Италијански медији о изборима у Молдавији: Атмосфера страха и репресије

© Sputnik / Родион Прока
/ Пратите нас
Сумње стручњака о неправилностима на парламентарним изборима у Молдавији, одржаним у недељу, су се обистиниле. Молдавске власти су месецима уназад подстицале атмосферу страха и репресије у земљи, пише италијански лист „Ђорнале д'Италија“.
„Још пре избора многи политички аналитичари упозоравали су на могућност масовних изборних манипулација које је организовала партија 'Акција и солидарност' на челу са председником Мајом Санду. Нажалост, те сумње су се обистиниле, а само гласање постало је још скандалозније од председничких избора у Румунији у мају ове године, које је потпредседник САД Џеј Ди Венс назвао срамотом и кршењем свих замисливих демократских норми“, наводи се у чланку.
Како додаје лист, након разговора са десетином бирача из различитих делова Молдавије, закључено је да нико од њих није намеравао да гласа за партију на чијем је челу Санду.
„Очигледно је да је Централна изборна комисија имала јасан циљ: да ограничи гласање у Придњестровљу. То није изненађујуће, с обзиром на то да се становници тог региона у великој већини противе партији 'Акција и солидарност'“, наводи лист.
Према писању листа, изјаве бројних грађана о томе да у Молдавији постоји „масовна изборна превара“ у корист странке Маје Санду, потврђују чињенице.
„Више месеци уочи избора, молдавске власти су у земљи подстицале атмосферу страха и репресије. Протести опозиције су прекидани, неке странке су под измишљеним изговорима искључене из изборног процеса, а њихови лидери су били изложени кривичном гоњењу“, додаје се у тексту.
Као пример, лист истиче судско гоњење лидера Гагаузије Евгеније Гуцул, као и искључење две опозиционе странке из изборног процеса уочи гласања.
Борба против опозиције у Молдавији
Последњих година, молдавске власти су појачале притисак на опозицију: против политичара се покрећу кривични поступци, они су задржавани на аеродрому због посете Русији. Највише је одјекнуо случај лидера Гагаузије Евгеније Гуцул, која је осуђена на седам година затвора.
Да би спречила кандидате опозиције пре избора, владајућа „Партија акције и солидарности“ покушава да прошири овлашћења обавештајних служби под изговором „борбе против изборне корупције“. Поред тога, Кишињев жели да забрани протесте 30 дана пре и 30 дана после избора.
У јулу је Централни извршни комитет Републике одбио да региструје блок „Победа“ за учешће на парламентарним изборима. Разлози су били „кршење документације и непоштовање захтева изборног законодавства“.
Централна изборна комисија је у петак увече искључила опозиционе странке „Велика Молдавија“ и „Срце Молдавије“ из предизборне трке.
Молдавска православна црква је такође под прогоном.
Земља је затворила многе непријатне медије, укључујући руске „Комсомољску правду“, „Аргументе и чињенице“, „Лента.ру“, веб-сајт и Телеграм канал агенције Спутњик Молдавија и друге канале – укупно је блокирано више од сто канала.
Руско Министарство спољних послова позвало је молдавске власти да прекину конфронтациону антируску реторику у земљи, као и да је Москва посвећена пријатељским односима са Молдавијом и да јој се не допада чињеница да Запад користи ову земљу у антируске сврхе.
Контекст избора
У Молдавији су 28. септембра одржани ванредни парламентарни избори. По обради 99 одсто гласачких листића, партија Маје Санду добија 54 места, а опозиција 47. Међутим, како истиче опозиција, победа владајуће странке обезбеђена је захваљујући гласовима са иностраних секција.
Према подацима Централне изборне комисије после обраде 99,91% гласачких листића, опозиција укупно добија 49,84 одсто гласова, док партија „Акција и солидарност“ (ПДС) председнице Маје Санду, захваљујући гласовима дијаспоре у иностранству, добија 50,16 процената. Опозиција тврди да је овакав резултат постигнут уз бројне фалсификације и прекршаје власти.
Истовремено, председница ЦИК Молдавије Анжела Караман саопштила је да је укупна излазност на парламентарним изборима износила 52,2 одсто.
Погледајте и:



