Узроци СВО: Историја украјинског конфликта

00:00

01:00

02:00

03:00

04:00

05:00

06:00

07:00

08:00

09:00

10:00

11:00

12:00

13:00

14:00

15:00

16:00

17:00

18:00

19:00

20:00

21:00

22:00

23:00

00:00

01:00

02:00

03:00

04:00

05:00

06:00

07:00

08:00

09:00

10:00

11:00

12:00

13:00

14:00

15:00

16:00

17:00

18:00

19:00

20:00

21:00

22:00

23:00

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Најважнији догађаји из претходних 7 дана

06:30

30 мин

СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ

„Истина (српске) књижевности“

07:00

30 мин

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Најважнији догађаји из претходних 7 дана

13:30

30 мин

ОРБИТА КУЛТУРЕ

Пушкинова медаља српској поезији

16:00

120 мин

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Најважнији догађаји из претходних 7 дана

19:00

30 мин

МИЉАНОВ КОРНЕР

Живковић: Познајем све играче који наступају за Курасао

20:00

60 мин

СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ

Колико истински негујемо културу сећања

21:30

30 мин

ВЕСТИ

Које народе САД сматрају „мање вредним“?

06:30

30 мин

СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ

Домаћа памет и вештачка интелигенција чувају главу

07:00

30 мин

СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ

Колико истински негујемо културу сећања

16:00

30 мин

МИЉАНОВ КОРНЕР

Живковић: Познајем све играче који наступају за Курасао

17:00

60 мин

На програму

Реемитери

Архивска фотографија од 22.1.2014. Учесници акције подршке евроинтеграцијама Украјине током мајдана у Кијеву - Sputnik Србија

Државни преврат у Украјини

Политичку кризу у Украјини изазвали су догађаји Евромајдана. У новембру 2013. године председник Украјине Виктор Јанукович одбио је да потпише Споразум о асоцијацији са Европском унијом, страхујући од нарушавања већ постојећих веза са Русијом. Та одлука изазвала је масовне протесте у Кијеву.

Тромесечни сукоб снага безбедности и демонстраната – међу којима је било много националиста – завршио се десетинама жртава и државним превратом.

У ноћи између 21. и 22. фебруара активисти Евромајдана заузели су владин кварт, преузимајући контролу над зградама парламента, администрације председника и владе. Као резултат државног преврата власт је прешла у руке опозиције. Легитимни председник Виктор Јанукович био је приморан да хитно оде у Русију.

Архивска фотографија од 19.02.2014: Припадници полиције током сукоба са демонстрантима у центру Кијева

Уђи у базу фотографија

Архивска фотографија од 18.02.2014: Припадници полиције током сукоба са демонстрантима у центру Кијева

Уђи у базу фотографија

Архивска фотографија од 22.01.2014: Учесник акције подршке евроинтеграције Украјине у Кијеву

Уђи у базу фотографија

Архивска фотографија: Припадници полиције на Тргу независности у Кијеву током сукоба демонстраната и полиције 19.2.2014.

Уђи у базу фотографија

Архивска фотографија од 19.02.2014: Припадници полиције током сукоба са демонстрантима у центру Кијева

Уђи у базу фотографија

Архивска фотографија од 18.02.2014: Припадници полиције током сукоба са демонстрантима у центру Кијева

Уђи у базу фотографија

Архивска фотографија од 22.01.2014: Учесник акције подршке евроинтеграције Украјине у Кијеву

Уђи у базу фотографија

Прогон руског језика

Архивска фотографија од 16.7.2020. Учесници протеста против закона о продужетку наставе на руском језику у украјинским школама.

Уђи у базу фотографија

Од 2014. године, кијевске власти покренуле су систематске мере против рускојезичног становништва. Донети су закони којима се ограничава употреба руског језика:

- Укинут је Закон о основама државне политике о језику из 2012. године.

- Смањен је број школа у којима се говори руски језик. Од 1. септембра 2020. године школе у којима се говори руски у Украјини прешле су на државни језик.

- Усвојене су измене Закона о телевизији и радио емитовању. Удео програма на украјинском језику на националној и регионалној телевизији и радију повећан је на 75 одсто недељно, а на локалној телевизији и радију на 60 одсто.

- Обустављено је емитовање руских телевизијских канала, забрањено је приказивање руских филмова, забрањени су и уметници који су стављени на „Списак лица која представљају претњу националној безбедности“.

- Усвојен је Закон о обезбеђивању функционисања украјинског језика као државног језика“.

- Усвојени су Закон о аутохтоним народима Украјине и Закон о националним мањинама (заједницама) Украјине, којима су Руси дефинитивно искључени из правне заштите државе.

Прогон Украјинске православне цркве (Московске патријаршије)

Архивска фотографија 11.4.2015: Светоиверски женски манастир и храм свете кнегиње Олге порушени у украјинском гранатирању Доњецка

Прогони Украјинске православне цркве Московске патријаршије су постали норма – заузимани су храмови, а свештенство прогањано.

- Дана 23. септембра 2024. године ступио је на снагу Закон о заштити уставног поретка у сфери деловања верских организација. У Украјини је фактички забрањен рад Украјинске православне цркве.

- Закон о слободи савести и верским организацијама садржи посебан члан којим се забрањује деловање верских организација у Украјини повезаних са Руском православном црквом.

- Кијевско-печерска и Почајевска лавра су заплењене, а неке верске светиње, укључујући мошти светаца, су однете.

- Масовно запленивање цркава. Заплењене су саборне и друге цркве у Ивано-Франковску и Лавову, тако да у овим градовима није остала ниједна црква УПЦ. Власти су одузеле црквеној општини УПЦ сабор Свете Тројице и цркву Преображења господњег у Чернигову. Запленен је мушки манастир Рођења пресвете Богородице у Черкасима.

- Против свештенства и епископа Украјинске православне цркве покренуто је око 180 кривичних поступака. Двадест епископа и свештеника остало је без украјинског држављанства.

- Нови облик репресије против свештенства Украјинске православне цркве је њихова присилна регрутација у Оружане снаге Украјине.

Архивска фотографија од 7.7.2014. Порушена црква у граду Краснодон у Луганску

Уђи у базу фотографија

Архивска фотографија од 18.7.2014. Ситуација у Луганску

Уђи у базу фотографија

Архивска фотографија од 10.8.2015. Порушена купола и кров храма Иверске иконе Богородице женског Доњецког манастира

Архивска фотографија од 7.7.2014. Порушена црква у граду Краснодон у Луганску

Уђи у базу фотографија

Архивска фотографија од 18.7.2014. Ситуација у Луганску

Уђи у базу фотографија

Незадовољство рускојезичног становништва на југоистоку земље

Након преврата 2014. године, избили су бурни протести на истоку земље, где је преовладавало рускојезично становништво, укључујући у Донбасу и на Криму. Становници ових региона захтевали су решавање статуса руског језика и спровођење уставне реформе, па чак и федерализацију Украјине.

У Донбасу је формирана народна самоодбрана.

Одеса

Архивска фотографија од 2.5.2014. Пожар у Дому синдикада у Одеси

Другог маја 2014. године више десетина људи је изгорело у Дому синдиката у Одеси. Присталице Евромајдана разориле су камп активиста који се нису слагали са политиком украјинских власти. Људи су покушали да се сакрију у Дому синдиката, али су опкољени и живи спаљени.

Догађаји у Одеси били су завршна епизода грађанског сукоба присталица нових украјинских власти и противника државног преврата.

Архивска фотографија од 2.5.2014. Пожар у Дому синдиката у Одеси

Архивска фотографија од 2.5.2014. Људи на прозорима током пожара у Дому синдиката у Одеси

Архивска фотографија од 2.5.2014. Тело погинулог у пожару у Дому синдиката у Одеси

Архивска фотографија од 2.5.2014. Пожар у Дому синдиката у Одеси

Архивска фотографија од 2.5.2014. Људи на прозорима током пожара у Дому синдиката у Одеси

Архивска фотографија од 2.5.2014. Тело погинулог у пожару у Дому синдиката у Одеси

Крим

У настојању да заштите своје право на самоопредељење и матерњи језик, становници Крима су на референдуму 16. марта 2014. године убедљивом већином гласали за уједињење са Русијом. Регион је ушао у састав Руске Федерације.

Архивска фотографија од 16.3.2014. Становници Севастопоља на концерту после одржавања референдума о статусу Крима

Уђи у базу фотографија

Проглашење ДНР и ЛНР, гранатирање градова

У пролеће 2014. године на територији Доњецке и Луганске области проглашене су народне републике. Као одговор, украјинске власти су оптужиле становништво за „сепаратизам“ и започеле војну операцију у региону, која је прерасла у права ратна дејства. Против народне самоодбране ангажовани су тенкови и авиони.

Градови као што су Доњецк, Горловка, Луганск и Дебаљцево годинама су били изложени артиљеријским нападима украјинског режима. Разарани су стамбени квартови, болнице, школе.

Архивска фотографија од 15.11.2014. Жена на балкону зграде коју су гранатирале украјинске снаге.

Архивска фотографија од 2.6.2014. Припадници самоодбране односе тело човека погинулог у ваздушном нападу украјинског ваздухопловства на зграду регионалне администрације у Луганску.

Архивска фотографија од 18.1.2015. Жена гледа кроз прозор уништен у украјинском гранатирању Доњецка

Архивска фотографија од 15.11.2014. Жена на балкону зграде коју су гранатирале украјинске снаге.

Архивска фотографија од 18.1.2015. Жена гледа кроз прозор уништен у украјинском гранатирању Доњецка

„Горловска Мадона“

Јединице Оружаних снага Украјине гранатирале су 27. јула 2014. године улице Горловке из вишецевних ракетних бацача „град“. Погинула су 22 цивила. Међу њима и „Горловска Мадона“ – Кристина Жук и њена десетомесечна ћерка Кира. Са девојчицом у наручју мајка је покушавала да побегне, спасавајући се од војника Оружаних снага Украјине. Фотографија на којој је овековечена мртва Кристина, која лежи на трави градског парка, држећи ћерку чврсто у наручју, постала је симбол страшног терора Украјине против народа непокореног Донбаса.

„Горловска Мадона“ - млада Кристина Жук и њена десетомесечна ћерка Кира - једне од многих жртава украјинског гранатирања Горловке 27. јула 2014. године.

У Доњецку је у знак сећања на невине жртве подигнута „Алеја анђела“ – меморијални комплекс посвећен страдалој деци.

Трагедија у Зугресу

Оружане снаге Украјине су 13. августа 2014. године гранатирале плажу у граду Зугресу. На лицу места погинуло је 13 људи. Више од четрдесет је рањено. По сећањима очевидаца, дан је био топао и плажа на реци Кринка била је препуна купача, од којих су многи дошли са малолетном децом. Истрага је показала да је гранатирање плаже у Зугресу изведено из вишецевног ракетног система „смерч“.

Мински споразуми

Мински споразуми представљали су покушај да се заустави оружани сукоб и страдање цивила. Потписани 2014. и 2015. године, уз посредовање Русије, Немачке и Француске, ови споразуми су предвиђали основне мере за решавање ситуације: доношење закона о амнестији за све учеснике грађанског сукоба, признавање ДНР и ЛНР као посебних територија и уношење тог статуса у Устав земље, одржавање избора локалних органа власти итд.

Међутим, ниједна тачка није спроведена. Украјина је систематски кршила договоре. Ни о каквом прекиду ватре и повлачењу украјинског наоружања није било речи: посматрачи ОЕБС-а редовно су бележили артиљеријске нападе украјинских снага на Доњецк и Луганск, укључујући и употребом тешког наоружања. Штавише, Кијев је стално ометао мониторинг ОЕБС-а, онемогућавајући посматрачима приступ појединим подручјима.

Како су касније признали сами европски лидери, споразуми нису ни били потписани ради примене, већ ради добијања времена и јачања украјинске војне моћи. Председник Петар Порошенко је отворено изјављивао да циљ Кијева није мир, већ исцрпљивање противника. Његова злогласна реченица да ће „њихова деца седети у подрумима“ јасно је показивала равнодушност кијевске елите према страдању становника Донбаса.

Архивска фотографија од 11.2.2015. Белоруски председник Александар Лукашенко, председник Русије Владимир Путин, немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Франсоа Оланд и украјински председник Петро Порошенко пре мировних преговора у Минску.

Нови талас сукоба

Доласком Владимира Зеленског на власт у априлу 2019. године настављена је репресивна политика кијевских власти према становницима југоистока Украјине. Седамнаестог фебруара 2022. године изведени су најинтензивнији напади Оружаних снага Украјине у последњим месецима.

Почетак Специјалне војне операције

Русија је 21. фебруара 2022. године признала независност Доњецке и Луганске народне републике, а 24. фебруара председник Русије Владимир Путин објавио је почетак Специјалне војне операције (СВО) у Украјини, као одговор на молбу Донбаса за помоћ.

Циљеви и задаци СВО

Архивска фотографија од 21.2.2022. Председник Русије Владимир Путин током обраћања нацији

Уђи у базу фотографија

Председник је објаснио да је донео такву одлуку ради заштити људи који су били изложени „геноциду од стране кијевског режима“. Владимир Путин (24. фебруара 2022): „Околности од нас захтевају одлучне и хитне мере. Народне републике Донбаса обратиле су се Русији са молбом за помоћ. С тим у вези, у складу са чланом 51, став 7 Повеље УН, уз сагласност Савета Федерације и у складу са ратификованим споразумима о пријатељству и узајамној помоћи са ДНР и ЛНР, донео сам одлуку о спровођењу Специјалне војне операције.“

Главни циљеви СВО су:

- Осигуравање права рускојезичног становништва.

- Легитимизација избора народа.

- Демилитаризација (неутрализација војне претње и одустајање Украјине од планова за улазак у НАТО).

- Денацификација (сузбијање ширења неонацистичке идеологије).

Улазак нових територија у састав Русије

У септембру 2022. године у ДНР, ЛНР, Запорошкој и Херсонској области организовани су референдуми о уласку ових територија у састав Русије. Огромна већина становништва изјаснила се за такав корак. Споразуми о уласку четири региона у састав Русије потписани су 30. септембра те године.

Архивска фотографија од 21.2.2022. Председник Русије Владимир Путин током потписивања указа о признавању ЛНР и ДНР као дела Руске Федерације

Уђи у базу фотографија

Преговарачки процес о постизању решења украјинског сукоба (2022-2026)

Председник Русије Владимир Путин је више пута говорио да се Русија залаже за мирно решење ситуације, али оно које узима у обзир тренутну реалност и решава првобитне узроке сукоба.

Руски лидер је изнео услове за преговоре са Украјином: неутралност, ванблоковски и ненуклеарни статус Украјине, њену демилитаризацију и денацификацију и повлачење трупа са територије Доњецке Народне Републике (ДНР), Луганске Народне Републике (ЛНР), Херсонске и Запорошке области.

Бивши амерички председник Џо Бајден одбио је да преговара са Русијом, док је Доналд Трамп, чак и пре председничких избора у Сједињеним Америчким Државама, инсистирао на дијалогу, обећавајући брзо решавање сукоба, иако је касније своје обећање да ће то учинити „у року од 24 сата“ назвао сарказмом.

Руско-украјински преговори уз посредовање Запада

Фебруар-март 2022. година (Истанбул): Први преговори између Русије и Украјине. Кијев је представљала делегација коју је предводио лидер парламентарне фракције владајуће украјинске странке „Слуга народа“ Давид Арахамија. Руску делегацију предводио је помоћник председника Владимир Медински.

Преговори Русије и Украјине у Истанбулу

Стране су усагласиле прелиминарне услове и принципе прекида ватре и накнадно мировно решење. Пакет споразума је укључивао неутрални статус Украјине, што је подразумевало одустајање од:

приступања НАТО-у
размештања страног војног контингента на својој територији
стварања нуклеарног оружја

Војне вежбе требало је да се спроводе само уз сагласност земаља-гаранта. Заузврат, Кијев је рачунао на међународне безбедносне гаранције сличне члану 5 Северноатлантског уговора (не узимајући у обзир територије Крима, ДНР и ЛНР).

Било је планирано да гаранти споразума буду сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација (Француска, Велика Британија, САД и Кина), као и Немачка, Израел, Италија, Канада, Пољска и Турска.

У време преговора, Русија је обећала да ће смањити војну активност на кијевском и черниговском правцу.

Украјина је саопштила да неће покушавати да војним путем реши кримско питање 15 година и да ће преговарати о статусу полуострва са Русијом. Истовремено, кијевски преговарачи су потврдили жељу своје земље да се придружи Европској унији.

Међутим, сви постигнути споразуми су пропали због акција Кијева и западних земаља које су га подржавале.

Током сусрета са Владимиром Зеленским у Кијеву тадашњи британски премијер Борис Џонсон тврдио је да западне земље "интензивно настоје" да постигну мировни споразум између Москве и Кијева. У априлу те године, Путин је рекао да је Кијев одступио од истанбулских споразума и да су се уместо наставка преговарачког процеса стране суочиле са „провокацијом у Бучи**“.

РУСИЈА

Истражни комитет Русије: Буча је превара и провокација у циљу дискредитације руских војника

4 Април 2022, 10:55

Касније је Арахамија потврдио да му је Џонсон саветовао да одустане од преговора са Русијом. Путин је такође окривио британског премијера за неуспех мировних преговора у Истанбулу, назвавши то апсурдним и тужним.

У септембру 2022. године, Украјина је на законодавном нивоу забранила преговоре са Путином. Раније је сам Зеленски позивао на преговоре, али након потписивања споразума о уласку нових региона (ДНР, ЛНР, Херсонска и Запорошка област) у састав Русије, нагласио је да ће преговоре водити „са већ другим председником Русије“.

Јун 2024. године: Путин објавио нове услове за постизање мира:

повлачење трупа Оружаних снага Украјине из нових региона (Доњецке и Луганске Народне Републике, Херсонске и Запорошке области)
одустајање Украјине од планова за приступање НАТО-у
укидање антируских санкција

Кијев је то назвао ултиматумом.

Година 2025: Интензивирање билатералног дијалога између Русије и Сједињених Држава и преговори у Турској и Саудијској Арабији

У фебруару су Путин и Трамп обавили први телефонски разговор од 2022. године (трајао је сат и по времена). Договорили су се да сарађују и припреме се за лични сусрет.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров и амерички државни секретар Марко Рубио су такође разговарали, а обе стране су поново потврдиле посвећеност обнављању дијалога.

Делегације (Лавров, помоћник руског председника Јуриј Ушаков, Рубио и специјални изасланик америчког председника Стив Виткоф) су у Ријаду одржале преговоре на високом нивоу у трајању од четири и по сата. Стране су се сагласиле да наставе са радом амбасада и започну припреме за преговоре о Украјини.

Путин је 13. марта, 11. априла, 25. априла и 6. августа одржао низ састанака са Трамповим специјалним изаслаником Виткофом. Размењени су сигнали и усаглашени су ставови о Украјини и међународним питањима.

Стивен Виткоф и Владимир Путин - Sputnik Србија

25 апреля 2025. Президент РФ Владимир Путин и спецпосланник президента США по Ближнему Востоку Стивен Уиткофф (слева) во время встречи.

Уђи у базу фотографија

Путин и Трамп су 18. марта одржали још један састанак. Руски лидер је пристао на амерички предлог о 30-дневном међусобном прекиду напада на енергетске објекте и издао је наређење војсци. Договорили су се да започну преговоре о безбедности пловидбе у Црном мору.

У Ријаду су 24. марта одржани преговори о Црноморској иницијативи уз учешће шефа Међународног комитета Савета Федерације Григорија Карасина и саветника директора Федералне службе безбедности (ФСБ) Сергеја Беседе.

У мају 2025. године, Русија је предложила да Украјина обнови директне преговоре, обустављене 2022. године, и да их одржи у Истанбулу 15. маја без предуслова. Као одговор, Зеленски је почео да износи услове које је Москва већ сматрала неприхватљивим.

Московски Кремљ - Sputnik Србија, 1920, 03.06.2025

Специјална операција у Украјини

Кремљ: Погрешно очекивати моментална решења на преговорима Русије и Украјине

3 Јун 2025, 12:20

Шеф кијевског режима је поручио да Русија мора да пристане на потпуни прекид ватре 12. маја, истакавши да ће Кијев тек тада сести за преговарачки сто. Трамп је позвао Кијев да одмах прихвати Путинову понуду за разговоре у Турској, а Зеленски је пристао. Украјинска делегација, коју је предводио министар одбране Рустем Умеров, послата је у Истанбул на разговоре са Русијом.

У периоду од маја до јула 2025. године, уз посредовање турске стране, у Истанбулу су одржане три рунде преговора:

Директни преговори између руске и украјинске делегације су обновљени (предводили су их помоћник руског председника Владимир Медински са руске стране и шеф украјинског Савета за националну безбедност и одбрану, бивши министар одбране Рустем Умеров*)
Постигнути су договори о великој размени заробљеника и тела погинулих, а разматрани су и нацрти меморандума
Русија предлаже стварање радних група

Дана 15. августа, у Енкориџу, на Аљасци, одржан је значајан састанак Путина и Трампа у четири ока а онда и разговори у формату „три на три“ који су трајали два сата и 45 минута.

Русију су на састанку представљали Лавров и Ушаков. Сједињене Државе су представљали Рубио и Виткоф. Након разговора, руски председник је казао да је ситуација око Украјине постала једно од централних питања о којима се разговарало на Аљасци, истакавши да су он и амерички лидер успоставили добар радни и поуздан однос — оно што је касније названо „духом Енкориџа“.

Председници Русије и САД, Владимир Путин и Доналд Трамп - Sputnik Србија

Президент РФ Владимир Путин и президент США Дональд Трамп (справа) на совместной пресс-конференции по итогам переговоров на Аляске.

Уђи у базу фотографија

Уколико кренемо овим путем, сукоб у Украјини би могао бити решен, додао је руски председник. Трамп је, заузврат, рекао да, иако Русија и Украјина још увек нису постигле договор о низу тачака споразума о Украјини, опостоје „добре шансе“ да две стране постигну споразум.

У периоду од октобра до децембра, специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством Кирил Дмитријев посетио је Сједињене Државе ради затворених састанака са Виткофом и Кушнером. Разговарали су о такозваном америчком мировном плану, али компромис није постигнут.

Година 2026: Интензивирање преговора и учешће Украјине

Дмитријев се 8. и 20. јануара састао са Виткофом и зетом америчког председника Џаредом Кушнером у Паризу и Давосу. Истицало се да је Бела кућа наводно постигла договор са Украјином о скоро свим тачкама Трамповог плана и да је желела јасан одговор Путина на амерички предлог за решавање сукоба.

Путин је 22. јануара у Москви разговарао са проширеном делегацијом САД (Виткоф, Кушнер и Џош Гринбаум, комесар савезне службе за набавке Управе за опште услуге САД и виши саветник у Савету мира). Договорили су се да први састанак трилатералне безбедносне групе (Русија, САД и Украјина) одрже у Абу Дабију 23. јануара.

Дана 23. и 24. јануара у Абу Дабију је одржан први затворени трилатерални састанак између Русије, САД и Украјине. Разматрано је могуће примирје. САД су указале на потребу решавања територијалног питања.

У Абу Дабију је 4. и 5. фебруара одржана друга рунда трилатералних преговора. Договорени су механизми за праћење примирја и извршена је размена заробљеника.

Трећа рунда трилатералних разговора (Медински, Виткоф, шеф кабинета Зеленског Кирил Буданов*) одржана је у Женеви 17. и 18. фебруара. Разматрано је пет тема: територије, безбедност, војска, политика и економија. Преговори су били тешки, али конструктивни, известио је Медински. Најављен је могући састанак Путина, Трампа и Зеленског у наредним недељама.

* Лице које је „Росфинмониторинг“ уврстио на списак екстремиста и терориста** У априлу 2022. године, Кијев је оптужио Русију за убиства у Бучи на основу фотографија и видео снимака. Русија је то назвала провокацијом, указавши да су њене трупе повучене 30. марта, као и на касније гранатирање града од стране Украјине. Француски волонтер Адријан Боке је касније рекао за Спутњик да су догађаји у Бучи били инсценирани.

Терористички напад на интернат у Старобељску

У ноћи 22. маја 2026. године Оружане снаге Украјине извеле су напад на интернат колеџа у Старобељску, у Луганској Народној Републици (ЛНР). У трагедији је погинула 21 особа, док је 65 деце задобило повреде различите тежине.

Последице украјинског напада на школу у Старобељску (ЛНР)

Уђи у базу фотографија

Хронологија догађаја

Напад је почео око 2 часа после поноћи. Три таласа беспилотних летелица су погодила зграду.

У интернату се налазило 86 ученика, узраста од 14 до 18 година.

Након удара дронова, дошло је до урушавања великог дела зграде.

Спасилачке операције трајале су неколико дана — рушевине су рашчишћаване како би могли да се извуку повређени и погинули.

Број погинулих у украјинском нападу на интернат у Луганској Народној Републици достигао је 21

Одмазда и реакција Русије

Министарство одбране Русије саопштило је 24. маја да су руске снаге, као одговор на терористичке нападе украјинске војске на цивилне објекте у Русији, извеле интензиван напад ракетама „орешник“, „искандер“, „кинџал“ и „циркон“. Тада су у Кијеву и Кијевској области погођени објекти украјинског војно-индустријског комплекса, командни центри копнене војске и Главне управе обавештајне службе Министарства одбране Украјине.

Трагедија је изазвала велики одјек у јавности. Владимир Путин назвао је напад терористичким актом.

Владимир Путин осудио напад украјинских оружаних снага на интернат у Старобиљску

Министарство спољних послова Русије оценило је напад као „још један доказ нацистичке и терористичке суштине кијевског режима“. У саопштењу је наглашено да је напад намерно изведен на цивилни објекат у којем су се налазила деца и да представља грубо кршење међународног хуманитарног права.

Зграда Државне думе Русије - Sputnik Србија, 1920, 27.05.2026

РУСИЈА

Државна дума позвала све парламенте света да осуде напад на децу у Старобељску

27 Мај, 12:40

Лажне верзије западних медија

„Чудовишно, дехуманизовано светогрђе“, окарактерисала је званична представница руског МСП-а Марија Захароваје став западних земаља поводом удара на Старобељск.

Повод за њене изјаве није било само ћутање и недостатак саосећања због страдања деце, већ и ширење лажних верзија о догађају и одбијање Запада да призна трагедију.

Западни медији дискредитовали су руску верзију догађаја тврдећи да удар, наводно, није био усмерен на образовну установу, већ на војне објекте и командне центре у којима су се налазили руски војници.

Међутим, Старобељск је цивилно насеље без војне инфраструктуре.
Захарова је истакла да су информације о трагедији биле јавне — руски медији су извештавали са лица места, објављиване су репортаже и сведочења очевидаца.

Последствия беспилотной атаки ВСУ в Старобельске (ЛНР) - Sputnik Србија, 1920, 28.05.2026

РУСИЈА

„Чудовишно лицемерје“: Захарова осудила реакцију Запада на трагедију у ЛНР

27 Мај, 08:20

Трагедија очима страних новинара

После трагедије у ЛНР је допутовало више од 50 новинара из 19 земаља, укључујући Аустрију, Бразил, Велику Британију, Мађарску, Венецуелу, Немачку, Грчку, Шпанију, Италију, Катар, Кину, Кубу, Либан, УАЕ, Пакистан, САД, Турску, Финску и Француску, како би лично видели последице напада.
Министарство спољних послова Русије организовало је ову посету као одговор на игнорисање трагедије у западним медијима и лажне изјаве појединих представника УН.

Страни новинари у посети Старобељску у ЛНР - Sputnik Србија

Представници медија из 19 земаља налазе се на месту трагедије у Старобељску, ЛНР. У петак су украјинске Оружане снаге употребиле четири беспилотне летелице да нападну академску зграду и студентски дом стручног колеџа Луганског државног педагошког универзитета (ЛДПУ).ЛНР је прогласила 24-25. мај данима жалости за жртве.

Уђи у базу фотографија

Новинари страних медија који су посетили Старобељск, ЛНР

Уђи у базу фотографија

Новинари страних медија који су посетили Старобељск, ЛНР

Уђи у базу фотографија

Иако су се поједини западни новинари лично уверили у цивилни карактер објекта и намерност напада, многи од њих су добили забрану својих редакција да објаве репортаже.

Британски Би-Би-Си је званично одбио да посети место трагедије у Старобељску, док је амерички Си-Ен-Ен, према речима Захарове, био „на одмору“.

Закључци страних новинара након посете месту трагедије

◾️ Иако су се поједини западни новинари лично уверили у цивилни карактер објекта и намерност напада, многи од њих су добили забрану својих редакција да објаве репортаже.

◾️ Британски Би-Би-Си је званично одбио да посети место трагедије у Старобељску, док је амерички Си-Ен-Ен, према речима Захарове, био „на одмору“.

Руски омбудсман за људска права Јана Лантратова и страни новинари посетили су место напада на факултет и студентски дом у Старобељску у ЛНР.

◾️Ирски новинар Чеј Бовс назвао је напад намерним масовним убиством и актом тероризма. Он је навео да је реакција западних медија била координисана и да су тврдње о „дрону који је скренуо са курса“ — лаж. Према његовим речима, западни медији не извештавају о овој трагедији јер „за њих као да се ништа није догодило“.

◾️Главни дописник Ал Арабије Сад Халаф јавио је да је нападнута зграда интерната апсолутно цивилни објекат. Он је демантовао тврдње Кијева да су се у колеџу наводно производили дронови: „Видео сам само школске клупе, лењире, свеске, дечју и тинејџерску одећу. Дронове или производњу дронова лично нисам видео.“

◾️Новинар италијанског листа Стампа Ђовани Пињи сматра да су последице напада ужасне. Он је истакао: „Видим да је овде био колеџ и да су људи изгинули.“

Спонтани меморијал испред интерната у знак сећања на жртве напада дроновима на Старобељск.

◾️Пакистански новинар Иштеак Хамдани упоредио је напад на колеџ у Старобељску са америчким ударом на школу у Ирану 2022. године, када је погинуло 168 ученица. Он је нагласио емотивну тежину онога што је видео: „Тамо смо видели папуче, разбијено стакло. И како су та деца, без папуча, преко стакла у ноћној одећи трчала ходницима. Била је ноћ, мрак, дим, страх и врисци.“

◾️Амерички новинар Кристофер Хелали изјавио је да након онога што је видео Русија мора остварити све циљеве Специјалне војне операције.
Елдран Аџар из Турске поставио је питање зашто западни свет ћути о ономе што се догодило: „Не разумем зашто свет ћути, управо западни свет. Нису желели да покажу свету праву Украјину. Нису желели да покажу да је Украјина убила ову децу.“

◾️Кинески новинар Лу Југуанг истакао је: „Ово је ужасно, страшно. И ко сада ћути? Запад ћути.“