https://sputnikportal.rs/20250911/kometa-koja-ce-u-suncev-sistem-uci-u-oktobru---cudnija-nego-sto-se-mislilo-video-1189994207.html
Комета која ће у Сунчев систем ући у октобру - чуднија него што се мислило /видео/
Комета која ће у Сунчев систем ући у октобру - чуднија него што се мислило /видео/
Sputnik Србија
Међузвездана комета 3I/ATLAS, која ће кроз наш Сунчев систем пролетети крајем октобра, нимало није као други „међузвездани посетиоци“ које смо до сада имали... 11.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-11T11:56+0200
2025-09-11T11:56+0200
2025-09-11T11:56+0200
наука и технологија
наука и технологија
свемир
комета
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/01/1130327080_0:0:2560:1440_1920x0_80_0_0_5deb8dc4770f579593039f4a18fd43ec.jpg
Наиме, све више истраживања астронома широм света, као и посматрања која су забележили свемирски телескопи Хабл, Џејмс Веб, TEСС и СПХЕРЕКС компаније НАСА и ЕСА, показују да 3I/ATLAS не само да активно испушта гасове много пре него што смо је видели, већ њена атмосфера има већи удео угљен-диоксида него што је уобичајено за комете или друге свемирске путнике, стоји у чланку објављеном на сајту Универзитета Корнел. Комета је, подсетимо, први пут привукла пажњу јавности почетком јула. Од тада је научници пажљиво прате и проучавају, а најближе Сунцу ће проћи 29. октобра пре него што напусти наш систем. Ово пажљиво праћење, уз све расположиве уређаје, омогућава нам да је боље упознамо чак и пре него што се приближи Земљи. Између осталог, прикупљени подаци сугеришу да је комета била активна на много већој удаљености него обично. Док већина комета почиње да показује своју активност на удаљености од око пет астрономских јединица од Сунца, ова је већ била активна на удаљености од шест јединица. То значи да је чак и тада била довољно загрејана да лед, који се налази на њеној површини и непосредно испод ње, пређе из залеђеног у гасовито стање и створи атмосферу око саме комете. У свом раду, истраживачи спекулишу да је рана активност комете можда имала везе са њеним саставом. Ту теорију су потом потврдила још два независна мерења, користећи НАСИН свемирски телескоп СПХЕРЕКС и свемирски телескоп Џејмс Веб.Њихова мерења су потврдила да 3I/ATLAS, који има пречник од око 2,8 километара, има атмосферу у радијусу од чак 23 километра. Ово сугерише да су стопе производње угљен-диоксида (који настаје топљењем леда) изузетно високе. Подаци сугеришу да на самој комети угљен-диоксид и вода постоје у односу осам према један, што је међу највећим пропорцијама угљен-диоксида икада забележеним на комети. Ово би могло указивати на то да 3I/ATLAS садржи лед изложен вишим нивоима зрачења него друге комете у Сунчевом систему, или да се формирао близу линије леда CO2 у свом матичном протопланетарном диску, рекли су истраживачи у свом раду. Научници ће наставити да посматрају комету, а уређаји који тренутно посматрају Марс могли би им помоћи. Наиме, комета би требало да прође довољно близу Марса да би је орбитери који круже око Марса могли снимити и боље проучити. Поред тога, уз мало среће, летелица Јуно, која кружи око Јупитера, могла би да наиђе на ову комету у марту 2026. године и да нам пружи још неке информације о њој пре него што заврши своју посету.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, комета, друштво
наука и технологија, свемир, комета, друштво
Комета која ће у Сунчев систем ући у октобру - чуднија него што се мислило /видео/
Међузвездана комета 3I/ATLAS, која ће кроз наш Сунчев систем пролетети крајем октобра, нимало није као други „међузвездани посетиоци“ које смо до сада имали прилику да видимо, показују досадашња посматрања.
Наиме, све више истраживања астронома широм света, као и посматрања која су забележили свемирски телескопи Хабл, Џејмс Веб, TEСС и СПХЕРЕКС компаније НАСА и ЕСА, показују да 3I/ATLAS не само да активно испушта гасове много пре него што смо је видели, већ њена атмосфера има већи удео угљен-диоксида него што је уобичајено за комете или друге свемирске путнике,
стоји у чланку објављеном на сајту Универзитета Корнел.
Комета је, подсетимо, први пут привукла пажњу јавности почетком јула. Од тада је научници пажљиво прате и проучавају, а најближе Сунцу ће проћи 29. октобра пре него што напусти наш систем.
Ово пажљиво праћење, уз све расположиве уређаје, омогућава нам да је боље упознамо чак и пре него што се приближи Земљи. Између осталог, прикупљени подаци сугеришу да је комета била активна на много већој удаљености него обично. Док већина комета почиње да показује своју активност на удаљености од око пет астрономских јединица од Сунца, ова је већ била активна на удаљености од шест јединица. То значи да је чак и тада била довољно загрејана да лед, који се налази на њеној површини и непосредно испод ње, пређе из залеђеног у гасовито стање и створи атмосферу око саме комете.
У свом раду, истраживачи спекулишу да је рана активност комете можда имала везе са њеним саставом. Ту теорију су потом потврдила још два независна мерења, користећи НАСИН свемирски телескоп СПХЕРЕКС и свемирски телескоп Џејмс Веб.Њихова мерења су потврдила да 3I/ATLAS, који има пречник од око 2,8 километара, има атмосферу у радијусу од чак 23 километра. Ово сугерише да су стопе производње угљен-диоксида (који настаје топљењем леда) изузетно високе. Подаци сугеришу да на самој комети угљен-диоксид и вода постоје у односу осам према један, што је међу највећим пропорцијама угљен-диоксида икада забележеним на комети. Ово би могло указивати на то да 3I/ATLAS садржи лед изложен вишим нивоима зрачења него друге комете у Сунчевом систему, или да се формирао близу линије леда CO2 у свом матичном протопланетарном диску, рекли су истраживачи у свом раду.
Научници ће наставити да посматрају комету, а уређаји који тренутно посматрају Марс могли би им помоћи. Наиме, комета би требало да прође довољно близу Марса да би је орбитери који круже око Марса могли снимити и боље проучити. Поред тога, уз мало среће, летелица Јуно, која кружи око Јупитера, могла би да наиђе на ову комету у марту 2026. године и да нам пружи још неке информације о њој пре него што заврши своју посету.
