугарске и Немачке, др Рајс рођен је 8. јула 1875. године, на велепоседу угледне и имућне породице у јужнонемачкој покрајини Баден. Након стицања основног и средњег образовања одлази у Швајцарску на студије где је, у 22. години, стекао звање доктора хемије. По добијању звања ванредног професора криминалистике на Универзитету у Лозани оснива Институт за техничку полицију и криминалогију на ком су се школовали студенти различитих националности, укључујући и оне из Србије. По избијању Великог рата, германофилска политика у неутралној Швајцарској је све више сметала доктору Рајсу па је позив српске владе да дође у Србију и истражи ратне злочине над српским цивилима за њега био изазов и могућност да на неки начин пружи подршку и помоћ савезницима. Стигавши у Ниш, тада ратну престоницу Србије, 27. септембра 1914., доктор Рајс је се сусрео са председником српске владе Николом Пашићем који му је рекао да Србији треба искрен пријатељ, који зна да посматра. „Отиђите на фронт, отворите очи и уши и онда кажите свету шта сте видели и чули“, било је све што му је рекао председник српске владе. Доктор Рајс је послушао речи српског дипломате. С њему својственом педантношћу бележио је злодела која су аустроугарски војници чинили над недужним становништвом које су у европским круговима називали варварима. Иако је знао да због тога неће бити омиљен у својој домовини, слао је у свет слике о страдању Срба, вођен убеђењем да мора да говори истину и само истину. Рајсови извештаји и чланци у листовима неутралних земаља и Француске наишли су на одличан пријем код читалаца и широк одјек у јавном мњењу, јер их је писао угледни научник и професор универзитета из неутралне земље. Информативна блокада Србије је пробијена а углађена Европа је сазнала да царска војска, којом су руководиле аристократе, представља војску пљачкаша и убица жена и деце. Док је са једне стране био запрепашћен неделима окупатора, са друге је био изненађен хуманим односом које је српски војник показивао над заробљеним аустроугарским војницима. Можда управо из тог разлога, његова наклоност и поштовање према српском сељаку и војнику је сваким даном бивала све снажнија. Као добровољац, са српском војском проживљава голготу повлачења преко Албаније, да би након опоравка наше војске на Крфу, са војницима Моравске дивизије учествовао и у пробоју Солунског фронта, за шта је касније добио Медаљу за храброст. Поред свих награда и медаља, др Рајс је увек истицао да му је захвалност српског народа једина награда за све што је учинио. Чујте Срби, чувајте се себе По завршетку Великог рата одлучује да напусти универзитетску каријеру и вилу у Швајцарској, градећи на Топчидеру кућу у моравском стилу коју назива вила „ Добро поље“, у знак сећања на место у Македонији где се одиграла једна од пресудних битака на Солунском фронту. „Сањао сам о каквој малој сељачкој кућици недалеко од Београда, где бих проводио вечери са друговима са којима сам се упознао на Милетиној коси, на Рововској коси, на Мачковом камену, на Чукама и другим местима“, навео је у писму упућеном чувеном војсковођи Живојину Мишићу 1919. године. Две године касније добија плац на Топчидеру, где од сопственог новца гради вилу. „Сан ми се остварио“, записао је.Осећање дубоког поштовања и наклоности коју је имао за српског војника и сељака, чувени Швајцарац није имао према српским политичарима и елити. Због сукоба мишљења са тадашњом владом, а посебно са премијером Николом Пашићем , не желећи да се излаже сплеткама, др Рајс је одлучио да се повуче са јавне сцене. У тишини свога дома ратне мемоаре и заветни спис под називом "Чујте Срби", у коме указује на све негативне појаве које су се појавиле у послератном животу, посебно у државној политици, али и елити коју назива "надувеном интелигенцијом која се током рата истицала кукавичлуком", а неки интелектуалци су искористили недаће свог народа за лично богаћење. "Од рата до данас (1928), видео сам најмање педесетак министара и, с ретким изузецима, сви ти министри су се обогатили…. Погледајте какво је право краљевско имање ваш министар Нинчић стекао. Погледајте му кућу у граду! Зар заиста верујете да је све то плаћено штедњом од иметка који је Нинчић имао пре рата и од министарске плате? А баснословно богатство Стојадиновића, бившег министра финансија, сина честитог човека без икаквог богатства?", писао је доктор Рајс .У скромној кући на Сењаку, која је само носила назив вила, 8. августа 1929. године у 4.30 престало је да куца срце великог пријатеља српског народа. Узрок смрти био је мождани удар као последица жучне свађе са првим комшијом, бившим министром Миланом Капетановићем, ратним профитером који је рат провео у иностранству, који га је, према неким сведочењима, извређао добацивши му да је „нико и ништа у Србији”. Грдно је погрешио. Капетановића ће остати упамћен по свом бесчашћу, док је великог пријатеља српског народа на вечни починак испратио цео Београд. Сахрањен је са генералским почастима и по православном обреду 10. августа, у поподневним часовима, на Топчидерском гробљу. По сопственој жељи, његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни, која је поломљена од стране бугарских војника у Другом светском рату, писало је: “Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана Златно срце спава, Пријатељ Срба из најтежих дана, Јунак Правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса, ком’ нек је слава”.Погледајте и:

2025

Вести

sr_RS

србија – друштво, арчибалд рајс, годишњица