https://sputnikportal.rs/20250930/sta-se-to-desava-izmedju-marsa-i-jupitera-kako-to-utice-na-zemlju-1190834073.html
Шта се то дешава између Марса и Јупитера: Како то утиче на Земљу?
Шта се то дешава између Марса и Јупитера: Како то утиче на Земљу?
Sputnik Србија
Астероидни појас између Марса и Јупитера можда неће постојати заувек. Научници су открили да стално губи масу, а сада је разлог познат. 30.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-30T23:00+0200
2025-09-30T23:00+0200
2025-09-30T23:02+0200
наука и технологија
свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/1e/1190834203_0:319:832:787_1920x0_80_0_0_cbb8fb38c56403516e804ef46c18b014.jpg
Астероидни појас, који се протеже између планета Марса и Јупитера, остатак је неуспелог формирања планета. Када се наш Сунчев систем формирао пре 4,6 милијарди година, материјал у овој области требало је да се споји у планету, али је Јупитерова гравитација то спречила, узбуркавши тај део Сунчевог система и претворивши сударе између објеката у деструктивне, а не конструктивне. Астероидни појас данас садржи око три процента масе нашег Месеца, расутог на милионима километара.Астероидни појас губи масуЈупитеров гравитациони утицај наставља да обликује орбите астероида након фазе формирања. Гравитационе резонанције са Јупитером, Сатурном и Марсом дестабилизују орбите астероида, шаљући фрагменте ка унутрашњем Сунчевом систему, тј. ка Земљи, или ка Јупитеровој орбити. Фрагменти који остану сударају се даље распадајући се у метеоритску прашину.Хулио Фернандез са Универзитета Републике у Уругвају предводио је тим који је израчунао брзину губитка материјала из Астероидног појаса. У студији објављеној на серверу за препринт арXив, открили су да астероидни појас тренутно губи око 0,0088 процената масе астероида који су и даље укључени у међусобне сударе. Током милијарди година ово представља значајан губитак масе за цео Астероидни појас.Око 20 процената изгубљене масе излази у облику астероида или метеороида који прелазе Земљину орбиту, понекад стварајући визуелно спектакуларне метеорске пљускове на небу. Преосталих 80 процената се меље у прашину, хранећи слабу светлост метеорске прашине видљиву након заласка сунца или пре његовог изласка, преноси "Сајенс алерт",Зашто је ово важно за Земљу?Ова прашина се налази у унутрашњем Сунчевом систему, углавном између Сунца и унутрашњих планета (Меркур, Венера, Земља, Марс), и настаје сударима астероида у појасу и полако се шири кроз орбите унутар Сунчевог система, рефлектујући сунчеву светлост, чинећи је видљивом са Земље као слаб сјај на небу.Велики астероиди попут Церере, Весте и Паладе су искључени, јер више не доприносе губитку масе Астероидног појаса. Екстраполација тренутне стопе губитка масе сугерише да је Астероидни појас можда био око 50 процената масивнији пре око 3,5 милијарди година, што је у складу са геолошким доказима о смањењу бомбардовања.Астероидни појас није трајна структура, већ динамична, еволуирајућа формација. Његов спор пад густине помаже у објашњењу историје удара који је обликовао Земљу и пружа кључне податке за моделирање будућих претњи од објеката близу Земље.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свемир, друштво
Шта се то дешава између Марса и Јупитера: Како то утиче на Земљу?
23:00 30.09.2025 (Освежено: 23:02 30.09.2025) Астероидни појас између Марса и Јупитера можда неће постојати заувек. Научници су открили да стално губи масу, а сада је разлог познат.
Астероидни појас, који се протеже између планета Марса и Јупитера, остатак је неуспелог формирања планета. Када се наш Сунчев систем формирао пре 4,6 милијарди година, материјал у овој области требало је да се споји у планету, али је Јупитерова гравитација то спречила, узбуркавши тај део Сунчевог система и претворивши сударе између објеката у деструктивне, а не конструктивне. Астероидни појас данас садржи око три процента масе нашег Месеца, расутог на милионима километара.
Астероидни појас губи масу
Јупитеров гравитациони утицај наставља да обликује орбите астероида након фазе формирања. Гравитационе резонанције са Јупитером, Сатурном и Марсом дестабилизују орбите астероида, шаљући фрагменте ка унутрашњем Сунчевом систему, тј. ка Земљи, или ка Јупитеровој орбити. Фрагменти који остану сударају се даље распадајући се у метеоритску прашину.
Хулио Фернандез са Универзитета Републике у Уругвају предводио је тим који је израчунао брзину губитка материјала из Астероидног појаса. У студији објављеној на серверу за препринт арXив, открили су да астероидни појас тренутно губи око 0,0088 процената масе астероида који су и даље укључени у међусобне сударе. Током милијарди година ово представља значајан губитак масе за цео Астероидни појас.
Око 20 процената изгубљене масе излази у облику астероида или метеороида који прелазе Земљину орбиту, понекад стварајући визуелно спектакуларне метеорске пљускове на небу. Преосталих 80 процената се меље у прашину, хранећи слабу светлост метеорске прашине видљиву након заласка сунца или пре његовог изласка,
преноси "Сајенс алерт",
Зашто је ово важно за Земљу?
Ова прашина се налази у унутрашњем Сунчевом систему, углавном између Сунца и унутрашњих планета (Меркур, Венера, Земља, Марс), и настаје сударима астероида у појасу и полако се шири кроз орбите унутар Сунчевог система, рефлектујући сунчеву светлост, чинећи је видљивом са Земље као слаб сјај на небу.
Велики астероиди попут Церере, Весте и Паладе су искључени, јер више не доприносе губитку масе Астероидног појаса. Екстраполација тренутне стопе губитка масе сугерише да је Астероидни појас можда био око 50 процената масивнији пре око 3,5 милијарди година, што је у складу са геолошким доказима о смањењу бомбардовања.
Астероидни појас није трајна структура, већ динамична, еволуирајућа формација. Његов спор пад густине помаже у објашњењу историје удара који је обликовао Земљу и пружа кључне податке за моделирање будућих претњи од објеката близу Земље.
