Ако једете касно, није добро: Шта време оброка говори о вашем здрављу?
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Није битно само шта једемо, већ и када једемо, сугерише ново истраживање. Лонгитудинална студија међународног тима научника показује везу између касног оброка и већег ризика од смртности код старијих особа, постављајући нова питања о томе како време оброка утиче на здравље.
Подаци су прикупљени од 2.945 одраслих особа из британских градова Њукасл и Манчестер између 1983. и 2017. године. Учесници су у време уписа били старости од 42 до 94 године, а испитаници су добровољно попуњавали упитнике о свом здрављу, начину живота и прехрамбеним навикама. Истраживачи су пратили време оброка у односу на физичко и ментално здравље.
Важност времена доручка
Анализа је показала да су учесници временом померали доручак и вечеру касније у току дана, скраћујући укупно време оброка. Ове промене су биле повезане са лошијим здравственим исходима, открила је студија објављена у часопису „Communications Medicine“.
Испитујући укупну смртност, тим је пронашао јасну везу да се за сваки сат кашњења у доручку, шанса за умирање током периода студије повећава за осам до 11 процената.
„Наше истраживање сугерише да промене у времену оброка код старијих особа, посебно време доручка, могу послужити као лако пративи показатељ општег здравља“, објашњава нутрициониста Хасан Дашти са Харвардског медицинског факултета у САД.
Пацијенти и лекари могу користити промене у рутинама оброка као рани знак за откривање основних физичких и менталних здравствених проблема
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Узрок или последица?
Научници упозоравају да касни доручак вероватно није узрок, већ последица лошијег здравља. Лош сан, спорија физичка функција и нагомилани здравствени проблеми могу одложити јутарњи оброк и повећати ризик од смрти, напомињу аутори студије.
„До сада смо имали ограничен увид у то како се време оброка мења у каснијем животу и како ова промена утиче на опште здравље и дуговечност. Наши резултати помажу у попуњавању те празнине показујући да су каснији оброци, посебно одложени доручак, повезани и са здравственим изазовима и повећаним ризиком од смртности код старијих особа“, каже Дашти.
Практична адаптација
Дашти такође истиче потенцијалне примене у клиничкој пракси.
Пацијенти и лекари могу користити промене у рутинама оброка као рани знак за откривање основних физичких и менталних здравствених проблема, напомиње он.
„Подстицање старијих особа да се придржавају доследног времена оброка такође би могло постати део шире стратегије за промоцију здравог старења и дуговечности“, додаје Дашти, пренео је „Њу сајентист“.
Погледајте и:
