Мистериозна звезда у Великом Магелановом облаку крије тајну о којој наука само нагађа /фото/
CC0 / /
Пратите нас
Астрономи су пронашли звезду са најнижим садржајем метала икада забележеним, отварајући прозор у хемијски састав најранијег универзума.
Тим научника предвођен Александром Џијем са Универзитета у Чикагу идентификовао је SDSS J0715-7334, звезду у Великом Магелановом облаку која је готово без тешких елемената.
У студији објављеној на серверу за препринт arXiv, аутори објашњавају да звезда садржи само 0,8 делова на милион метала, где под „металима“ астрономи мисле на све елементе осим водоника и хелијума. То је око 20.000 пута мање метала него у нашем Сунцу.
Иногда нечто уникальное может буквально валяться под ногами. Так произошло с рекордно бедной металлами звездой, которой оказался красный гигант родом из галактики. Его прародителем могла быть одна из первых во Вселенной звездhttps://t.co/o3nqr6ewnh
— N + 1 (@nplusodin) October 1, 2025
Њихова открића уследила су након што су Џи и његове колеге први пут приметили низак метални садржај звезде у подацима из Sloan Digital Sky Surveyja (међународног астрономског пројекта који систематски мапира небо и прикупља спектроскопске податке о милионима звезда и галаксија користећи телескопе у Новом Мексику, САД, од 2000. године), а затим су то пратили помоћу Магелановог телескопа у опсерваторији Лас Кампанас у Чилеу.
Необичан недостатак угљеника
Тим је открио да звезда не само да садржи минималне количине гвожђа, упоредиве са другим скоро нетакнутим звездама, већ и изненађујуће мале количине угљеника.
„То је прилично занимљиво откриће, али у погледу нивоа гвожђа, само је мало екстремније од других примера које смо пронашли. Али оно што је посебно занимљиво јесте да већина скоро нетакнутих звезда које познајемо има много угљеника, док ова нема“, рекла је за „Њу Сајентист“ Анке Ардерн-Арентсен са Универзитета у Кембриџу, која није била укључена у истраживање.
Ен Фребел са МИТ-а, која такође није била укључена у студију, рекла је за исти научни магазин да аномалија сугерише да је SDSS J0715-7334 можда настао другачијим процесом од сличних звезда у Млечном путу.
Нормално, угљеник помаже у хлађењу првобитних облака гаса, омогућавајући им да се колапсирају у звезде. Одсуство угљеника овде сугерише да је неки други механизам хлађења био на делу, вероватно космичка прашина.
„Питање је, да ли различита окружења у различитим деловима универзума хладе свој гас на различите начине у раним временима?“, закључила је Фребел.
Погледајте и:
