https://sputnikportal.rs/20250927/zelena-agenda--politicka-odluka-ljudi-koji-ne-znaju-fiziku-video-1190691615.html
Зелена агенда – политичка oдлука људи који не знају физику /видео/
Зелена агенда – политичка oдлука људи који не знају физику /видео/
Sputnik Србија
Није реално да Србија у наредних пет година 45 одсто електричне енергије добија из обновљивих извора, односно воде, сунца и ветра. То, међутим, не треба да... 27.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-27T11:20+0200
2025-09-27T11:20+0200
2025-09-27T11:20+0200
економија
србија – економија
енергетика
енергија спутњика
зелена енергија
гас
нуклеарна енергија
угаљ
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/12/1154365739_0:153:3101:1897_1920x0_80_0_0_381e2029127078791fdf68ccb74c1d46.jpg
На то у емисији Енергија Спутњика указује стручњак за енергетику Милош Здравковић који на старту каже да он као електроинжењер који је прошао све фазе рада у енергетици са таквим искуством не верује у зелену енергију. Он истиче да је у последње време по том питању све мањи ентузијазам и у Европи.Упркос том успоравању и у Европи и у Србији, које је констатовано на недавно одржаној међународној конференцији о обновљивим изворима у Врднику, учесници су ипак оценили да Србија, уз подршку Брисела, до 2030. може да повећа удео електричне енергије добијене из обновљивих извора на 45 одсто.Оптимизам на климавим бриселским ногамаНа чему је био заснован оптимизам учесника конференције питање је које се само наметало с обзиром на то да у Србији од око 30 одсто струје која се сада добија из обновљивих извора у просеку 25,5 одсто годишње стиже из хидроцентрала, а у наредних пет година ниједна се нова неће наћи на мрежи. Почетак припремних радова на реверзибилној хидроелектрани Бистрица очекује се на пролеће наредне године.Је ли могуће толико повећати количину електричне енергије добијене из енергије ветра и сунца, поготову што је упитно и на колику подршку Брисела можемо да рачунамо с обзиром на то да је привреда ЕУ последњих пет година такорећи у рецесији и нема назнака да би могла озбиљније да се опорави.Да је задатак прилично нереалан указују бројке. Здравковић каже да Србија укупно има око 8,5 гигавата инсталисане снаге. Од тога 4,4 гигавата инсталисано је у термоелектранама на угаљ, још неких 468 мегавата у термоелектранама топланама које раде на гас, а у великим хидроелектранама је нешто преко 3,0 гигавата. Оно што је инсталисано до сада, што је на мрежи, на ветру је око 500 мегавата, планирно је да убрзо буде пуштено приближно још неких 200 мегавата, а инсталисана снага солара што је на мрежи и директно иде у дистрибуцију је око 120 мегавата, и још око 100 од стране прозјумера који вишак енергије из сопсвених соларних панела убацују у електродистрибутивни систем.Шта кад пресушеОн, уз то, напомиње да је сваки електроенергетски систем па и наш дизајниран тако да ради 24 сата на константном напону. Ако „пресуше“ зелени извори због мањка ветра, воде, или сунца, а немате да у систем убаците ону из других извора онда услед пада напона долази до колапса целог система. То су пролетос доживеле Шпанија и Португалија које су без струје биле паралисане готово 24 сата.Због тога су, каже, све више у игри реверзибилне хидроцентралне и термоелектране на гас.Зато је Здравковићев одговор на питање је ли могуће да до 2030. толико повећамо удео зелених мегавата сасвим недвосмислен:„За овако кратко време није, међутим ја због тога нисам ни најмање уплашен. Значи, да ли ми треба да искористимо сваки дашак ветра, сваку кап воде, сваки фотон сунца? Да, треба, али не можемо будућност да базирамо на томе. У зелену агенду верују пре свега људи који немају никакве везе са електромашинском струком."Политика је једно, а реалност друго, додаје он, не спорећи да смо доста девастирали планету, али да су ту зелену агенду покушали да искористе поједини лобији продајући своје технологије и опрему.Једино ЕвропаОн подсећа да се први пут у Европи појавила одлука о напуштању индустрије угља за производњу електричне енергије и нуклеарне енергије за време мандата немачког канцелара Герхарда Шредера, и његовог коалиционог партнера „зеленог“ Јошке Фишера. Они су завршили факултете политичких наука, веома добро разумеју механизме владања, али баш законе физике очито нису добро разумели, каже саговорник Енергије Спутњика.Ангела Меркел која је докторирала на квантној хемији и наследила Шредера, свесна реалности, пролонгирала је реализацију тих одлука и за њеног дугог мандата Немци нису затворили ниједан нуклеарни реактор, а градила је термоелектране на калоричнији камени угаљ које су два пута већег инсталисаног капацитета него све затворене термоелектране.Од извозника увозникОна је направила и Северни ток 2 и Северни ток 1. Значи, каже Здравковић, рачунала је на то шта ће бити, али наравно није могла да претпостави да ће једног дана доћи до прекида односа са Руском Федерацијом. Зато Немачка има проблем, велики енергетски дефицит и земља извозник је постала земља увозник електричне енергије.После ње је дошао канцелар Олаф Шолц који је прво затворио све нуклеарне електране, а онда је кренуо и да напушта индустрију угља.„Сада су на власти неки други људи и они имају идеје да обнове рад нуклеарних електрана. Проблем је што то не може преко ноћи да се уради. Наравно, зауставили су затварање постојећих термоелектрана. То су званичне ствари. То ради највећа земља Европске уније која је била и главни промотор зелене агенде. Једноставно, они то напуштају“, истиче Здравковић.Он наводи и случај компаније Сименс Енерџи, ћерке фирме Сименса која је дуговала три милијарде долара, за који каже да је најбољи пример да зелена агенда није на правом путу.Гас и нуклеарке„Сименс је могао да је спаси, али је проценио да то више није профитабилно. Једноставно и дефицити који се јављају пре свега у немачкој индустрији, а онда и у другим државама Европске уније су последица недоступности довољне количине руског гаса по цени коју су они имали. Јер ЛНГ је у старту 2,4 пута скупљи“, указује стручњак за енергетику.Здравковић је јасан да се генерално, а поготово у постојећој геополитичкој ситуацији сигурност снабдевања енергијом, што је један од приоритета сваке земље, не може базирати на нестабилним обновљивим изворима енергије.На подсећање да је недавно општи суд Европске уније и коначно одбацио тужбу Аустрије и пресудио да су нуклеарке и гасне електране у ствари зелена технологија он каже да му је као заговорнику те врсте енергије јако драго због тога. По његовој оцени и то ће помоћи при нашем одлучивању о томе хоћемо ли градити нуклеарку. Битно је, додаје, да се људи не баве демагогијом.„Помињу цену изградње једног мегавата у ветру или солару и пореде се изградњом нуклеарне електране, термоелектране или хидроелектране и кажу ово је исплативије. Да, на први поглед, али у теорији један мегават базичних извора енергије, то мислим на угаљ или на нуклеарну енергију, или гас, у теорији, замењује седам мегавата у сунцу. У пракси он иде од 14 до 18 пута“, напомиње Здравковић.Он највећи проблем у производњи електричне енергије, посебно зелене, види у њеном складиштењу и сматра да он неће бити брзо решен.Што пре то бољеОн сматра да што пре у то и ми кренемо, то боље и по наш електроенергетски систем и по стабилност снабдевања електричном енергијом.У међувремену оно што пре свега треба да урадимо, по мишљењу овог енергетичара, је да не просипамо већ произведену електрилчну енергију, да губитке који морају да постоје, а наши су сада огромни, сведемо на разумну меру.Прво смањити губиткеГубици што у дистрибуцији, што на преносу износе око 4000 гигават-часова електрилчне енергије што је 14-15 одсто наше укупне потрошње. Сликовито објашњава да практично изгубимо годишњу производњу једног Костолца.Он указује да је европски просек тих губитака 6,8 одсто, а код нас дупло већи. То је оно што прво на кратак рок треба да буде урађено, а ако размишљамо дугорочно и стратешки, ми морамо да се окренемо нуклеарној енергији, уверен је Здравковић.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
србија – економија, енергетика, енергија спутњика, зелена енергија, гас, нуклеарна енергија, угаљ
србија – економија, енергетика, енергија спутњика, зелена енергија, гас, нуклеарна енергија, угаљ
Зелена агенда – политичка oдлука људи који не знају физику /видео/
Није реално да Србија у наредних пет година 45 одсто електричне енергије добија из обновљивих извора, односно воде, сунца и ветра. То, међутим, не треба да брине јер се на томе не може заснивати енергетска сигурност једне земље. Зелена агенда је политичка одлука од које су одустали сви у свету осим Европе, односно Европске уније.
На то у емисији Енергија Спутњика указује стручњак за енергетику Милош Здравковић који на старту каже да он као електроинжењер који је прошао све фазе рада у енергетици са таквим искуством не верује у зелену енергију. Он истиче да је у последње време по том питању све мањи ентузијазам и у Европи.
Упркос том успоравању и у Европи и у Србији, које је констатовано на недавно одржаној међународној конференцији о обновљивим изворима у Врднику, учесници су ипак оценили да Србија, уз подршку Брисела, до 2030. може да повећа удео електричне енергије добијене из обновљивих извора на 45 одсто.
Оптимизам на климавим бриселским ногама
На чему је био заснован оптимизам учесника конференције питање је које се само наметало с обзиром на то да у Србији од око 30 одсто струје која се сада добија из обновљивих извора у просеку 25,5 одсто годишње стиже из хидроцентрала, а у наредних пет година ниједна се нова неће наћи на мрежи. Почетак припремних радова на реверзибилној хидроелектрани Бистрица очекује се на пролеће наредне године.
Је ли могуће толико повећати количину електричне енергије добијене из енергије ветра и сунца, поготову што је упитно и на колику подршку Брисела можемо да рачунамо с обзиром на то да је привреда ЕУ последњих пет година такорећи у рецесији и нема назнака да би могла озбиљније да се опорави.
Да је задатак прилично нереалан указују бројке. Здравковић каже да Србија укупно има око 8,5 гигавата инсталисане снаге. Од тога 4,4 гигавата инсталисано је у термоелектранама на угаљ, још неких 468 мегавата у термоелектранама топланама које раде на гас, а у великим хидроелектранама је нешто преко 3,0 гигавата. Оно што је инсталисано до сада, што је на мрежи, на ветру је око 500 мегавата, планирно је да убрзо буде пуштено приближно још неких 200 мегавата, а инсталисана снага солара што је на мрежи и директно иде у дистрибуцију је око 120 мегавата, и још око 100 од стране прозјумера који вишак енергије из сопсвених соларних панела убацују у електродистрибутивни систем.
Он, уз то, напомиње да је сваки електроенергетски систем па и наш дизајниран тако да ради 24 сата на константном напону. Ако „пресуше“ зелени извори због мањка ветра, воде, или сунца, а немате да у систем убаците ону из других извора онда услед пада напона долази до колапса целог система. То су пролетос доживеле Шпанија и Португалија које су без струје биле паралисане готово 24 сата.
Због тога су, каже, све више у игри реверзибилне хидроцентралне и термоелектране на гас.
Зато је Здравковићев одговор на питање је ли могуће да до 2030. толико повећамо удео зелених мегавата сасвим недвосмислен:
„За овако кратко време није, међутим ја због тога нисам ни најмање уплашен. Значи, да ли ми треба да искористимо сваки дашак ветра, сваку кап воде, сваки фотон сунца? Да, треба, али не можемо будућност да базирамо на томе. У зелену агенду верују пре свега људи који немају никакве везе са електромашинском струком."
Политика је једно, а реалност друго, додаје он, не спорећи да смо доста девастирали планету, али да су ту зелену агенду покушали да искористе поједини лобији продајући своје технологије и опрему.
„Кад је дошао поново на власт Доналд Трамп јасно смо видели да је он одустао од зелене агенде, то су званично и објавили. Кина, Руска Федерација, арапски свет, Индија пре тога објавили су да они своју будућност планирају на базичним изворима енергије. Једини континент који своју стратегију и своју будућност види искључиво у обновљивим изворима енергије је Европа, пре свега Европска унија“, напомиње Здравковић.
Он подсећа да се први пут у Европи појавила одлука о напуштању индустрије угља за производњу електричне енергије и нуклеарне енергије за време мандата немачког канцелара Герхарда Шредера, и његовог коалиционог партнера „зеленог“ Јошке Фишера. Они су завршили факултете политичких наука, веома добро разумеју механизме владања, али баш законе физике очито нису добро разумели, каже саговорник Енергије Спутњика.
Ангела Меркел која је докторирала на квантној хемији и наследила Шредера, свесна реалности, пролонгирала је реализацију тих одлука и за њеног дугог мандата Немци нису затворили ниједан нуклеарни реактор, а градила је термоелектране на калоричнији камени угаљ које су два пута већег инсталисаног капацитета него све затворене термоелектране.
Она је направила и Северни ток 2 и Северни ток 1. Значи, каже Здравковић, рачунала је на то шта ће бити, али наравно није могла да претпостави да ће једног дана доћи до прекида односа са Руском Федерацијом. Зато Немачка има проблем, велики енергетски дефицит и земља извозник је постала земља увозник електричне енергије.
После ње је дошао канцелар Олаф Шолц који је прво затворио све нуклеарне електране, а онда је кренуо и да напушта индустрију угља.
„Сада су на власти неки други људи и они имају идеје да обнове рад нуклеарних електрана. Проблем је што то не може преко ноћи да се уради. Наравно, зауставили су затварање постојећих термоелектрана. То су званичне ствари. То ради највећа земља Европске уније која је била и главни промотор зелене агенде. Једноставно, они то напуштају“, истиче Здравковић.
Он наводи и случај компаније Сименс Енерџи, ћерке фирме Сименса која је дуговала три милијарде долара, за који каже да је најбољи пример да зелена агенда није на правом путу.
„Сименс је могао да је спаси, али је проценио да то више није профитабилно. Једноставно и дефицити који се јављају пре свега у немачкој индустрији, а онда и у другим државама Европске уније су последица недоступности довољне количине
руског гаса по цени коју су они имали. Јер ЛНГ је у старту 2,4 пута скупљи“, указује стручњак за енергетику.
Здравковић је јасан да се генерално, а поготово у постојећој геополитичкој ситуацији сигурност снабдевања енергијом, што је један од приоритета сваке земље, не може базирати на нестабилним обновљивим изворима енергије.
На подсећање да је недавно општи суд Европске уније и коначно одбацио тужбу Аустрије и пресудио да су нуклеарке и гасне електране у ствари зелена технологија он каже да му је као заговорнику те врсте енергије јако драго због тога. По његовој оцени и то ће помоћи при нашем одлучивању о томе хоћемо ли градити нуклеарку. Битно је, додаје, да се људи не баве демагогијом.
„Помињу цену изградње једног мегавата у ветру или солару и пореде се изградњом нуклеарне електране, термоелектране или хидроелектране и кажу ово је исплативије. Да, на први поглед, али у теорији један мегават базичних извора енергије, то мислим на угаљ или на нуклеарну енергију, или гас, у теорији, замењује седам мегавата у сунцу. У пракси он иде од 14 до 18 пута“, напомиње Здравковић.
Он највећи проблем у производњи електричне енергије, посебно зелене, види у њеном складиштењу и сматра да он неће бити брзо решен.
„Будућност човечанства представља пре свега нуклеарна енергија. И није чудо да земље које су најбогатије на свету граде нуклеарне електране. Чак и државе које су најбогатије фосилним горивима, као Руска Федерација, као арапски свет, као Сједињене Америчке Државе, сви они граде нуклеарне електране. Свака друга сијалица на источној обали Сједињених држава, значи у Њујорку, Бостону, Филаделфији, светли на уранијум“, каже Здравковић који напомиње да у овом тренутку Кинези граде четири реактора у близини Лондона.
Он сматра да што пре у то и ми кренемо, то боље и по наш електроенергетски систем и по стабилност снабдевања електричном енергијом.
У међувремену оно што пре свега треба да урадимо, по мишљењу овог енергетичара, је да не просипамо већ произведену електрилчну енергију, да губитке који морају да постоје, а наши су сада огромни, сведемо на разумну меру.
Губици што у дистрибуцији, што на преносу износе око 4000 гигават-часова електрилчне енергије што је 14-15 одсто наше укупне потрошње. Сликовито објашњава да практично изгубимо годишњу производњу једног Костолца.
Он указује да је европски просек тих губитака 6,8 одсто, а код нас дупло већи. То је оно што прво на кратак рок треба да буде урађено, а ако размишљамо дугорочно и стратешки, ми морамо да се окренемо нуклеарној енергији, уверен је Здравковић.
