https://sputnikportal.rs/20250923/energija-sputnjika-emisija-podkast-mira-kankaras-trklja-23-09-2025-1190262639.html
Да до 2030. правимо упола више зелених мегавата - да ли је реално | Енергија Спутњика
Да до 2030. правимо упола више зелених мегавата - да ли је реално | Енергија Спутњика
Sputnik Србија
Ових дана је у Врднику одржана међународна конференција о обновљивој енергији са које је поручено да је достижан циљ да Србија у наредних пет година повећа... 23.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-23T21:00+0200
2025-09-23T21:00+0200
2025-09-23T15:41+0200
подкаст
енергија спутњика
енергетика
економија
свет – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/17/1172558045_0:123:3093:1862_1920x0_80_0_0_0e77f26e6aaa0bd7403f4df976d6e6e3.jpg
Енергија Спутњика, 23.9.2025.
Sputnik Србија
Енергија Спутњика, 23.9.2025.
Србија сада 70 одсто струје добија из термоелектрана, а 30 одсто из обновљивих извора енергије, односно углавном из хидроцентрала које у просеку обезбеде 25,5 одсто годишње производње електричне енергије. Око 4,5 процената се добије из енергије ветра и сунца.Почетак припремних радова на пројекту изградње реверзибилне хидроелектране „Бистрица“ очекује се тек на пролеће 2026. године и већ сада је извесно да на струју произведену у њој сигурно не можемо рачунати до 2030. године.Да ли је онда реално да до тада за 15 одсто повећамо количину зелених мегавата произведених само помоћу ветропаркова и соларних панела. Колико струје сад правимо из енергије сунца и ветра и колико би требало то да буде за наредних пет година? О коликим улагањима је реч и каква је заинтересованост за те зелене инвестиције?На конференцији је констатовано да и код нас као и у Европи има успоравања у том погледу, али да из Брисела обећавају подршку. Колико је она извесна с обзиром на тешкоће са којима се већ дуже време суочава привреда чланица ЕУ, поготово од 2020. године?Можемо ли у све нестабилнијој геополитичкој ситуацији очувати сигурност снабдевања електричном енергијом из тих зелених извора?Општи суд ЕУ је пре недељу дана одбацио тужбу Аустрије и потврдио одлуку Европске комисије да нуклеарну и гасну енергију класификује као одрживе изворе, што значи да ће имати третман зелене технологије. Да ли нас то приближава одлуци да пре свега инвестирамо у гасне и нуклеарне електране?О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са стручњаком за енергетику Милошем Здравковићем.О емисији „Енергија Спутњика“„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води МирaКанкараш Тркљa.Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
енергија спутњика, енергетика, економија, свет – економија, аудио
енергија спутњика, енергетика, економија, свет – економија, аудио
Да до 2030. правимо упола више зелених мегавата - да ли је реално | Енергија Спутњика
Ових дана је у Врднику одржана међународна конференција о обновљивој енергији са које је поручено да је достижан циљ да Србија у наредних пет година повећа удео зелених мегавата са садашњих 30 на 45 одсто.
Србија сада 70 одсто струје добија из термоелектрана, а 30 одсто из обновљивих извора енергије, односно углавном из хидроцентрала које у просеку обезбеде 25,5 одсто годишње производње електричне енергије. Око 4,5 процената се добије из енергије ветра и сунца.
Почетак припремних радова на пројекту изградње реверзибилне хидроелектране „Бистрица“ очекује се тек на пролеће 2026. године и већ сада је извесно да на струју произведену у њој сигурно не можемо рачунати до 2030. године.
Да ли је онда реално да до тада за 15 одсто повећамо количину зелених мегавата произведених само помоћу ветропаркова и соларних панела. Колико струје сад правимо из енергије сунца и ветра и колико би требало то да буде за наредних пет година? О коликим улагањима је реч и каква је заинтересованост за те зелене инвестиције?
На конференцији је констатовано да и код нас као и у Европи има успоравања у том погледу, али да из Брисела обећавају подршку. Колико је она извесна с обзиром на тешкоће са којима се већ дуже време суочава привреда чланица ЕУ, поготово од 2020. године?
Можемо ли у све нестабилнијој геополитичкој ситуацији очувати сигурност снабдевања електричном енергијом из тих зелених извора?
Општи суд ЕУ је пре недељу дана одбацио тужбу Аустрије и потврдио одлуку Европске комисије да нуклеарну и гасну енергију класификује као одрживе изворе, што значи да ће имати третман зелене технологије. Да ли нас то приближава одлуци да пре свега инвестирамо у гасне и нуклеарне електране?
О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са стручњаком за енергетику Милошем Здравковићем.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води МирaКанкараш Тркљa. Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.
