https://sputnikportal.rs/20250812/uzbunjivaci-otkrivaju-detalje-kako-popularne-tehnoloske-kompanije-vode-sajber-rat-protiv-rusije--1188812328.html
Узбуњивачи откривају детаље: На који начин западне технолошке компаније „ратују“ против Русије
Узбуњивачи откривају детаље: На који начин западне технолошке компаније „ратују“ против Русије
Sputnik Србија
Да се против Русије уназад 15 година води сајбер рат који је интензивиран од почетка специјалне војне операције у Украјини потврдили су и људи који су некада... 12.08.2025, Sputnik Србија
2025-08-12T09:00+0200
2025-08-12T09:00+0200
2025-08-12T10:04+0200
русија
русија
русија – политика
специјална војна операција у украјини – вести
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111318/40/1113184052_0:194:2951:1854_1920x0_80_0_0_6a7919ca07b4089ef16d127dc2fa8fd1.jpg
Рајан Хартвиг, узбуњивач на Фејсбуку*, коаутор књиге „Иза маске Фејсбука: Шокантна прича узбуњивача о пристрасности и цензури великих технолошких компанија“ и један од инсајдера Фејсбука у оквиру пројекта Веритас, говорио је за Спутњик управо о овоме.Иако његова стручност није Гугл, како је навео, као амерички цивил, застрашујуће му је колико је лако претражити војне базе и у Сједињеним Државама и у Русији. Фејсбук, такође, може утицати на ратове дозвољавањем или забраном одређених објава, каже Хартвиг. На пример, 2022. године су дозволили објаву која позива на насиље над Русима. Исти аргумент, како даље наводи, би се могао изнети и за Гуглове алате који су коришћени за праћење руских конвоја. Алати су коришћени за утицање на непријатељство током рата и чини се да велике технолошке компаније нису остале потпуно неутралне.Ако су технолошке компаније директно укључене у стране ратове и подстичу непријатељства, онда би можда Женевску конвенцију требало изменити како би се забранило њихово учешће или сматрало страним противницима, закључује Хартвиг.И Зак Ворхис, бивши виши софтверски инжењер у Јутјубу и Гуглу, постао је узбуњивач. Како је навео за Спутњик, оно што се често превиђа у дискусијама о великим технолошким компанијама и националној безбедности јесте колико рано се Гуглов Џигсаг уградио у украјински информациони простор. Током протеста на Мајдану, Џигсаг је већ био дигитално на терену, распоређујући „Пројекат Штит“ како би одабрани украјински медији попут „Украјинске правде“ били доступни онлајн и осигуравајући да западне платформе попут Фејсбука и Твитера остану оперативне за организовање демонстрација. У ствари, помогао је у обликовању комуникационе окоснице операције промене режима.Укратко, америчке обавештајне агенције имају документовану историју сарадње са великим технолошким фирмама у зонама сукоба. Гугл Кеш и други слични пројекти требало би да се посматрају као параван за америчке сајбер војне активности, када је то потребно, додаје Ворхис.Жртве дигиталног рата ─ цивилни објекти и информациони системиПрофесор мехатронике на Политехничкој школи Универзитета Сао Пауло и експерт за рачунарску безбедност Маркос Барето, за Спутњик је изјавио да се у савременом свету одвија прави „дигитални рат“, чије жртве првенствено нису људи, већ објекти цивилне инфраструктуре и информациони системи, што овај рат чини готово неприметним обичном човеку, али не и мање опасним.„И Русија (у овом сукобу) има много непријатеља, као и Кина“, тврди експерт, указујући посебно на сајбер-шпијунажу од стране Велике Британије, Француске и других представника Запада, на чијој страни су и огромне технолошке корпорације. Према мишљењу Барета, тренутна технолошка трка у области вештачке интелигенције омогућиће победнику да стекне ненадмашну конкурентску предност, укључујући и у одбрамбеном сектору.Неке од тих технологија већ се тестирају током украјинског сукоба, као што су методе за спречавање и пресретање управљања беспилотним летелицама, као и комуникационе технологије и енкрипције. Психолошке операције и схеме за преваре такође треба посматрати као алате „дигиталног рата“, уверен је експерт.*(Активности „Мета“ - друштвене мреже Фејсбук и Инстаграм забрањене су у Русији као екстремистичке)Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250811/nato-i-tehnoloski-giganti-u-sajber-ratu-protiv-rusije-preko-ukrajine-1188806663.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111318/40/1113184052_110:0:2841:2048_1920x0_80_0_0_93f290fea6485cdbda1dbf3de77ba15d.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести
русија, русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести
Узбуњивачи откривају детаље: На који начин западне технолошке компаније „ратују“ против Русије
09:00 12.08.2025 (Освежено: 10:04 12.08.2025) Да се против Русије уназад 15 година води сајбер рат који је интензивиран од почетка специјалне војне операције у Украјини потврдили су и људи који су некада били запослени у водећим технолошким компанијама.
Рајан Хартвиг, узбуњивач на Фејсбуку*, коаутор књиге „Иза маске Фејсбука: Шокантна прича узбуњивача о пристрасности и цензури великих технолошких компанија“ и један од инсајдера Фејсбука у оквиру пројекта Веритас, говорио је за Спутњик управо о овоме.
