00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
21:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Оцокољић – до даљег
06:57
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Модно путовање кроз српску историју
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Бити или не бити за Украјину – може ли проћи нова превара Зеленског
17:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Породично“: Кућни буџет – како да планирамо и водимо породичне финансије
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Јединствена биљка расте на Балкану: Лековита, уносна, а гаји је једна новопазарска породица /фото/

© Фото : Unsplash/Ramadhan Azmiцрни гоџи
црни гоџи - Sputnik Србија, 1920, 19.08.2025
Пратите нас
Породица Скендеровић код Новог Пазара негује више од 500 садница црних гоџи бобица, једне од најређих бобица на Балкану. Црне гоџи бобице познате су по лековитим својствима, а такође имају готово непостојећу конкуренцији у Србији, што овај породични пластеник чини изузетним.
Већина људи гоџи бобице познаје по црвеној боји и оријенталном пореклу, али у једном пластенику на ободу Новог Пазара расте црна верзија те биљке, која је много ређа, много захтевнија и, како тврде узгајивачи, много моћнија по здравље.
Породица Скендеровић – отац Рашо, син Дамир, супруга и снаха – свакодневно негује више од 500 садница црног гоџија, јединствених у региону.
„Ја не знам ништа на свету што тако добро подиже крвну слику као црна гоџи бобица“, каже Рашо Скендеровић, преноси Регионална информативна новинска агенција (РИНА).

Најчешћи купци људи оболели од карцинома

Црна гоџи бобица у Србији још није на званичној сортној листи, па се води под „бобичасто воће“. Иако без државног признања, тражња за овим воћем је све већа – најчешћи купци су људи оболели од карцинома.
„Највише ми долазе болесни људи. Сушимо бобицу, мељемо је, мешамо с домаћим медом. Правимо и чај од листа, који помаже јетри и крвној слици“, прича Рашо Скендеровић.
Њихова производња је строго органска – без хемикалија, искључиво уз стајњак, коприву и природна ђубрива од голубова и кокошака.
За разлику од црвене варијанте, црне гоџи бобице беру се пинцетом.
„Бобице су ситне, нежне, не трпе додир руком. А вода је посебна прича – не сме ни кап да претера. Ако корен легне у воду – готово, биљка се суши“, објашњава Рашо Скендеровић.
Ове године очекују и до 170 килограма рода, што је велики успех за засад који постоји тек четири године.

„Експериментална лабораторија“и породични бизнис

Када је почињао 2021. Рашо Скендеровић је био пионир.
„Литературе није било, нико у Србији озбиљно то није радио. Сâм сам тестирао две методе гајења у истом пластенику, упоређивао, бележио. Учио сам из грешака“, прича овај вредни Новопазарац.
Данас је његов пластеник „експериментална лабораторија“ и породични бизнис. Црне гоџи бобице чак су послате и на испитивање Пољопривредном факултету у Београду, где су научници заинтересовани да проуче њихов састав и потенцијал у борби против тешких болести.
У пластенику раде сви – заливају, ђубре, окопавају. Сина Дамира је посебно изненадила чињеница да биљка истовремено на истој грани цвета, рађа и зри.
„То нисам видео нигде. Фасцинантно је. На једној грани имате пупољак, цвет и зрелу бобицу. Сваки дан береш понешто – сазрева постепено, не све одједном“, објашњава он.
Иако не постоји откупна мрежа, тржиште се проналази самостално. Људи зову, распитују се, долазе да купе биљке за баште, терасе, па чак и да започну озбиљну производњу.
„Ја сам кренуо први. И поносан сам на то“, истиче Рашо Скендеровић, пренео је Б92.
У земљи у којој су многи воћари окренути малинама, купинама и аронији, Скендеровићи су направили храбар искорак – према неистраженој биљци, у коју верују, пре свега због њеног здравственог потенцијала.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала