Ђедовић-Хандановић: Дијалог Путина и Трампа може да смањи притисак на НИС
© Sputnik / Stringer
/ Пратите нас
Дијалог између руског и америчког председника, Владимира Путина и Доналда Трампа, може да допринесе слабљењу притиска на српски енергетски сектор, изјавила је руске медије Дубравка Ђедовић-Хандановић, министар рударства и енергетике Србије.
"Република Србија поздравља разговоре на високом нивоу између руског председника Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа на Аљасци, који су показали посвећеност окончању сукоба у Украјини. Интерес Републике Србије је да се што пре постигне трајно и одрживо решење, будући да се од 2022. године суочавамо са озбиљним политичким и економским изазовима због нашег доследног става по овом питању", рекла је она.
Како је навела, санкције Европске уније против Русије негативно су утицале на активности српског нафтног гиганта НИС због руског учешћа у капиталу компаније.
"Компанија се, ипак,успешно носила са тим изазовима, а безбедност снабдевања није угрожена ни у једном тренутку", напоменула је Ђедовић-Хандановић.
Ситуација се закомпликовала након што је Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ) Министарства финансија САД 10. јануара увела санкције против Нафтне индустрије Србије. Званични Београд је до сада обезбедио неколико одлагања примене ових санкција.
Ђедовић-Хандановић је истакла да је куповина сирове нафте постала тежа, али да је снабдевање настављено, цене су остале стабилне, а грађани нису осетили поремећаје.
"Надамо се да ће наставак преговора на високом нивоу допринети напретку и постизању споразума који би могао да позитивно утиче на отклањање неизвесности и уклањање компаније НИС са листе санкција", нагласила је Ђедовић-Хандановић.
Руски гас је омогућио Србији да гарантује непрекидно снабдевање становништва и привреде на врхунцу енергетске кризе, додала је.
Према њеним речима, Москва је „дугогодишњи и важан партнер“ Београда у енергетском сектору.
„Упркос бројним изазовима, од којих многи не зависе искључиво од наших земаља, сарадња је била ефикасна и обострано корисна“, напоменула је Ђедовић-Хандановић.
Додала је да су преговори са „Гаспромом“ о новом дугорочном споразуму о испоруци гаса у току. Прецизирала је да „остаје да се утврде само појединачни елементи будућег споразума“.
Поред тога, шеф Министарства енергетике је назначила да је после дугог чекања почело проширење подземног складишта гаса „Банатски двор“, што је претходно договорено са руским партнерима.
„Повећање обима складиштења на нашој територији је од кључног значаја за енергетску безбедност у променљивим геополитичким условима“, нагласила је Ђедовић-Хандановић.
Она је подсетила да је један од приоритетних пројеката у енергетском сектору изградња нафтовода Србија-Мађарска.
„Уз подршку влада Русије и Мађарске, моћи ћемо да се повежемо са нафтоводом ‘Дружба’ и тиме обезбедимо додатни правац за испоруку нафте“, објаснила је Ђедовић-Хандановић.
Она је истакла да Србија наставља да води енергетски суверену политику, а „сарадња са Руском Федерацијом у енергетском сектору заснива се на дугорочном поверењу и заједничким интересима“.
Нафтовод Србија-Мађарска
У фебруару је мађарска влада објавила да ће уложити 320 милиона евра током три године у изградњу нафтовода којим би Србија могла да добија сирову нафту која долази из Русије путем нафтовода „Дружба“. Капацитет нафтовода биће око 5 милиона тона годишње. Како је раније известио мађарски министар спољних послова Петер Сијарто, већ је спроведена студија изводљивости за пројекат, који предвиђа полагање 180 км цеви у Мађарској и 120 км у Србији, као и изградњу контролно-мерне станице на граници између две земље.
Погледајте и:
