Зашто је важно носити крст око врата и шта треба да пише на њему
CC0 / /
Пратите нас
Ношење крста око врата значи да се човек који је примио Свету тајну крштења „ослобађа власти греха и таме и предаје у руке Божије“, а такође је важно да на крсту буде исписано име Исуса Христа, рекао је председник Патријаршијске комисије Руске православне цркве за питања породице, заштите материнства и деце, свештеник Фјодор Лукијанов.
„Према православној антропологији, тело човека је икона Божија, мали храм Творца, који у себи садржи законе и устројство видљивог света. А храм без крста више није храм. Крст је знак победе над смрћу и 'кнезом овога света'*, коју је пре више од 2000 година извојевао Син Божији, Исус Христос, када се оваплотио на земљи. Зато ношење крста, који се свечано ставља новом хришћанину приликом Тајне Крштења, значи да се тај човек ослобађа власти греха и таме и предаје у руке Божије“, рекао је отац Лукијанов.
Према његовим речима, на тај начин мали свет појединца враћа се своме Небеском Оцу. А кроз враћање милиона људи Богу и Његовом моралном закону, враћа се и велики свет око нас, свет у којем сви живимо, додао је он.
Он је такође истакао да реч крст потиче од речи Христос (дословно: Помазаник, Месија, Спаситељ).
„Веома је важно да на крсту који се носи око врата буде исписано име Исуса Христа (обично скраћено: Ис Хс)“, закључио је Лукијанов.
Руска православна црква прославила је 27. септембра Воздвижење Часног Крста Господњег и присетила се његовог проналаска 326. године. Крст на коме је распет Исус Христос био је изгубљен, а касније је пронађен захваљујући археолошкој експедицији у Јерусалим, коју је почетком IV века организовала царица Јелена, мајка цара Константина Великог.
Експедиција је утврдила место где је у I веку распет Исус Христос, а такође је пронашла неколико крстова (према Јеванђељу, заједно са Исусом били су распети и два осуђеника). Када се једна жена дотакла једног од тих крстова, била је исцељена - тај крст је тада постао познат као светиња.
Експедиција је утврдила место где је у I веку распет Исус Христос, а такође је пронашла неколико крстова (према Јеванђељу, заједно са Исусом били су распети и два осуђеника). Када се једна жена дотакла једног од тих крстова, била је исцељена - тај крст је тада постао познат као светиња.
Крст је био изложен (подигнут) ради поклоњења верујућих, на шта управо подсећа Црква. Часни Крст Господњи је касније подељен на више делова, и његове честице се данас чувају као светиње у храмовима широм света, укључујући и Русију.
*Према Јеванђељу по Јовану: „кнез овог света“ - ђаво.
Погледајте и:
