00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Звездин Тома: Први интервју после победе над Фенером – сањамо Ф4
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Шта се то дешава између Марса и Јупитера: Како то утиче на Земљу?

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Марс и Јупитер
Марс и Јупитер - Sputnik Србија, 1920, 30.09.2025
Пратите нас
Астероидни појас између Марса и Јупитера можда неће постојати заувек. Научници су открили да стално губи масу, а сада је разлог познат.
Астероидни појас, који се протеже између планета Марса и Јупитера, остатак је неуспелог формирања планета. Када се наш Сунчев систем формирао пре 4,6 милијарди година, материјал у овој области требало је да се споји у планету, али је Јупитерова гравитација то спречила, узбуркавши тај део Сунчевог система и претворивши сударе између објеката у деструктивне, а не конструктивне. Астероидни појас данас садржи око три процента масе нашег Месеца, расутог на милионима километара.

Астероидни појас губи масу

Јупитеров гравитациони утицај наставља да обликује орбите астероида након фазе формирања. Гравитационе резонанције са Јупитером, Сатурном и Марсом дестабилизују орбите астероида, шаљући фрагменте ка унутрашњем Сунчевом систему, тј. ка Земљи, или ка Јупитеровој орбити. Фрагменти који остану сударају се даље распадајући се у метеоритску прашину.
Хулио Фернандез са Универзитета Републике у Уругвају предводио је тим који је израчунао брзину губитка материјала из Астероидног појаса. У студији објављеној на серверу за препринт арXив, открили су да астероидни појас тренутно губи око 0,0088 процената масе астероида који су и даље укључени у међусобне сударе. Током милијарди година ово представља значајан губитак масе за цео Астероидни појас.
Око 20 процената изгубљене масе излази у облику астероида или метеороида који прелазе Земљину орбиту, понекад стварајући визуелно спектакуларне метеорске пљускове на небу. Преосталих 80 процената се меље у прашину, хранећи слабу светлост метеорске прашине видљиву након заласка сунца или пре његовог изласка, преноси "Сајенс алерт",

Зашто је ово важно за Земљу?

Ова прашина се налази у унутрашњем Сунчевом систему, углавном између Сунца и унутрашњих планета (Меркур, Венера, Земља, Марс), и настаје сударима астероида у појасу и полако се шири кроз орбите унутар Сунчевог система, рефлектујући сунчеву светлост, чинећи је видљивом са Земље као слаб сјај на небу.
Велики астероиди попут Церере, Весте и Паладе су искључени, јер више не доприносе губитку масе Астероидног појаса. Екстраполација тренутне стопе губитка масе сугерише да је Астероидни појас можда био око 50 процената масивнији пре око 3,5 милијарди година, што је у складу са геолошким доказима о смањењу бомбардовања.
Астероидни појас није трајна структура, већ динамична, еволуирајућа формација. Његов спор пад густине помаже у објашњењу историје удара који је обликовао Земљу и пружа кључне податке за моделирање будућих претњи од објеката близу Земље.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала