https://sputnikportal.rs/20250831/kako-je-tramp-na-jos-jednoj-tacki-u-svetu-postao-mirotvorac-video-1189488161.html
Како је Трамп на још једној тачки у свету постао „миротворац“ /видео/
Како је Трамп на још једној тачки у свету постао „миротворац“ /видео/
Sputnik Србија
Посредовања америчког председника у потписивању необавезујућих меморандума или декларација, које он касније представља као историјске мировне договоре, већ... 31.08.2025, Sputnik Србија
2025-08-31T16:44+0200
2025-08-31T16:44+0200
2025-08-31T16:44+0200
свет
свет
свет – политика
емисија „пророк“
анализе и мишљења
јерменија
азербејџан
доналд трамп
коментари и аналитика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/13/1189117131_0:0:2892:1628_1920x0_80_0_0_a6acdd58c7c39506f02b75039e10c511.jpg
Громогласно се преко медија и друштвених мрежа саопшти како је некакав крупан геополитички проблем решен, политички лидери две сукобљене стране свечано потпишу документ у Белој кући, а Доналд Трамп се самопрогласи за гарант мира и стабилности. И ваљда због тога – опет се заврти прича о очекиваној Нобеловој награди за мир.Увек исти сценариоИзгледа како је овај клише почео да се обликује још 2020. године, у Трамповом првом мандату, када су такозвани „Вашингтонски споразум“ сепаратно са америчким председником потписали Александар Вучић и одавно заборављени Авдулах Хоти.Исти сценарио виђен је приликом трилатералног сусрета у Вашингтону са Илхамом Алијевим и Николом Пашињаном. И поред громогласних изјава, заједничких фотографија из Овалне собе и Трамповог самохвалисања, читајући потписано није до краја јасно нити шта се то ново и епохално одиграло на том састанку, нити какве ће последице свега бити.Прво, споразум о међусобном признању и успостављању дипломатских односа министри спољних послова Азербејџана и Јерменије завршили су још у марту 2025. године, након дугих преговора који су суштински започели руским посредовањем у нимало лаким послератним околностима. Тај споразум тек треба да буде ратификован у парламентима обе државе, а како ће тај процес тећи велико је питање.Председник Азербејџана и премијер Јерменије су стављањем својих потписа на заједничко саопштење са Трампом подржали убрзавање процеса ратификације, али они су и до сада били укључени у његово састављање и обликовање, тако да за овим додатним истицањем подршке није било неке реалне потребе.Са ратификацијом двостраног споразума биће посебних проблема у Јеревану, пошто се у њему ипак фаворизују интереси Азербејџана. Уопште, делује како је из преговора о споразуму азербејџанска дипломатија изашла као апсолутни победник и да је ово још један у низу политичких пораза Пашињана. Изгледа и како је Пашињан потрчао у Вашингтон како би тај пораз сакрио, представио га у другачијем светлу и амортизовао незадовољство јерменске јавности. Јер, сада ето амерички председник нешто гарантује и још обећава инвестиције.Само без јерменског идентитетаРуски истраживач Николај Силајев добро примећује да је у овом споразуму „главна гаранција да Јерменија никада, ни под којим околностима и ни под каквим изговором, неће помињати јерменски идентитет Нагорно Карабаха“. Због тога, ратификација повлачи за собом и промене Декларације о независности из 1990. године, а која је послужила као основа за писање јерменског устава и избацивање спорних формулација (у шестом пасусу уводног дела декларације експлицитно се помиње Нагорно Карабах), што је не само у политичком, већ и у историјском смислу спорно за јерменско друштво или макар за део друштва. Пашињанова кампања како он „доноси мир“ неопходан за даљи економски развој можда и послужи за једне изборе, али не и након њих.На такав начин признаће се како Јерменија никада у будућности неће потраживати територију Нагорно Карабаха, али и да Арцах никада није припадао Јерменима. Што је солидна основа да се даље зида теза о Јерменима као окупаторима Нагорно Карабаха и агресорима који су запоседали туђе земље.Такође, словом споразума Јерменија се одриче да јој савезници војно помогну у решавању било каквих пограничних сукоба (у том смислу Јерменија се одриче и помоћи партнера из савеза којима данас припада, али и савеза којима може припадати у будућности – ма шта се под тим подразумевало), а обавезује се и да неће дозволити било какво деловање, укључујући и информативно против друге стране.Наравно, ова обавеза је обострана, тако нешто неће дозволити ни Азербејџан, но овде је поента у нечем другом: Јермени су изгубили последњи рат, Јереван је препун избеглица из Степанакерта који ће захтевати своја права, очекивано водити правне и политичке спорове против Бакуа, а јерменске власти мораће, по слову споразума, активно да гуше њихове иницијативе и забрањују акције уперене против Азербејџана.Како ће то утицати на унутрашњу стабилност у Јерменији, није нужно посебно наглашавати. Такође, споразумом не могу бити баш најзадовољнији ни у Бакуу, јер се нигде не спомиње питање Зангезурског коридора, трансверзале која би повезивала главну територију Азербејџана са ексклавом Нахчиван.Испоставило се да изградња те трансверзале (друмско-железничког коридора и касније гасовода) дужине 40 км уз јерменско-иранску границу представља тешко решив проблем са становишта међународног права и уређења међусобних обавеза и одговорности.Важан коридорИз овог разлога сусрет у Вашингтону био је опција и за азербејџанског председника, који је 2022. године смело најављивао да је коридор већ „постао стварност“ и зато покренуо огромне инвестиционе захтеве у том делу Азербејџана (како би се све припремило за коначну фазу изградње недостајућих 40 км преко територије Јерменије).Иако се коридор не помиње у билатералном споразуму између Азербејџана и Јерменије, он се помиње у две тачке заједничког саопштења Алијева, Пашињана и Трампа. У тачки 3. наводи се како ће коридор бити успостављен „на основу поштовања суверенитета, територијалног интегритета и јурисдикције држава. Ови напори треба да обухвате несметану повезаност између главног дела Републике Азербејџан и њене Нахчиванске Аутономне Републике преко територије Републике Јерменије, уз реципрочне користи за међународну и унутардржавну повезаност Републике Јерменије“.Тиме се потврђује како неће бити „екстериторијалности коридора“, односно азербејџански закони не могу се односити на управљање инфраструктурном јединицом у Јерменији, што је иначе став на ком инсистира Јереван и за који је до сада имао недвосмислену подршку Француске.Већ је објашњено да то подразумева формирање посебног (приватног) конзорцијума, који би управљао коридором и пословао на профитној основи. Ипак, нити је извесно који су инвестициони фондови заинтересовани за улагање у Зангезур (најзаинтересованији су азербејџански, ирански и кинески инвеститори, што није решење или за Јермененију или за САД), нити како ће решити питање спровођења јерменских закона на приватном коридору у региону са врло осетљивим географским положајем (на граници са Ираном, у непосредној близини Турске). Недоследност у тексту заједничког саопштења уочава се и у одредници како се морају поштовати границе свих бивших совјетских република, пошто је у исто време Трамп говорио о прекрајању украјинских граница.Политички значај договораУглавном, оно што се одиграло у Вашингтону, а тиче се Азербејџана и Јерменије – има свој политички значај. Краткорочни или дугорочни значај, то ће већ време показати, јер та ствар зависи од формално-правне димензије свега и даљег спровођења билатералног споразума између Бакуа и Јеревана.У формално-правном смислу, заједничка декларација не значи готово ништа, а чак се и понуђеним фразама и констатацијама нико није експлицитно обавезао на било шта. Сарађиваће, улагаће напоре, све у циљу општег благостања и мира у региону.Састанак, као и потписани документ, били су потребни свим учесницима. Трамп је миротворац, Алијев у присуству америчког председника враћа на дневни ред тему Зангезурског коридора, а Пашињан амортизује незадовољство јавности због садржаја билатералног споразума којој сада обећава како „стиже Трамп“ са милијардама долара.А шта ће од свега овога бити у пракси и како ће се даље обликовати азербејџанско-јерменски односи, зависиће колико од регионалне безбедносне динамике и читавог низа фактора који на њу утичу, толико и од унутрашње стабилности у обе државе.
јерменија
азербејџан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
свет, свет – политика, емисија „пророк“, анализе и мишљења, јерменија, азербејџан, доналд трамп, коментари и аналитика
свет, свет – политика, емисија „пророк“, анализе и мишљења, јерменија, азербејџан, доналд трамп, коментари и аналитика
Како је Трамп на још једној тачки у свету постао „миротворац“ /видео/
Посредовања америчког председника у потписивању необавезујућих меморандума или декларација, које он касније представља као историјске мировне договоре, већ постају ствар клишеа.
Громогласно се преко медија и друштвених мрежа саопшти како је некакав крупан геополитички проблем решен, политички лидери две сукобљене стране свечано потпишу документ у Белој кући, а Доналд Трамп се самопрогласи за гарант мира и стабилности. И ваљда због тога – опет се заврти прича о очекиваној Нобеловој награди за мир.
Изгледа како је овај клише почео да се обликује још 2020. године, у Трамповом првом мандату, када су такозвани „Вашингтонски споразум“ сепаратно са америчким председником потписали Александар Вучић и одавно заборављени Авдулах Хоти.
Исти сценарио виђен је приликом трилатералног сусрета у Вашингтону са Илхамом Алијевим и Николом Пашињаном. И поред громогласних изјава, заједничких фотографија из Овалне собе и Трамповог самохвалисања, читајући потписано није до краја јасно нити шта се то ново и епохално одиграло на том састанку, нити какве ће последице свега бити.
Прво, споразум о међусобном признању и успостављању дипломатских односа министри спољних послова Азербејџана и Јерменије завршили су још у марту 2025. године, након дугих преговора који су суштински започели руским посредовањем у нимало лаким послератним околностима. Тај споразум тек треба да буде ратификован у парламентима обе државе, а како ће тај процес тећи велико је питање.
Председник Азербејџана и премијер Јерменије су стављањем својих потписа на заједничко саопштење са Трампом подржали убрзавање процеса ратификације, али они су и до сада били укључени у његово састављање и обликовање, тако да за овим додатним истицањем подршке није било неке реалне потребе.
Са ратификацијом двостраног споразума биће посебних проблема у Јеревану, пошто се у њему ипак фаворизују интереси Азербејџана. Уопште, делује како је из преговора о споразуму азербејџанска дипломатија изашла као апсолутни победник и да је ово још један у низу политичких пораза Пашињана. Изгледа и како је Пашињан потрчао у Вашингтон како би тај пораз сакрио, представио га у другачијем светлу и амортизовао незадовољство јерменске јавности. Јер, сада ето амерички председник нешто гарантује и још обећава инвестиције.
Само без јерменског идентитета
Руски истраживач Николај Силајев добро примећује да је у овом споразуму „главна гаранција да Јерменија никада, ни под којим околностима и ни под каквим изговором, неће помињати јерменски идентитет Нагорно Карабаха“. Због тога, ратификација повлачи за собом и промене Декларације о независности из 1990. године, а која је послужила као основа за писање јерменског устава и избацивање спорних формулација (у шестом пасусу уводног дела декларације експлицитно се помиње Нагорно Карабах), што је не само у политичком, већ и у историјском смислу спорно за јерменско друштво или макар за део друштва. Пашињанова кампања како он „доноси мир“ неопходан за даљи економски развој можда и послужи за једне изборе, али не и након њих.
На такав начин признаће се како Јерменија никада у будућности неће потраживати територију Нагорно Карабаха, али и да Арцах никада није припадао Јерменима. Што је солидна основа да се даље зида теза о Јерменима као окупаторима Нагорно Карабаха и агресорима који су запоседали туђе земље.
Такође, словом споразума Јерменија се одриче да јој савезници војно помогну у решавању било каквих пограничних сукоба (у том смислу Јерменија се одриче и помоћи партнера из савеза којима данас припада, али и савеза којима може припадати у будућности – ма шта се под тим подразумевало), а обавезује се и да неће дозволити било какво деловање, укључујући и информативно против друге стране.
Наравно, ова обавеза је обострана, тако нешто неће дозволити ни Азербејџан, но овде је поента у нечем другом: Јермени су изгубили последњи рат, Јереван је препун избеглица из Степанакерта који ће захтевати своја права, очекивано водити правне и политичке спорове против Бакуа, а јерменске власти мораће, по слову споразума, активно да гуше њихове иницијативе и забрањују акције уперене против Азербејџана.