Иако његова стручност није Гугл, како је навео, као амерички цивил, застрашујуће му је колико је лако претражити војне базе и у Сједињеним Државама и у Русији.
„За неколико минута сам успео да пронађем неколико војних база у Русији и Америци. Као узбуњивач на Фејсбуку, знам да је руководство било веома свесно геополитике и да ме је обучило о изборним преварама у страним земљама. Имали смо тренинге о изборима на Тајвану, у Шпанији, САД, Канади и многим другим земљама“.
Фејсбук, такође, може утицати на ратове дозвољавањем или забраном одређених објава, каже Хартвиг. На пример, 2022. године су дозволили
објаву која позива на насиље над Русима.
„Обично је ово кршење њихових политика и то је нешто што сам лично спроводио. Међутим, чини се да могу да направе изузетке кад год пожеле. Поред тога, може се изнети аргумент да би Фејсбук и друге технолошке компаније могле да крше Женевску конвенцију због директног учешћа у непријатељствима“.
Исти аргумент, како даље наводи, би се могао изнети и за Гуглове
алате који су коришћени за праћење руских конвоја. Алати су коришћени за утицање на
непријатељство током рата и чини се да велике технолошке компаније нису остале потпуно неутралне
.„У мају 2024. године, сведочио сам пред законодавним телом државе Тексас о страном утицају Фејсбука. Седам месеци касније, Марк Закерберг је присуствовао Трамповој инаугурацији, сада наизглед Трампов савезник, упркос његовој платформи којом је некада забранио председника. Треба учинити више како би се осигурало да гиганти друштвених медија попут Гугла и Фејсбука не постану продужетак војске. У доба информационог ратовања, чини се да границе између технолошких компанија и војних сила постају све замагљеније“.
Ако су технолошке компаније директно укључене у стране ратове и подстичу непријатељства, онда би можда Женевску конвенцију требало изменити како би се забранило њихово учешће или сматрало страним противницима, закључује Хартвиг.
И Зак Ворхис, бивши виши софтверски инжењер у Јутјубу и Гуглу, постао је узбуњивач. Како је навео за Спутњик, оно што се често превиђа у дискусијама о великим технолошким компанијама и националној безбедности јесте колико рано се Гуглов Џигсаг уградио у украјински информациони простор.
Током протеста на Мајдану, Џигсаг је већ био дигитално на терену, распоређујући „Пројекат Штит“ како би одабрани украјински медији попут „Украјинске правде“ били доступни онлајн и осигуравајући да западне платформе попут Фејсбука и Твитера остану оперативне за организовање демонстрација. У ствари, помогао је у обликовању комуникационе окоснице операције промене режима.
„Након промене режима 2014. године, Џигсагов отисак у Украјини се није смањио - већ се проширио. До 2016. године, Гугл је увелико покренуо Џигсаг, са изјашњеном мисијом „унапређења грађанског дискурса“ користећи вештачку интелигенцију као наративну контролу. Остатак Гугловог алата додаје још један слој могућности. Геопросторне услуге попут Гугл мапа и Земље могу се користити за праћење промена инфраструктуре, праћење кретања возила или трупа и извлачење обавештајних података са терена из слика прикупљених од стране корисника. У међувремену, Гугл Глобал Кеш сервери – физички уграђени дубоко у локалне интернет мреже – пружају ненадмашну тачку гледишта. Са удаљеним администраторским приступом, они могу мапирати мрежну архитектуру, анализирати токове саобраћаја и потенцијално деловати као предње сајбер позиције“, каже инжењер.
Укратко, америчке обавештајне агенције имају документовану историју сарадње са великим технолошким фирмама у зонама сукоба. Гугл Кеш и други слични пројекти требало би да се посматрају као параван за америчке сајбер војне активности, када је то потребно, додаје Ворхис.
Жртве дигиталног рата ─ цивилни објекти и информациони системи
Професор мехатронике на Политехничкој школи Универзитета Сао Пауло и експерт за рачунарску безбедност Маркос Барето, за Спутњик је изјавио да се у савременом свету одвија прави „дигитални рат“, чије жртве првенствено нису људи, већ објекти цивилне инфраструктуре и информациони системи, што овај рат чини готово неприметним обичном човеку, али не и мање опасним.
„И Русија (у овом сукобу) има много непријатеља, као и Кина“, тврди експерт, указујући посебно на сајбер-шпијунажу од стране Велике Британије, Француске и других представника Запада, на чијој страни су и огромне технолошке корпорације.
„Системи вештачке интелигенције су само видљиви врх леденог брега“, прецизирао је он.
Према мишљењу Барета, тренутна технолошка трка у области вештачке интелигенције омогућиће победнику да стекне ненадмашну конкурентску предност, укључујући и у одбрамбеном сектору.
Неке од тих технологија већ се тестирају током украјинског сукоба, као што су методе за спречавање и пресретање управљања беспилотним летелицама, као и комуникационе технологије и енкрипције. Психолошке операције и схеме за преваре такође треба посматрати као алате „дигиталног рата“, уверен је експерт.
*(Активности „Мета“ - друштвене мреже Фејсбук и Инстаграм забрањене су у Русији као екстремистичке)