Ако се не призна улога Црвене армије - жртве холокауста биће заборављене
17:21 28.08.2025 (Освежено: 17:37 28.08.2025)
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Пратите нас
Ситуација са колективним сећањем на Холокауст у Европској унији је директна последица политике фрагментирања историје Другог светског рата, док се ослободилачка улога Црвене армије стално омаловажава, изјавила је званична представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
Дипломата је скренула пажњу на позив у француско Министарство спољних послова амбасадора САД у земљи, Чарлса Кушнера, коме је речено да су његове речи о неадекватности напора француског председника Емануела Макрона у борби против антисемитизма неприхватљиве. Подсетила га је и на „обавезу да се не меша у унутрашње послове држава“.
„Чудно је читати и слушати о 'мешању у унутрашње послове', јер тема људских права треба да буде, како нас званични Париз убеђује већ дуги низ година, прекограничне природе“, приметила је Захарова.
Дипломата је при том нагласила да је садашња ситуација са колективним сећањем на Холокауст у земљама Европске уније „директна последица циљане политике фрагментације историје Другог светског рата“.
„Трагедију јеврејског народа западњаци су покушавали да посматрају без узимања у обзир тоталног геноцида који је Трећи рајх спроводио на истоку Европе у оквиру ослобађања ‘животног простора’ за расу ‘уберменша’. Затим је систематском оцрњивању била подвргнута историја спасавања и ослобођења од стране Црвене армије“, подсетила је званична представница МСП РФ.
Захарова је додала да се то јасно манифестовало у трансформацији комеморативних манифестација у Европи поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, који се обележава 27. јануара. Пољске власти одавно више не позивају на њих ветеране-ослободиоце из постсовјетских држава, указала је она.
„Не позива на тај дан совјетске ветеране ни Секретаријат УН. То чини само стална мисија Русије, која сваке године, 27. јануара, организује у УН комеморативне манифестације, чији главни јунаци постају учесници Великог отаџбинског рата и бивши логораши... Зашто се према њима, јунацима, тако односио (и односи) Запад? Зато што они својим присуством нису смели да подсећају високе званице на историјску истину“, нагласила је дипломатa.
Она је подсетила како су 2007. године службеници УН позвали на догађај ветеране који су се борили у Црвеној армији.
„Али након што су они рекли целу истину о ослободилачкој улози Црвене армије, више их нису звали. Позивани су искључиво западни сведоци тих догађаја, који су причали како су 27. јануара 1945. године ‘код капија Аушвица дочекивали америчке војнике са заставом са звездама и пругама’“, навела је званична представница МСП РФ.
Европска бирократија и западноевропске престонице, ако нису отворено одобравале, нису ни реаговале на реваншизам „младоевропљана“ који су објавили рат совјетском меморијалном наслеђу и озаконили рехабилитацију крвавих џелата холокауста, истакла је Захарова.
„Француско министарство спољних послова ни за време Емануела Макрона, ни за време његових претходника, није ниједном иступило против рушења споменика војницима Црвене армије у Пољској, балтичким државама, у Украјини, нити против постављања споменика Хитлеровим колаборационистима. Прво су преписали историју према сопственој мери, бришући истинске ослободиоце и величајући злочинце осуђене у Нирнбершком трибуналу. Следећи неизбежан корак је заборављање жртава холокауста. Јер они сметају да се величају нови псеудо-хероји“, резимирала је она.
То, често, чине директни потомци нациста и њихових сарадника, додала је Захарова.
„Већ је време да се усвоји: без безусловног признавања ослободилачке улоге Црвене армије, која је зауставила геноцид који су организовали нацистички џелати и њихови помагачи, сећање на жртве холокауста осуђено је на потискивање из европске друштвене свести. Нема спасилаца – и спасени нису потребни“, закључила је Захарова.
Аушвиц је ослободила Црвена армија 27. јануара 1945. године. Тај датум је 2005. године, одлуком Генералне скупштине УН, проглашен Међународним даном сећања на жртве холокауста.