Како ће то утицати на унутрашњу стабилност у Јерменији, није нужно посебно наглашавати. Такође, споразумом не могу бити баш најзадовољнији ни у Бакуу, јер се нигде не спомиње питање Зангезурског коридора, трансверзале која би повезивала главну територију Азербејџана са ексклавом Нахчиван.
Испоставило се да изградња те трансверзале (друмско-железничког коридора и касније гасовода) дужине 40 км уз јерменско-иранску границу представља тешко решив проблем са становишта међународног права и уређења међусобних обавеза и одговорности.
Из овог разлога сусрет у Вашингтону био је опција и за азербејџанског председника, који је 2022. године смело најављивао да је коридор већ „постао стварност“ и зато покренуо огромне инвестиционе захтеве у том делу Азербејџана (како би се све припремило за коначну фазу изградње недостајућих 40 км преко територије Јерменије).
Иако се коридор не помиње у билатералном споразуму између Азербејџана и Јерменије, он се помиње у две тачке заједничког саопштења Алијева, Пашињана и Трампа. У тачки 3. наводи се како ће коридор бити успостављен „на основу поштовања суверенитета, територијалног интегритета и јурисдикције држава. Ови напори треба да обухвате несметану повезаност између главног дела Републике Азербејџан и њене Нахчиванске Аутономне Републике преко територије Републике Јерменије, уз реципрочне користи за међународну и унутардржавну повезаност Републике Јерменије“.
Тиме се потврђује како неће бити „екстериторијалности коридора“, односно азербејџански закони не могу се односити на управљање инфраструктурном јединицом у Јерменији, што је иначе став на ком инсистира Јереван и за који је до сада имао недвосмислену подршку Француске.
Међутим, у тачки 4. се наговештава врло оригинално решење за управљање коридором: „Република Јерменија ће сарађивати са Сједињеним Америчким Државама и међусобно одређеним трећим странама како би успоставила оквир за пројекат повезивања - Трампов пут за међународни мир и просперитет (TRIPP) на територији Републике Јерменије. Потврђујемо нашу одлучност да у доброј вери наставимо напоре како бисмо овај циљ постигли на најбржи начин“.
Већ је објашњено да то подразумева формирање посебног (приватног) конзорцијума, који би управљао коридором и пословао на профитној основи. Ипак, нити је извесно који су инвестициони фондови заинтересовани за улагање у Зангезур (најзаинтересованији су азербејџански, ирански и кинески инвеститори, што није решење или за Јермененију или за САД), нити како ће решити питање спровођења јерменских закона на приватном коридору у региону са врло осетљивим географским положајем (на граници са Ираном, у непосредној близини Турске). Недоследност у тексту заједничког саопштења уочава се и у одредници како се морају поштовати границе свих бивших совјетских република, пошто је у исто време Трамп говорио о прекрајању украјинских граница.
Политички значај договора
Углавном, оно што се одиграло у Вашингтону, а тиче се Азербејџана и Јерменије – има свој политички значај. Краткорочни или дугорочни значај, то ће већ време показати, јер та ствар зависи од формално-правне димензије свега и даљег спровођења билатералног споразума између Бакуа и Јеревана.
У формално-правном смислу, заједничка декларација не значи готово ништа, а чак се и понуђеним фразама и констатацијама нико није експлицитно обавезао на било шта. Сарађиваће, улагаће напоре, све у циљу општег благостања и мира у региону.
Састанак, као и потписани документ, били су потребни свим учесницима. Трамп је миротворац, Алијев у присуству америчког председника враћа на дневни ред тему Зангезурског коридора, а Пашињан амортизује незадовољство јавности због садржаја билатералног споразума којој сада обећава како „стиже Трамп“ са милијардама долара.
А шта ће од свега овога бити у пракси и како ће се даље обликовати азербејџанско-јерменски односи, зависиће колико од регионалне безбедносне динамике и читавог низа фактора који на њу утичу, толико и од унутрашње стабилности у обе државе.
